D. NedeljkovićTim malokrvnih i frustriranih igrača, još Rijera glumi majora Gašpara
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | pet. 06.11.26. | 11:10
Teško da je ono protiv Intera iz Andore samo slab dan, Zvezda je sa Špancem izgubila osnovne principe
Sigurno ste čuli za onu vekovnu izreku Džona Kenedija iz 1961. godine kako pobeda ima hiljadu očeva, dok je poraz siroče. Važila su ta pravila na Marakani dugi niz godina, mada o neuralgičnom stanju u kojem se nalazi srpski šampion govori i odjek posle teškog trijumfa nad Interom iz Andore. Kao da su dobili petardu u Ligi šampiona, ili izgubili ključni meč u Ligi Evrope. Ovaj trijumf nema ni oca, ni režisera. Najbolje bi bilo da bude izbrisan sa svih društvenih mreža ili platformi. Ali teško da će se to desiti.
Sigurni smo da čelnici, stručni štab i igrači Crvene zvezde, posle skidanja graški znoja sa čela i preokreta u sudaru sa jednim od najslabijih timova koji je u ovoj dekadi došao na Marakanu, osećaju blagu sramotu. Posle svih istorijskih poduhvata – govorimo o onim pozitivnim – mogla je ova garnitura da bude uklesana za sva vremena u budućim monografijama crveno-belih. Nedostajalo je samo 120 sekundi da Crvena zvezda, osam godina posle Liverpula i najveće pobede u ovom veku, utefteriše i vekovnu bruku. Srećom pa je ušao Vladimir Lučić, a bomba Jute Nakajame završila u mreži od leđa golmana Intera.
Izabrane vesti
Mogu čelnici Crvene zvezde da sve pripišu slabom danu, ali srpski šampion već u dužem periodu ima ovakve igračke i psihološke slomove. I definitivno sve viđeno u četvrtak uveče na Marakani nije plod nikakve slučajnosti, promašenih zicera i pogođenih stativa. Ovaj tim je selektiran na nekim čudnim postulatima, o čemu smo pisali još posle bruke u Plzenju.
RIJERA JE LOŠE PROTUMAČIO BLANKO PODRŠKU
Ima i do temperamentnog, ali bolno tvrdoglavog Alberta Rijere. Španac je očigledno loše protumačio blanko podršku koju je dobio od zvezdaške javnosti i prvog čoveka kluba Zvezdana Terzića. Umesto da mirno gradi identitet novog tima, bez velike presije, Rijera je počeo da se ponaša kao oslobodilac Beograda ili pobednik građanskog rata u Španiji. Nemoguće je da Rijera ne vidi kako ubrzano sebi kopa trenersku jamu... Tim koji bi trebalo da bude relaksiran deluje frustrirano jer većina momaka sa platnog spiska srpskog šampiona ne zna svoju hijerarhijsku ulogu. Niti šta zapravo igra.
Da počnemo od Mateja Gaštarova. On je počeo kao levi štoper sa jačom desnom nogom, a završio kao igrač sposoban da napravi višak u protivničkom šesnaestercu. Uloga je u toku 90 minuta promenjena i Nakajami, morao je Rade Krunić češće da se spušta po loptu u poslednju liniju. Hoćemo još o trenerskim detaljima: presing Crvene zvezde sa Aleksandrom Kataijem, Loizosom Loizuom i mladim Kimom predstavljao je običan vic. Dešavalo se da štoper Intera uzme loptu i vuče je 50 metara i jednostavno napravi višak. Kao da je Markinjos. Bilo je trenutaka kada je Katai samovoljno rukama pokazivao igračima da krenu napred u presing. Da ne govorimo o aljkavosti kompletne defanzivne postavke Crvene zvezde.
ZVEZDA NE IGRA PRESING, A NE ZNA DA SE BRANI U NISKOJ I SREDNJOJ ZONI
To je još jedan vic. Posebno što smo čuli da je tokom prvih dana boravka u Ljutice Bogdana rođeni Majorkanac pokušavao pre svega da uvežbava defanzivne postulate. Zvezda nema presing, loše se brani u srednjoj i niskoj zoni, ostavlja mogućnost svakoj ekipi da jednim pasom u dubinu dođe u situaciju jedan na jedan ili dva na dva. Bućkuriš...
🍂🍂🍂🍂🍂
🍂🍂🍂🍂🍂
Postoji ona legendarna scena iz filma „Povratak Otpisanih“ kada načelnik beogradske policije upozorava majora Krigera da je Beograd velegrad i da ovde nije baš prikladno imati metode kao major Gašpar (tumači ga Aljoša Vučković). Deluje povremeno Albert Rijera kao namazan čovek, neko ko se savršeno upoznao sa time gde je došao, a onda sve negativno iznenadi. Ponaša se kao da je i dalje u slovenačkom mestu bez semafora, uz veliko poštovanje Celja.
_Cropped.jpg.webp)
On se ne takmiči, nego frustrira ionako nervozan igrački kadar.
Moraće Albert Rijera da seče tokom zimskih priprema, jer Crvena zvezda možda ima kvalitet, ali suviše dugo deluje kao tim beskrvnih pojedinaca. I nije u pitanju samo trener, mada se Albert Rijera trudi da benzinom gasi vatru. Kao major Gašpar komunističku pobunu u Beogradu 1944. godine.
Računajući poslednjih godinu dana, Crvena zvezda je sa žarom u očima delovala samo nešto više od mesec dana, kada je u Beograd stigao Dejan Stanković. Delovala je dobro protiv Malmea, Partizana i u prvom meču protiv Lila (jedna od najboljih utakmica u ovoj dekadi). Sve posle toga bilo je jedva prosečno, sa mnogo više podbačaja nego svetlih trenutaka.
Rijera ima zadatak da podmladi tim, ali pre svega da otkloni bolest u vrlo toksičnoj svlačionici sa brdom nezadovoljnih igrača.
Jer Katai je frustriran što ne igra. Mirko Ivanić je nezadovoljan zbog statusa. Marko Arnautović ne zna zašto je i dalje u Beogradu. Golmanu Mateusu nije jasno zašto mora više da igra nogama nego rukama. Derik Lukasen ne može da prihvati da igra hibridnog štopera i to javno govori. Miloš Veljković je psihički samleven i više ne može leđima da igra protiv napadača iz „sekond-hend“ butika. Vasilije Kostov je u novoj ulozi, Mihailo Ristić je čas levo gore, čas kao treći štoper.
Možda Rijera na kraju uspe i ispostavi se da je morao na teži način da filtrira igrače potrebne za njegov stil. Možda se ispostavi da je u sezoni koja je krenula još u julu po zlu, sakrio genijalne misli. Samo mora da zna da je opozicioni front uperen protiv njega sve širi. Oni koji su gradili sve ove uspehe Crvene zvezde već šapuću da je sramota to što radi Kataiju i Ivaniću i da će proći kao Barak Bahar.
Na upravi je da vidi da li će postaviti kišobran i zaštititi Rijeru. Verovatno hoće, ali ako se ponovi još jedna partija slična ovoj protiv Intera...
tagovi
Obaveštavaj me
FK Crvena zvezda