THIS IS DORTMUND! Čarobna moć Vestfalena probudila san o Vembliju: Sve drugo su gluposti
Vreme čitanja: 4min | sre. 17.04.24. | 11:22
“Kad smo već u polufinalu, nema više smisla da gubimo…”
Najtiražniji nemački list Bild piše o Doktor Džekilu i Mister Hajdu iz Dortmunda. I ima osnova za takvo razmišljanje, jer ono što Borusija pruža u Bundesligi i Ligi šampiona jednostavno je neuporedivo. Ali Mats Humels je pronašao možda i bolju paralelu. Znate već svi tu scenu. Kultni film “300”, Džerardu Batleru u ulozi kralja Leonide dojadilo je da sluša pretnje persijskog izaslanika, baca ga u ambis uz povik:
Izabrane vesti
“This is Sparta!”
U prevodu: “Ovo je Sparta”, jedna od ratnički najobučenijih država antičkog doba. Njima se jednostavno ne preti. Humels kao da je hteo da podseti: ovo je fudbal, a na Vestfalenu – Borusiji se ne preti.
“Kažem vam: kada kao igrač na ovakvoj utakmici izađeš na ovaj stadion onda znaš da u fudbalu ne postoji nemoguće! Atmosfera na tribinama, energija na terenu, ovako nešto postoji samo ovde, nemojte to nikad da zaboravite. NIKADA!”, rekao je Humels.
I to jeste tačno, kada se Vestfalen zapali. Signal Iduna Park, kako se zove iz marketinških razloga, bez svake sumnje je jedan od stadiona sa najvatrenijom atmosferom na tribinama. Uvek ispunjen do poslednjeg mesta, sa listama čekanja za ulaznice. Čak i kada ekipi ne ide, kao što je bio slučaj zimus, Žuti zid će biti tu kao poslednja brana od problema.
Bio je to i u decembru kada je uprava kluba ozbiljno razmišljala o smeni šefa struke Edina Terzića, iako je ekipa kao prva prošla “grupu smrti” sa Njukaslom, Milanom i Pari Sen Žermenom. U prvenstvu je pak Borusija gubila dah i trenutno je na 23 poena zaostatka za novim šampionom Bajerom iz Leverkuzena. Prvi operativac kluba Hans Joahim Vacke nije želeo da seče preko kolena – to nije nemački stil – već je Terziću pronašao ispomoć. Naredio je da u stručni štab kao pomoćnici budu inkorporirane i igračke legende kakve su Nuri Šahin i Sven Bender.
Borusija se stabilizovala. I svakako podbacila u prvenstvu. Ali plasman u polufinale Lige šampiona potpuno je promenio ambijent u Dortmundu. Više niko ne priča o otkazu za Terzića. Sad svi pričaju o – “ušatom” peharu. Nije šala, pitajte samo Niklasa Filkriga, strelca pogotka za 3:2.
“Uvek se trudim da ne budem euforičan posle utakmica, ali ovo što se danas desilo je bilo zaista magično. Stadion je goreo! Imali smo malo problema početkom drugog poluvremena, ali posle nismo štedeli ni metar terena. To je bio dogovor i na poluvremenu. Imali smo dve opcije: da prođemo ili da ispadnemo”.
Koji je tvoj navijački san?
Da li maštaš o tome da gledaš Milan na San Siru, Barsu na Nou Kampu, PSŽ na Parku prinčeva?
Mozzart ti ovog proleća ispunjava želje.
Isto tako će u Borusiji razmišljati i pred nastavak takmičenja i polufinale sa Pari Sen Žermenom.
“Radujemo se onome što nas čeka. Vembli je definitivno cilj sada. Bilo šta drugo reći bila bi potpuna glupost”.
Vembli je inače i stadion na kome se igralo finale Lige šampiona 2013. Titulu je tada osvojio Bajern, baš u svenemačkom finalu sa Borusijom. Samo što je Borusiju tada vodio Jirgen Klop i nekako su se od nje očekivali najviši rezultati. Ova Terzićeva generacija prosto nije toliko zastrašujuća. Ali ima čime da zapreti. Atletiko nije imao rešenja za Marsela Zabicera. Pa iako je sama Uefa za igrača utakmice proglasila Julijana Branta on sam je titulu predao 30-godišnjem Austrijancu.
“Moj igrač utakmice. Brutalan uticaj na igru je imao”, rekao je Brant pre no što je todao.
“U polufinalu smo. Više nema smisla da gubimo”.
Nazad na junaka utakmice. Zabicer je namestio dva gola, postigao jedan. I kao i Humels i Filkrig osetio tu čarobnu moć Vestfalena.
“Četvrtfinale Lige šampiona, Signal Iduna Par, 80.000 ljudi na tribinama. O tome sanjaš kao dečak. I kada to iskusiš uživo pretrčiš i neki ekstra metar viška samo da pomogneš timu”.
Protiv Pari Sen Žermena su, ponovimo opet, već igrali u grupnoj fazi. Na Parku prinčeva komfornih 2:0 za Svece. U Dortmundu 1:1. Ali kad se rasplamsa vatra u poslovičnom hladnom Dortmundu sve je moguće.
Moguće je naravno i da Borusija ne uspe. Moguće je i da naredna Liga šampiona protekne bez nje. Bajer, Bajern i Štutgart su daleko. Lajpcig je ispred, mada na istom broju bodova. Ali zbog ovog polufinala Borusija neće finansijski oskudevati čak i ako ne ode u elitu. Do sada je već obezbedila 85.890.000 evra samo od Lige šampiona, a ovde čak ni ne računamo prihode od ulaznica, ni od TV prava. Prošle sezone Borusiji je pripalo 13.800.000 evra, a ispala je u osmini finala.
Sve skupa, lani je uzela 74.540.000 evra. Sada je već sigurno dobrano prebacila sumu od 100.000.000. I ne planira da stane.