Turci, da li vas je makar malo sramota?

Mnogi učesnici večerašnjih baraža u Evropi već dugo čekaju na plasman na Mundijal. Najduže Severna Irska – čak 40 godina. Ukrajinci i Česi čekaju po 20 godina, a Irci i Turci još od 2002.

Koliko god da je Turska fudbalski napredovala u ovom veku (igrala na šest od osam poslednjih evropskih prvenstava), ta 2002. im je ostala jedini mundijalski pečat. Praktično i jedini u istoriji jer su pre toga učestvovali samo 1954. godine.

A bili su planetarni hit te 2002. godine. Oduševili su već u grupi kada su ih Brazilci dobili na jedvite jade, da bi u osmini finala nebeski skok Umita Davale srušio Japan. Potom su u četvrtfinalu na produžetke eliminisali još jedan mundijalski hit Senegal, da bi u polufinalu opet položili oružje pred Brazilom. Osvojili su treće mesto protiv Južne Koreje u meču koji se pamti po najbržem golu u istoriji svetskih prvenstava. Hakan Šukur je tada posle samo 11 sekundi pogodio i trasirao Turcima put ka najvećem uspehu u istoriji tamošnjeg fudbala.

Hakan Šukur je bio zaštitni znak reprezentacije čiju kičmu je činila generacije Galatinih fudbalera koji su dve godine ranije osvojili Kup UEFA. Šukur je bio najbolji turski fudbaler u toj generaciji Galate predvođenoj legendarnim Georgeom Hadžijem. Iz tog Galatinog tima su dve godine godine kasnije na Mundijalu igrali: Bulent Korkmaz, Emre Belozoglu, Fatih Akjel, Arif Erdem, Hakan Unsal, Hasan Šaš, Ergun Penbe, Umit Davala, Okan Buruk… Od 11 startera na tom prvenstvu, čak sedmorica su bili iz te Galatine generacije. Plus živopisni Fenerov golman Ruštu Redžber, Leverkuzenov plejmejker Jildiraj Bašturk, Blekburnov vezista Tugaj Kerimoglu, Aston Vilin štoper Alpaj Ozalan, čudni džoker Ilhan Mansiz…

🔥🔥🔥
Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!
🔥🔥🔥

Prošlo je od tada skoro dve i po decenije, a večeras su turski navijači uoči meča protiv Rumunije pokušali da inspirišu današnje miljenike koreografijom sa članovima čuvene generacije iz 2002. Na koreografiji su Bulent Korkmaz, Umit Davala, Emre Belozoglu, Ruštu Redžber i čuveni trk Ilhana Manšiza nakon zlatnog gola Senegalcima.

Ali, nema kapitena i zaštitinog znaka generacije Hakana Šukura. I to nikome u Turskoj nije iznenađenje.

Najbolji fudbaler u istoriji turskog fudbala je odavno zabranjena tema. Njegov lik i delo su izbrisani iz svih službenih prostorija, muzeja, spisa… Ne pominje se kao da nikad nije ni postojao. Oduzeto mu je sve i proteran je u Ameriku sa etiketom “izdajnika” gde danas taksira, a ranije je radio u kafiću. Njegov jedini greh je što nije podržavao “sultana” Redžepa Erdoganai što je mislio svojom glavom. A zna se kako to ide u takvim despotijama. Ko nije “za” vođu, sigurno je “protiv”. I nema mesta za njega… Ista sudbina je zadesila i njegovog partnera iz napadačkog tandema Arifa Erdema, a o svemu tome ste mogli da čitate u Prelazzima.