Tata mi je samo rekao: Ponašaj se lepo, pogledaj grb Srbije

Aleksandar Stanković se tipski po karakteru uklapa u ono što Srbiju očekuje u Leskovcu. Jer je i u kadetskoj i omladinskoj selekciji Srbije vezista Klub Briža bio vođa. Izvodio je prekide, nosio kapitensku traku, saočavao se pritiskom i velikim nasleđem oca Dejana.

O svemu tome je Aleksandar Stanković pričao u opširnom intervju za sajt FS Srbije.
„Počeo sam sa U-15 selekcijom… Od tada sam stalno maštao o A reprezentaciji. I sada sam tu. Ne mogu da vam opišem kako se osećam, to je ispunjenje sna”, rekao je na početku razgovora Aleksandar Stanković.

KLADI SE UŽIVO NA PARTIZAN MOZZART BET

Upao je u oči ovdašnjoj javnosti Aleksandar Stanković u kadetskoj konkurenciji, kada je kao kapiten selekcije Radovana Krivokapića predvodio tim do polufinala i penala protiv Holandije.
„Teška je traka, ali kad imaš ovakve momke pored sebe kao ja što sam imao, onda je mnogo lakše. Drago mi je što sam imao tu čast da budem kapiten. Išli smo na Evropsko prvenstvo, dogurali do polufinala… nešto što ću zauvek nositi u sećanju.“

Čak i one penale protiv Holandije, kada se točak sreće zaustavio na strani protivnika.
„Još mi je žao. Svaki put kad pomislim na te penale, nije lako. Ponosan sam na tu generaciju. Bili smo stvarno jaki, niko nam ništa nije mogao.“

Igrom sudbine, najbolje partije u mlađim kategorijama pružao je protiv selekcija za koje je i rodbinski i emotivno veoma vezan. Gol i asistencija protiv Slovenije u remiju 2:2, gol protiv Italije u pobedi od 2:1, bravure protiv istog tima u spektakularnih 5:4…
„Nemam poseban motiv protiv zemlje u kojoj sam rođen. Kad igram za Srbiju, uvek sam motivisan na maksimumu. Ja se svuda predstavljam kao Srbin. Jeste, imao sam više puta ponudu da igram za Italiju, ali je odgovor uvek bio isti. Moja porodica je iz Srbije, ja se osećam potpuno kao Srbin. Samo je jedna reprezentacija za koju želim da igram.“

Kroz mlađe selekcije najduže je sarađivao sa Radovanom Krivokapićem, svega nekoliko utakmica pod vođstvom Saše Ilića i Aleksandra Kolarova…
„Sve su to treneri koji su igrali fudbal na ozbiljnom nivou,  razumeju zahteve igre na svakoj poziciji i mogu mnogo da pomognu mladim igračima. Zadovoljan sam svim svojim trenerima, od Intera, preko Lucerna i Briža, do mlađih selekcija u Savezu. Uvek naučiš nešto novo što nosiš kroz celu karijeru.“

Danas radi pod vođstvom Dragana Stojkovića, čoveka o čijim igračkim kvalitetima njegov otac govori u superlativima.
„Rekao mi je da to što je Mister radio sa loptom, ne možeš danas da vidiš, ni uživo, ni na TV-u. Ja sam bio mali, nisam ga gledao, samo neke snimke na Jutjubu. Ali tata je uvek govorio da je to bilo neverovatno.“

Kao igrač koji voli loptu u nogama, posebno ceni priliku da radi sa selektorom koji razume kreativnost.
„Volim da imam kontrolu igre. Sigurno ću slušati sve što mister bude govorio i tražio od mene, sto odsto. Jedva sam čekao da počnemo da radimo na pripremi utakmice sa Albanijom.“

“DIMARKO MI PORUČIO DA IDEM U ŠVAJCARSKU”

Kada je stigao poziv za A reprezentaciju, jedan od prvih koji mu je čestitao bio je čovek sa kojim deli posebnu vezu iz Interovih dana.
„Čim je saznao, Dimarko me je odmah pozvao i čestitao. Dobri smo drugari. Mnogo je srećan zbog mene jer zna koliko mi znači poziv i koliko volim Srbiju. Ponosan je, kao i moja porodica. Njegovi saveti su mi pomogli i kad sam donosio odluku o prelasku u Lucern. To je bilo leto pre godinu dana, imao sam ponude iz Serije B, ali mi je Federiko rekao: ‘Idi u Švajcarsku, igraj, tamo će ti dati prostor.’ Bio je u Sionu, zna nivo fudbala. Naravno, nije bilo lako izaći iz Italije, ali bih opet uradio isto.“

Iako mlad, već je pokazao zrelost u najtežim utakmicama. Njegov gol iz slobodnjaka protiv Iverdona postao je hit u Švajcarskoj.
„Volim kad je slobodan udarac, ali da vam kažem iskreno — to ne treniram. To je nešto što ni ja nisam znao da imam u sebi.“

Kao svaki tehnički prefinjen igrač, ima i svog fudbalskog uzora.
„Tata je idol, tu nema dileme. Ali Hakana Čalhanoglua sam gledao poslednje dve godine dok sam trenirao sa prvim timom. To što on radi na terenu je prosto neobjašnjivo.“

Sada je deo grupe o kojoj je dugo maštao.
„Jan-Karla Simića znam iz mlađih selekcija, ostale tek treba da upoznam. Normalno, pratim Vlahovića i Kostića u Juventusu, Pavlovića u Milanu… znam ih sa TV-a, uživo sam ih tek sada upoznao i uverio se da su pre svega sjajni momci.“

Pred njima je utakmica sa Albanijom, a pripreme u Staroj Pazovi teku uobičajeno.
„Raste tenzija, kao i pred svaku utakmicu. Pripremamo se u miru, polako spremamo meč. Aslanija znam iz Italije, sećam se da je Filipu dao gol u 118. minutu i uskratio ga za ‘skudeto’ u juniorskoj konkurenciji. Igrali smo zajedno u Interu, imamo istu poziciju i dobro poznajem njegove kvalitete. Ali nije on jedina opasnost. Iskreno, ne poznajem baš sve igrače Albanije, ali ovih dana radimo detaljno na analizi protivnika.“

Otkrio je za kraj i očevu poruku pre polaska na okupljanje reprezentacije, reči koje u sebi nosi kao zavet.
„Kao što bi svaki tata rekao sinu, rekao mi je da se ponašam lepo, da pre nego što obučem dres, prvo pogledam grb Srbije i da ga uvek stavim ispred prezimena. Video sam njegov portret ispred svlačionica. Svaki put kad dođem u Pazovu, stanem ispred te slike, pogledam je i poželim da mu se jednog dana približim po broju nastupa za državni tim.“