Trenerska reciklaža u Srbiji – stara priča iz novog ugla

Prvi dan ove sedmice doneo je još tri promene trenera u Mozzart Bet Superligi. Igor Duljaj dobio je otkaz u Partizanu, prihvaćena je ostavka Siniše Dobrašinovića u Pančevu, kovertirana još u subotu uveče nakon ispuštene pobede protiv niškog Radničkog, a na njegovo mesto uskočio je Tomislav Sivić, ostavivši tako upražnjenom i klupu Mladosti iz Lučana.

Nakon odlaska Duljaja, ostala su samo još tri superligaša koje predvodi isti trener kao i na početku sezone – Žarko Lazetić u TSC-u, ali on je ionako „incident“ u srpskom fudbalu i o njemu detaljnije nešto kasnije u ovom tekstu, te Radovan Ćurčić u Javoru i Nebojša Jandrić u IMT-u. Kako je reč o ekipama koje se grčevito bore za opstanak i nalaze se u opasnoj zoni – sve pohvale upravama ovih klubova za poverenje trenerima koji su tu od starta prvenstva.

Ali, neće ovo biti ono klasično prebrojavanje „trenerskih glava“ koje su pale u još uvek aktuelnoj sezoni. A broj tih smena popeo se na 28 i šta mislite, kolike su šanse da bude konačan? Dolaskom u Pančevo, Tomislav Sivić postao je četvrti strateg koji je ove sezone predvodio dva srpska superligaša. Dejan Joksimović sedeo je, ili još sedi, na klupama dva Radnička, kragujevačkog i niškog. Igor Matić vodio je Čukarički i Novi Pazar, a Siniša Dobrašinović Novi Pazar i Železničar.

Siniša Dobrašinović (Star sport)

I često se uz ovakve tekstove mogu pročitati komentari da se isti stručnjaci samo vrte u krug, ali su i treneri nekim delom sami krivi za tretman koji „uživaju“ u ovdašnjem fudbalu. Koliko god da i oni moraju od nečega da žive, pa ne mogu uvek da biraju posao i sebi priušte luksuz da odbijaju ponude, neretko vrlo lako prelaze nakon prethodnog lošeg iskustva u nekom klubu i na prvi poziv vraćaju se tamo odakle su već bili oterani.

Da se razumemo, nema ničeg lošeg u povratku na mesto uspeha. Podugačak je spisak trenera Crvene zvezde i Partizana koji su u nekoliko mandata radili kao šefovi stručnih štabova večitih rivala. Neki od najuspešnijih stručnjaka u istoriji ovih klubova u više navrata su se nalazili za njihovim kormilom (Ljupko Petrović, Branko Stanković, Gojko Zec, Slavoljub Muslin, Vladan Milojević na jednoj ili Ljubiša Tumbaković, Stjepan Bobek, Tomislav Kaloperović, Miloš Milutinović, Marko Nikolić na drugoj strani). Ivica Brzić četiri puta je vodio Vojvodinu, legendarni bata Ivko Glišović šest puta se vraćao na klupu niškog Radničkog. Vladimir Gaćinović ne tako davno tri puta u kratkom vremenskom intervalu radio je kao glavnokomandujući u Spartaku. Mladen Dodić u poslednje dve decenije po tri puta je kao trener predvodio Javor i Napredak, a po dva puta Novi Pazar i Jagodinu. Simo Krunić se dva puta vraćao u Surdulicu, po jednom na klupu Čukaričkog i OFK Beograda...

Gotovo da nema kluba među aktuelnim superligašima koji u svojoj novijoj istoriji nije „reciklirao“ jedna te ista imena – u poslednje vreme u tome su prednjačili niški Radnički, Novi Pazar, Radnik, pa i Vojvodina. Od aktuelnih superligaških trenera, petorici je ovo najmanje drugi mandat u istom klubu (Vladan Milojević, Slavko Matić, Radovan Ćurčić, Ivan Stefanović, Tomislav Sivić), s tim što je i Dejan Đuričić, trenutni vršilac dužnosti trenera Radnika po drugi put u karijeri baš u toj ulozi, a Miloš Kruščić, strateg Spartaka, pre nekoliko godina radio je u stručnom štabu Subotičana, kao pomoćni trener.

Međutim, i na tom planu neki su treneri ove sezone „obrnuli igricu“. Nikola Trajković je dva puta u toku istog prvenstva predvodio Radnički iz Niša i oba puta podnosio ostavku posle nekoliko vezanih loših rezultata. To je primer kakav teško da je zabeležen u evropskom fudbalu, makar u najvišem rangu takmičenja.

Nikola Trajković (Star sport)

Tomislav Sivić je povratkom u Pančevo načinio raritet druge vrste. On je uspeo da se u bezmalo godinu dana po drugi put vrati u dva različita kluba! Železničar je predvodio u Prvoj ligi od septembra 2022. do marta 2023. godine, kada je otišao razočaran što mu nije pružena šansa da posao završi do kraja i ekipu uvede u elitu. Već u aprilu stigao je u Lučane u uspešnu spasilačku misiju i Mladost izvukao iz opasne zone, da bi je napustio na kraju sezone. Ponovo je došao na klupu kluba iz Dragačeva krajem oktobra. Radio je sa dosta uspeha, posebno na početku aktuelne polusezone i ostvario plasman u plej-of. Ali, nakon nekoliko prilično rekreativnih nastupa Mladosti u poslednjim sedmicama, u ponedeljak je došlo do razlaza i Sivićevog povratka u Pančevo. Tamo će treću sezonu zaredom (pre dve godine to je uradio i sa Novim Pazarom) pokušati da nemoguću misiju u borbi za opstanak pretvori u moguću.

Prethodno je najveći „biser“ bio slučaj Aleksandra Stankovića, koji je u finišu sezone 2020/21 predvodio niški Radnički do opstanka u eliti. Doduše, uz dosta sreće i poklapanja ostalih rezultata u poslednjem kolu. Na njegovo mesto potom je došao Nenad Lalatović, na Čairu boravio celih 13 dana, počeo pripreme i selektirao ekipu. Nakon njegovog odlaska u Saudijsku Arabiju, Stanković se vratio na Čair kao da nikada nije ni odlazio i poveo je ekipu u novo prvenstvo, gde je izdržao još nekih pet, šest kola...

Još jedan kuriozitet vezan za trenere je taj da je ovo prvi put nakon 16 godina da su i Crvena zvezda i Partizan u dve uzastopne sezone menjali šefove stručnih štabova u toku prvenstva. Zvezda je prošle sezone izvršila rokadu Dejan Stanković - Miloš Milojević, a ove Barak Bahar - Vladan Milojević, dok je Partizan lane doveo Igora Duljaja umesto Gordana Petrića, a sada je Duljaja zamenio Albert Nađ. Prethodni put to se dogodilo u sezonama 2006/07 i 2007/08, kada je na jednoj strani Topčiderskog brda Boško Đurovski zamenio Dušana Bajevića, pa Aleksandar Janković Milorada Kosanovića, a na drugoj Miroslav Đukić je na jednoj polusezoni došao umesto Miodraga Ješića, a na sledećoj, preuzevši funkciju selektora Srbije, ustupio je mesto Slaviši Jokanoviću.

A može li drugačije?

Pa evo, vraćamo se na TSC i toliko puta potenciran primer sa Žarkom Lazetićem, gde se vizija i strpljenje isplatilo i jednoj i drugoj strani.

Žarko Lazetić (Star sport)

Trener, za koga je plaćeno obeštećenje (Metalcu). Trener, koji nije smenjen nakon što je u poslednjem kolu ostao bez plasmana u Evropu zbog poraza na domaćem terenu od takmičarski nezainteresovanog protivnika (Vojvodine). Trener, čija ekipa danas igra najlepši fudbal u Srbiji i koji će, sasvim izvesno, moći da bira sledeću stepenicu u karijeri kada bude smatrao da je za to vreme. I klub koji grabi ka tome da drugu sezonu zaredom bude učesnik grupne faze takmičenja UEFA.

Lazetić je tačno 882 dana trener kluba iz Bačke Topole i takav kontinuitet je zaista redak poslednjih godina u srpskom fudalu. Imala ga je Crvena zvezda sa Dejanom Stankovićem (979 dana) i Vladanom Milojevićem u prvom mandatu (927 dana), a Partizan poslednji put još sa Ljubišom Tumbakovićem (2.555 dana u prvom, pa 903 dana u drugom mandatu).

Zanimljivo je da je Vladan Milojević rekorder i u Čukaričkom po dužini staža u kontinuitetu (1.192 dana), a Milan Rastavac je kao trener Radničkog iz Niša trajao 911 dana. Prvi mandat Radovana Ćurčića u Javoru bio je dugačak 1.361 dan, a apsolutni rekorder u šampionatu samostalne Srbije je Neško Milovanović, koji je Mladost iz Lučana predvodio u kontinuitetu 1.991 dan (od zime 2014. do leta 2019). Ostali superligaši nisu pokazali takvo strpljenje u svojoj novijoj istoriji...