Vera u ono nešto, iracionalno

Kao trka dizelaša i bolida Formule 1. Kao susret Novaka Đokovića i nekog „no name“ tenisera sa ATP liste, kao pokušaj srednjeg blokera iz druge turske lige da izblokira smeč Tijane Bošković. Deluje možda surovo, ali susret Bode/Glimta i Crvene zvezde na severu Norveške delovao je baš tako. Pokazao je tim iz varošice od 50.000 stanovnika da je u ovom trenutku brži, fizički jači, psihološki namešteniji od ekipe Vladana Milojevića; nekako poletniji i motivisaniji. Da, u ovom nabrajanju suvih činjenica kroz poređenje dva tima nigde nismo napisali da je norveški predstavnik, gledajući nominalnu vrednost igrača bolji od Crvene zvezde.

Obično kada se ovakvi mečevi završe, igrači i članovi stručnog štaba znaju da li uopšte imaju šanse za prolaz. Nekako se, na prvu loptu, kroz kurtoazne izjave Mirka Ivanića i kapitena Spajića da zaključiti da oni i dalje ozbiljno veruju da slika iz prvih 70 minuta sa severa Norveške može da se okrene za tačno sedam dana u Beogradu.

Kako i kojim metodama - nije baš jasno. Pošto je svima na simpatičnom Aspmira stadionu bilo jasno da su dva tima u totalno različitim momentumima, i da uloga raskvašenog plastičnog terena jeste velika, ali ne i odlučujuća. Bode/Glimt na vrhuncu ciklusa, sa izrazito snažnim samopouzdanjem i verom da plasmanom u Ligu šampiona može da zaokruži zlatan period. Crvena zvezda u periodu traženja zlatne kombinacije može da joj bude oprošteno u Mozzart Bet Superligi. U Evropi – sigurno ne. I takvi crveno-beli bili su sposobni da odigraju pristojnih 20 minuta u Bodeu, postignu gol, promaše šanse preko Mirka Ivanića i Pitera Olajinke...

I negde nagoveste da mogu da dobiju meč, iako je protivnik imao set prednosti i tri brejk lopte. Imaće osećaj Vladan Milojević u narednih sedam dana kao da slaže najveći svetski pazl. Jer analiza dešavanja u Norveškoj samo kroz prostu konstataciju da se trener crveno-belih suviše povukao predstavlja fudbalsku infentilnost. Razumljivo je bilo da pedantni stručnjak skrati prostore domaćinu, utera ih u nervozu i kroz defanzivnu stabilnost kocku po kocku gradi optimizam svog tima. Samo što je za takvu Milojevićevu strategiju potreban nož u zubima i pogled iz francuske Legije stranaca. Zvezda je na meč sa Bode/Glimtom izašla goloruka. Kao prepotentna Roma na istom mestu, ili kao obezglavljeni Ajaks. I gledala sa najboljeg mesta lekcije iz modernog fudbala. Perfektne dijagonale, automatizme uvežbane do perfekcije, sprintove u dubinu i prazan prostor.

Nije imala ni reakciju kada je veći dečak obučen u žuto, potpomognut pokličima sa tribina, počeo da je čika, udara čvrge, potcenjuje, čak i vređa. Samo je čekala da se skloni od zajedljivih komentara i potom nestane sa lica zemlje. To je suštinski bila najveća greška Vladana Milojevića, što njegove legalne (ma koliko bile ružne) zamisli nije uspeo da implementira na teren kroz višak energije i neku vrstu banditskog fudbala. Kao u prvom mandatu, kada su bolje ekipe mogle da pobede Crvenu zvezdu, ali ne i da je potcenjuju i razvlače.

Crvena zvezda u ovom trenutku ima heterogen tim, daleko od prave grupe. Startnih 11 u Norveškoj činila su petorica domačih igrača, dva Azijata, Slovenac i tri Afrikanca. Osmorica startera Bode/Glimta bili su Norvežani, trojica su rođena u gradu. Dug je put pred Vladanom Milojevićem da sve to spoji i presloži... Neće to on uspeti do revanša za sedam dana.

OCENE - ZVEZDA: Seol izgubljen, Elšnik kao da je u rancu imao stene sa Triglava

Ali u takvim nepovoljnim okolnostima, ostaje nada u ono nešto. Ne baš racionalno. Ne govorimo samo o suvoparnoj frazi da je vreme da Norvežani osete vrelinu Marakane i ostave ponos u tunelu ispod severne tribine. To može da se desi – ali ne mora da znači. Nekako je vreme da Crvena zvezda posle mnogo vremena odigra veliku utakmicu u Beogradu. Možda da joj uđe prvi šut, potom i drugi... I da konačno pobedi, i nadvisi u ovom trenutku spremnijeg.

Crvena zvezda je poslednju pobedu u evropskim takmičenjima ostvarila protiv Trabzona u oktobru 2022. godine. Od tada je naređala sedam poraza, uz samo jedan remi na domaćem terenu protiv Jang Bojsa. I uvek je imala periode kataklizmičnog izdanja, a potom i minute kada je mogla da uhvati povoljan pravac. Bilo je tu i trenutaka za ponos, čak i za osmehe navijača koji imaju žarku želju da ispune svoju nostalgičnu i emotivnu dušu. Pa smo, između ostalog, gledali kako Lajpcig krade vreme u Beogradu.

Milojević planuo: Zar da besimo ljude na Terazijama!? Ne razumem šta znači krenuti napred

Samo što takve sekvence ne ulaze u rezultat, niti se računaju u UEFA tabelu gde je Crvena zvezda u padu. Prosto, Crvena zvezda na mišiće, srce, sreću ili nezaobilazan faktor Vladana Milojevića mora da odigra veliki meč i pobedi pred 50.000 ljudi. Nije to tako teško, iako gledajući kadrove iz Norveške deluje iracionalno.

Ali Zvezda nikada i nije bila racionalan klub. Vođena je emocijama i strašću. Plus, što će imati dodatni resurs u verovatnom povratku Omrija Glazera i Pume Rodrigeza, možda i debiju Vanje Drkušića.

Potreban je rezultat. Što bi Vladan Milojević morao da donese. Posebno što je pao sa čamca, ali nije upao u najveći svetski vir. Tu nedaleko od Bodea.

Zvezda preživela ujede Žutih osa, biće vatre i velikih problema u revanšu