VANJA MILINKOVIĆ SAVIĆ – „Dajte po stotku, nabiću je u Centralni zatvor“

Dragan Stojković Piksi objavio je spisak, Srbija ide u Katar sa idejom da prvi put prođe grupnu fazu Mundijala. Redakcija Mozzart Sporta je uverena da je ova generacija sposobna za taj podvig. A, kako bismo i vama podigli optimizam, spremili smo za vas serijal tekstova u kojima ćemo pisati o neispričanim pričama svih 26 Orlova. Srbija do Katara!

Bio je oktobar prošle godine kada je Vanja Milinković Savić baš u razgovoru za Mozzart sport poručio da će dobrim igrama ubediti Dragana Stojkovića Piksija da mu uruči debitantski poziv u A selekciju Srbije. Četiri godine po dolasku u Italiju i Torino, bila mu je to prva sezona u kojoj je bio prvi golman. Talenat je proradio.

Mesec dana kasnije se izborio i za taj toliko željeni Piksijev poziv i debitovao... U meču protiv Katara. Otkako je tada stao na gol Orlova, postao je prvi golman pa se već sa sigurnošću može reći da će biti prvi golmanski izbor i na prvenstvu sveta... U Kataru. Iza Vanje je zaista čudesnih godinu dana. Nije više samo „Sergejev mlađi brat“ već golman sa imenom i prezimenom.

Ali, za prezime Milinković Savić se u evropskom fudbalu prvi put čulo baš zbog Vanje, a ne zbog Sergeja. Tada je Sergej bio manje poznati Vanjin brat.

Bile su to kvalifikacije za U17 prvenstvo Evrope, a Novasađanin Vanja je na svom „Karađorđu“ omađijao protivnike iz Nemačke. Završilo je 1:1, a brojni skauti evropskih klubova koji su gledali meč su već počeli da šalju izveštaje u klubove sa oznakom „hitno“. Videli su golmana čudesne građe i ogromnog talenta. Iako je malo falilo da ta momčina ne bude golman...

STEFAN MITROVIĆ – Kako si, bre, našao štopera u najgorem timu Srbije?!

Imao je devet godina kad je počeo da trenira u Vojvodini i prvo je igrao špica. Onako lenj, nije baš voleo da trči i brzo su ga prebacili tamo gde se najmanje trči. Među stative. Iz tih dana je zadržao igru nogom kakvu danas ima retko koji golman na svetu. Njegovi pasovi nogom danas „šišaju travu“, pogađa špica „u trepavicu“, a ne libi se ni da dođe pred tuđi gol i šutne slobodnjak... Ako nekom danas čudno deluje sa onom bradom, ekscentričnim frizurama (mada se ovo danas ne može nazvati frizurom jer srpski golmani nemaju frizure), lancima i katancima okačenim oko vrata, još zanimljiviji je za uži krug ljudi koji ga poznaju. Ne uklapa se u baš u fudbalske stereotipe, voli drugačiju muziku, voli da čita, a kažu da voli i da drži slovo o politici.

Još u kadetima su počeli da ga gledaju skauti velikih evropskih klubova, a protiv te Nemačke je sve eksplodiralo. Zvuči neverovatno, ali već na poluvremenu su skauti Mančester junajteda, Benfike i Udinezea hteli da pregovaraju o njegovom transferu. Kasnije su se zainteresovali Genk, Ajaks i još neki klubovi. U tom trenutku je najbolju sportsku perspektivu nudio Udineze, ali je Mančester junajted platio najviše. Tih 2.000.000 evra je te 2014. godine bila prilično nenormalna cifra za klinca od 17 godina koji još nema ni minut seniorskog fudbala. I to ONAJ Mančester junajted Aleksa Fergusona, a ne ovo danas...

Kada se pojavio na treningu Crvenih đavola, kažu da je Ser Aleks bio šokiran da ta momčina od dva metra ima samo 17 godina. Zbog nemogućnosti da dobije radnu dozvolu i još nekih birokratskih peripetija nije se zadržao na Old Trafordu i prosleđen je Vojvodini na pozajmicu. Uz bonus da za svaku utakmicu koju Vanja počne, novosadski klub dobije 10.000 evra. Možda je to sve došlo perano za momka kojeg je još drmao pubertet i koji je imao neke mladalačke bubice, pa je u drugom delu sezone sklonjen sa gola.

Imao je ugovor sa Junajtedom ali nije mogao da bude registrovan. U tom trenutku Vanja povlači nesvakidašnji potez. Ne želi da čeka, već traži raskid ugovora sa Mančester junajtedom. Želi da brani, nije mu bitno da samo prima platu u Engelskoj. Hrabrost ili ludost? Dve najbitnije osobine za golmana...

Još tad je imao i individualne treninge kod našeg poznatog trenera golmana, Viborga Koceića. Menadžer Mateja Kežman, čiji otac je bio dobar golman ga je doveo kod popularnog Koceje.

„Dete od 16 godina, a nezgrapna momčina od dva metra. Još tada se videlo da se izdvaja pobedničkim mentalitetom. To je njegov najveći kvalitet“, kaže Viborg Koceić za Mozzart sport. 

Imao je još nešto čime je odskakao. Trenirao je tada sa ozbiljnim golmanima kod Koceje.

„Ajde, pošto mi niste konkurencija, ja ću da stavim loptu na peterac i šutnuću je u Centralni zatvor“, bacio je opkladu Vanja.

Nisu mu verovali, svi su dali po „stotku“, a on iz prve je nabio loptu u popularni Ce-ze.

„Bila je to grupa Bajković, Stamenković, Živković, Bojan Pavlović... Takmičili su se u šutiranju slobodnjaka na kraju treninga. Znate li koliko je Sinđelićev stadion daleko od Centralnog zatvora? Niko mu nije verovao da može... A on ju je iz prve nabio preko zida u Centralni zatvor“, potvrđuje anegdotu Koceić.

Skoro godinu dana nije branio iako je bio fudbaler Mančester junajteda i onda je povukao još jedan čudan potez. Po savetu Kežmana je potpisao za poljsku Lehiju iz Gdanjska. Od Teatra snova do Gdanjska za nekoliko meseci... Nekome bi samopouzdanje baš palo, a pogotovo 18-godišnjem momku kojem se sve prebrzo izdešavalo.

Akrobata (© Star sport)

Tada je Benfika jednim delom finansirala Lehiju i učestvovala u Vanjinom transferu u Gdanjsk. Okvirni plan je bio da se „razbrani“ u Poljskoj i da dođe u Lisabon kada stekne osetnije iskustvo. Trebalo mu je nekoliko meseci da se spremi, skine kilograme i stane na gol. Kada je počeo da brani, fudbalska Poljska je bila u čudu. Za šest meseci je postao najbolji golman lige, borio se za titulu do poslednjeg kola...

„Ima veliko samopouzdanje i samouverenost. Što se tiče tehniko-taktičkih detalja, izuzetno je dobar ofanzivan golman kako se to danas kaže, jer dobro igra nogama. Dominantan je u vazduhu kada su u pitanju prekid, centaršutevi... A u ovom klasičnom golmanskom delu je stvarno jak u svim sgementima. Dosta razume igru i ono što trener hoće. I ne boji se da to sprovodi“, kaže Viborg Koceić koji sa Vanjom radi već deset godina.   

Benfika se tada javila da ga otkupi, ali Milinković Savić ovoga puta nije zagrizao mamac velikog kluba. Bilo je to vreme kada je Luka Jović tavorio u Benfiki i nije dobijao šansu. Još jedan razlog da srpski golman odbije slavni klub i nastavi sa manjim, ali sigurnim koracima. Već je bio mladi reprezentativac, standardan kod selektora Nenada Lalatovića i nije želeo opet da izgubi kontinuitet. Javili su se i Ajaks, PSV, ali najkonkretniju ponudu je dao Torino u kojem je trener bio Siniša Mihajlović.

Godinu ranije, Miha je kao trener Milana šokirao fudbalsku planetu lansiranjem na gol 16-godišnjeg Đanluiđija Donarume. Okvirni plan je bio i da sa Vanjom krene slično...

MARKO DMITROVIĆ: Majka htela da bude lekar, on levi bek, a sudbina - golman

Nije to išlo tako glatko. Toro je doveo iskusnog Salvatorea Sirigua u čijoj senci je Vanja bio tri godine. Sirigu je došao kao visokobudžetni fudbaler iz Pari Sen Žermena i takav golman se ne stavlja na klupu. Vanja je dobijao mrvice. Ko, na primer, u Kupu Italije kad je blistao protiv Rome, odbranio penal Edinu Džeku i umalo postigao gol iz slobodnjaka?!

„To je prirodan talenat. I desnom i levom nogom. Taj tehnički deo može da se nauči. Ali da to sprovedeš u toku igre, da imaš hrabrosti da to radiš kako trener želi, to je urođeno. Zanet li vi kakvu on jačinu udarca ima? Radili smo neka izokinetička merenja. Otprilike, reč je o merenju sile ruku i nogu. To je podviljalo kada je on zapeo nogom! Ne mogu da vam opišem koji je to udar. A izuzetno je precizan. On bukvalno sa peterca može da pogodi gde hoćeš u protivničkom u šesnaestercu. To je veliki plus, samo zavisi od načina na koji igrate... Pa u mlađim selekcijama je Sergej igrao iza špica i jedan deo taktičkog plana je bio da Vanja mora da nađe Sergeja dugom loptom. Ne znam da li je za cele kvalifikacije pogrešio jednu od tih dugih lopti“, otkriva Koceić. 

Ipak, Sirigu je u Torinu ostao nedodirljiv na golu...

Usledile su pozajmice. Oprezne. Toro je slao Vanju na pozajmice u SPAL, Askoli, Standard, bez opcije otkupa. A zna se kako pozajmljeni igrači prolaze na takvim pozajmicama. Kome je u interesu da istrpi igrača koji ne može da bude njegov? Svaka greška se skupo plaćala, počele su i neke povrede pa su se pozajmice pokazale kao loša iskustva. Svako iskustvo, bilo i loše, donese nešto. 

Bio je mart 2019. kada je branio za Askoli protiv Lećea u Seriji B. Dva meseca ranije je stigao na pozajmicu iz Torina. Bio je standardan, a onda primio sedam golova (7:0!). Njemu bliski ljudi kažu da je tada bio toliko ljut i razočaran da je razmišljao o kraju karijere. U afektu je rekao da je najbolje da više ne muči ni sebe, ni ljude iz okruženja. Više se nije vratio na gol Askolija, a već je iza sebe imao neuspešne pozajmice u Standardu i SPAL-u.

Ovako je zaustavio Halanda (© Reuters)

Počeo je Siriguov pad forme, Toro je došao na prag ispadanja iz lige, a Vanja je dobio nekoliko utakmica u Seriji A da pokaže šta zna i ostavio dobar utisak. Klub je počeo da veruje u njega, a sve se ubrzalo kada je na klupu došao hrvatski stručnjak Ivan Jurić i odmah na pripremama odlučio da mu Sirigu nije potreban i da će Milinković Savić biti prvi golman. Reč je održao iako nije uvek sve bilo idilično. Zamereno mu je prošle sezone što zbog povrede prsta nije branio za klub, a jeste za reprezentaciju protiv Mađarske, pa je usledila selidba na klupi i Torino je letos razmišljao da ga proda. Stigle su ponude Brentforda i Fiorentine, ali je Jurić ipak rešio da ga zadrži i da od njega napravi golmana za veći klub od Fiorentine i Brentforda.

Danas je Vanja Milinković Savić nezamenjiv na golu Granata, jedan je od najmlađih golmana Serije A, a poznato je koliko su Italijani do pre par godina bili osetljivi na inostrane golmane. Ipak je to najjača golmanska škola na svetu...

„Vanja je rođeni pobednik. Ima taj mentalitet, moram da ponovim. U nekoj stručnoj evropskoj javnosti, uvek je važio i sad važi za jednog od najvećih talenata. Nadam se da će Mundijal u Kataru biti prekretnica da i široke narodne mase vide kakav je kvalitet u pitanju. Da iskoči u prvi plan i pokaže kakav je ’high level’ među golmanima u Evropi. Za nas koji se bavimo ovom strukom u Evropi, on je izuzetno poznat. E sad, ne znam koliko je poznat široj javnosti...“, kaže Koceić.

Nekoliko puta je Vanjin individualni trener u toku razgovora pomenuo i genetiku. Oni koji poznaju Vanju kažu da u basketu zakucava na razne načine, a da je u odbojci smečovao sa visine 3,50.

„Ima taj vrhunski sportski kod u sebi. Otac je bio dobar fudbaler, majka vrhunska košarkašica. Jako dobro koristi svoje telo. I kao mlađi je bio svestan svog tela. Ima fantastičnu motoriku za visinu 2,02. Svi smo se zapanjili“. 

DUŠAN TADIĆ – Ćale, bod je važan, nos će da zaraste

Početak Vanjine karijere je bio prebrz, potom je morao na teži način da nauči lekcije, ali danas sa, 26 godina, brani standardno u Seriji A i reprezentaciji Srbije. Sve je došlo na svoje mesto.

„On je golman za najveći nivo evropskog fudbala. Za klub nokaut faze Lige šampiona. Očekujem da i u reprezentaciji zasija. Baš na ovom Mundijalu. On je iz te generacije ’95, ’96, ’97 koja je posebna. Oni imaju specifičan motiv kada igraju za reprezentaciju, baš žele da izgaraju za nacionalni tim. Možda i zbog svih tih uspeha koje su imali u mlađim selekcijama. Svi su se relativno brzo ostvarili kao fudbaleri i sada imaju taj poseban motiv da pomere granice i u A selekciji. Takođe, imaju to iskustvo turnirskih takmičenja koja su vrlo specifična. Znaju da ih igraju i kako treba da se ponašaju na njima“, kaže Vanjin trener.

Vanji Milinković Saviću je ovo prvo veliko takmičenje sa A selekcijom Srbije. Poslednji turnir na kojem je bio sa bratom Sergejom u timu Srbije se završio svetskom titulom. Sad su opet zajedno. Od Sergeja se očekuje da nastavi sa reprodukcijom umetničkih dela iz Lacija, dok bi korpulentni Vanja mogao da zakloni i užeglo sunce Katara, a kamoli gol protivniku...

A ako bude frke, može i taj slobodnjak da šutne. Samo da ne pogodi u zatvor.