A. JoksićTrebalo je ovo izdržati
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 9min | sub. 18.04.26. | 08:22
Bibarsu Nathu nije potreban pehar da bi ušetao u galeriju Partizanovih asova, on je već tamo
Sigurno je pravi čovek. I na pravom mestu. Jedino što je došao u pogrešno vreme. Teško, neprijatno, verovatno i zlo po Partizan, usled spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. Nije mogao da pretpostavi da će tako ispasti, ali je Bibars Natho znao kako da izgradi poseban status u očima Grobara. Kad im za nekoliko sedmica bude poslednji put mahnuo, pa zakoračio u tunel podno istočne tribine, znaće da iza njega ostaju monumentalne vrednosti. Kako se ponaša, kako se igra, kako se daje sve od sebe i kako se trpi, a ne da na sebe. Deluje kontradiktorno, međutim, Čerkez je baš takav: u galeriju asova crno-belih ušetao je iako nije osvojio nijedan pehar. I to je veličina.
Blještavilo Bibarsa Natha u Humskoj neće se meriti samo po tome koliko je golova dao ili namestio, niti što je najsigurniji izvođač penala u savremenom srpskom fudbalu, čak ni da li je nosio traku, iako je i tu bilo opstrukcija, nego po tome kakav je čovek. I šta je sve izdržao, a da reč nije progovorio, makar ne javno. Pravi vojnik. Kao njegov otac.
Izabrane vesti
Za sedam godina se nagledao nepočinstva prethodne i raskola u sadašnjoj upravi. Aura Bibarsa Natha veća je od malverzacija Miloša Vazure i Milorada Vučelića, koji su urušili Partizan, a nadilazi i odnose Predraga Mijatovića i Danka Lazovića koji su lepo zamišljenu ideju o promociji dece i mentorskoj ulozi igrača kao što je Natho sveli na borbu za drugo mesto. Natho je na terenu, a bogami i van njega, uradio više za crno-bele nego pobrojani rukovodioci, koliko god se oni zbog toga ljutili.
Mora da se duboko u sebi ljutio i Natho što za sve ovo vreme ili nije stvoren tim sposoban da se takmiči sa Crvenom zvezdom ili nije imao iste uslove kao crveno-beli; što nema kvalitetni(ji)h pojačanja, njemu ravnih; što kasne plate; što mora da igra na terenima od kojih neki do pre godinu ili dve nisu bili ni za srpskoligaški rang... Ljutio se, ćutao i kao kad bi provukao pas između linija tima, iscrtao koordinate naslednicima kuda da se kreću. Da bi imao pravo da kažeš bilo šta, prvi pokaži šta znaš.
I tako od avgusta 2019.
Star sportU Humskoj, velikim i malim stadionima u Beogradu, Subotici, Surdulici, Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru, Kragujevcu, Bačkoj Topoli, Ivanjici, Kruševcu, Lučanima, Pančevu, Loznici, Šapcu, Bačkoj Palanci, Ubu, Užicu, Inđiji i u Gornjem Milanovcu. Srbija je mogla da upozna profesionalizam, odricanje, nepokolebljivost, istrajnost... A uz to i zdrave navike, jer osim kad ga je mučila anemija, što se povreda tiče, skoro da ih nije bilo. Sankcija zbog kartona, jedva. Aplauza u izobilju.
Natho se u našoj zemlji u cugu zadržao više nego na bilo kojoj pređašnjoj stanici karijere. Prve četiri godine proveo je u otadžbini, naredne četiri u Rusiji, posle čega je napravio skok u Grčku, odakle se vratio u najveću državu sveta da spoji još četiri leta, pre nego što je sezonu proveo opet u Grčkoj. U Beogradu je bezmalo sedam godina. Ne kao običan stanovnik, nego kao zaljubljenik. I to nešto pokazuje. Ko hoće da razume stvarnost.
Za to vreme ništa nije osvojio. E, to već deprimira. I sam priznaje da ga najviše žulja što sa Partizanom nije podigao pehar, iako je bio blizu jednom u prvenstvu i triput u Kupu Srbije. Zar da zbog toga njegovu misiju proglasimo neuspešnom? Neće biti. Nathov trijumf je u tome što je iznova pokušavao. Čak i kad je znao da nema realnu šansu. Borac nesalomivog duha. Sportista izvornog oblika, naučen da se bori bez obzira na uslove i tretman. Do kraja. Za rivala je imao igrački, finansijski i u svakom drugom pogledu nikad moćniju Crvenu zvezdu u 21. veku, a ni tad se nije predao.
Ni objava kraja boravka u Partizanu nije odustajanje. Pre bi se reklo da je razumevanje okolnosti. Ionako se Natho nervira dok gleda ko i kako igra pre njega svih ovih godina. Zar da to trpi još jednu? Što bi to sebi priređivao? Zaista nema razloga da se bilo ko poigrava njegovom reputacijom, pa i da dovodi u pitanje da li i koliko može. Ako nismo shvatili svi zajedno, čak i mi koji smo ga kritikovali, da je posebna vrsta fudbalera, onda smo na stranputici. Natho zna, Natho može, Natho i dalje daje i namešta golove. I drži jezik za zubima kad ne igra.
Nije progovorio „a“ ni kad je mogao da bude izabran za kapitena, iako je po svemu zasluživao taj status. Kad je promenjen skoro ceo tim u odnosu na onaj koji je zatekao, nadao se da mu na osnovu staža, ljudskih i igračkih kvaliteta pripada uloga vođe. Nije se desilo. I tad, a i sad, nije se brecao na trenera, niti ljude iz rukovodstva.
A imao je razloga, o-ho-ho...
Teško je pretpostaviti kako je kuvalo u stomaku Bibarsa Natha kad je shvatio ko i kako vodi klub u vreme strahovlade Milorada Vučelića i Miloša Vazure. Čega li se sve nagledao, kakvih jada, nepočinstava, rđavih scena... Ne želimo ni da zamislimo. I ni tad nije širio po gradu tračeve, niti se ispovedao medijima u Izraelu šta se dešava tamo daleko. To je još jedna njegova vrlina. Lojalnost. Garantovano nije bio saglasan sa većinom poteza prethodnih čelnika (ko bi normalan bio?), niti je nešto posebno oduševljen kako sadašnji vode klub. Da se mrze, smenjuju trenere na nekoliko meseci samo da bi jedni drugima pokazali ko je jači, zanemarujući interes Partizana.
Nije baš da je zaboravio dug od 1.200.000 evra. Pre ili kasnije će i ta sredstava naplatiti. Opravdano. Samo, jeste li nekad čuli/pročitali da Natho ište novce kao što su u međuvremenu, iz ko zna kojih poriva, iznenada tražile neke njegove bivše kolege? To je već vaspitanje, da se trzavice, kakve god bile, drže u porodici, bez obzira na to da li su odnosi u njoj skladni.
Star sportIonako nije bilo sve idealno za ovih sedam godina. Nevezano za hronologiju ili intenzitet, Bibars Natho je svedok vremena u kome su sudije tretirale Partizan malo ili malo više drugačije nego neke druge klubove i sigurno nije u svakoj utakmici arbitraža bila 50:50. Još kako nije. Nagledao se Pavla Ilića, Marka Ivkovića, Lazara Lukića... Spisak je poduži. I izaziva gnev kod fudbalera. Ne samo Natha.
Sigurni smo da mu nije bilo prijatno da igra skoro godinu dana bez Grobara u Humskoj. Probajte da se stavite u kožu sportiste. Jurite nikad moćniju Crvenu zvezdu i ne osećate huk sa tribina. Tad je razumeo, kao što smo svi razumeli, da iza bojkota stoji viši cilj. Da se raskrsti sa VV tandemom.
Dosta toga što je Bibars Natho preturio preko glave za ovih sedam godina nije normalno. Na primer, da Partizan spoji tri godine bez mesta u grupnom/ligaškom takmičenju u Evropi; da u njegovoj zemlji granate lete kao konfete; da se povuče iz reprezentacije...
U međuvremenu, trebalo je imati čelične nerve i jak želudac da se razume u kom pravcu se Partizan kreće, zašto se ne pojačava kad je prvi na tabeli na kraju prvog dela sezone (tri puta!); da li hoće da gradi tim oko mladih ili iskusnih fudbalera; kakav profil trenera želi, napadački orijentisanog, zaljubljenika u kontrolisani rizik, početnika, povratnika, bivšeg asa, čvrstu ruku ili prijatelja sa igračima...
Imao ih je desetoricu. Za samo sedam godina. Tokom svih pređašnjih stanica karijere zbirno 11. Ni to nije normalno.
Uprkos svemu i u inat svima, najduže se zadržao u Partizanu i dao mu sve što je mogao. Neće reći, ali ćemo se zapitati: da li je uzajamno?
MOZZART BET SUPERLIGA SRBIJE
PLEJ-OF, prvo kolo
Subota
15.00 (2,20) Čukarički (3,40) Radnik (3,30)
17.00 (1,33) Crvena zvezda (5,50) Vojvodina (8,50)
17.00 (2,20) Novi Pazar (3,40) OFK Beograd Mozzart Bet (3,30)
PLEJ-AUT, prvo kolo
Nedelja
16.00 (1,33) TSC (4,70) Napredak (8,50)
17.30 (1,85) Javor (3,35) Spartak (4,10)
tagovi
Obaveštavaj me
FK Partizan
.jpg.webp.webp)
