Za ovim je žudelo srce Bruna Duartea: Napila se duša žedna Rija i odvela Vasko u polufinale

Postoje klubovi koje igrači zavole, kao i gradove u kojima im bude lepo i navijače koji ih prihvate kao svoje, ali domovina je domovina. Bruno Duarte je u Crvenoj zvezdi imao sve uslove da se oseća voljeno. Navijači su umeli da prepoznaju njegovu borbenost, rad, karakter i golove, a ni sam Brazilac nikada nije skrivao da mu je boravak u Beogradu prijao. Nije iz Zvezde otišao kao neko ko je želeo da pobegne od kluba, niti kao fudbaler koji je iza sebe ostavio spaljene mostove. Naprotiv.

Otišao je Bruno kao igrač koji je u crveno-belom ostavio trag i kao čovek koji je znao da ceni sredinu koja ga je prihvatila. Ali kada si Brazilac, kada odrastaš sa tom posebnom vrstom fudbalske strasti, kada su ti puna tribina, buka, bubnjevi, dim, pesma i temperament utkane u detinjstvo, onda je povratak kući nešto što nije lako objasniti samo sportskim razlozima. A u utorak uveče, na Sao Žanuariju, tom drevnom stadionu izgrađenom pre 99 godina, možda je svima postalo malo jasnije za čim je Duarte žudeo.

Vasko je u revanšu četvrtfinala Kopa Sudamerikane savladao Independijente iz Santa Fea 2:0 (1:0), posle 0:0 iz prve utakmice u Bogoti, i izborio plasman među četiri najbolja tima takmičenja. A čovek koji je otvorio vrata polufinala bio je upravo bivši napadač Crvene zvezde. Igrao se 36. minut kada je Vasko konačno probio otpor kolumbijskog predstavnika koji je u prethodnoj rundi takmičenja izbacio River Plejt. Posle osvojene lopte visoko na protivničkoj polovini, Saldivija je krenuo po desnoj strani i poslao precizan centaršut u kazneni prostor. Duarte je bio tamo gde napadač mora da bude. Bez oklevanja je reagovao iz prve i zakucao loptu u mrežu.

A onda je usledila eksplozija. Sao Žanuario je proključao, tribine su se podigle, a Duarte je dobio upravo ono zbog čega je povratak u Brazil za njega imao tako posebnu težinu. Doživeo je onaj trenutak kada igraču publika vrati sve, kada se gol čuje kao tutanj i kada se oseća tresak stadiona... Ono kada ti se koža naježi i kada znaš da si ponovo deo fudbala onako kako si ga zamišljao još kao dete. Zvezda mu je pružila mnogo. I Beograd mu je dao mnogo. Ali Rio je Rio. Brazil je Brazil. A nekada čovek, ma koliko mu bilo lepo negde drugde, jednostavno poželi da se vrati tamo gde mu je fudbal prvi put ušao pod kožu. U tom smislu, Duarteov pogodak protiv Santa Fea bio je mnogo više od običnog gola.

Santa Fe je u prvom delu imao svoje šanse, a neuništivi 41-godišnji Ugo Rodaljega kog mnogi pamte iz perioda kada je u dresu Vigana rešetao mreže u Premijer ligi, ozbiljno je zapretio u nekoliko navrata. Golman Leo Žardim morao je da interveniše iz neposredne blizine, dok je jedan Rodaljegin slobodan udarac završio tik uz okvir gola. Ipak, domaćin je preživeo i onda ponovo udario. Duarteov pogodak doneo je ono što Vasko tada najviše tražio: mir, energiju i veru.

U drugom poluvremenu Santa Fe je pokušavao da se vrati, ali je Vasko izdržao nalete i sačekao trenutak da zada drugi udarac. Trener Pedro Emanuel povukao je potez koji je odmah dao rezultat. David je ušao upravo umesto Duartea, a samo dva minuta kasnije, posle centaršuta još jednog bivšeg igrača Zvezde Pume Rodrigeza, glavom pogodio za 2:0. Tada je bilo jasno da Vasko ide u polufinale.

Tribine su već slavile, a Duarte je mogao samo da posmatra kako se završava veče koje je sam pokrenuo. Za nekoga ko je do pre nekoliko sedmica nosio dres Crvene zvezde, scena je imala gotovo filmsku simboliku. Do juče Marakana. Danas Sao Žanuario. Do juče pesma Delija. Danas urlik Vaskovih tribina. Jedno ne poništava drugo.

Može fudbaler da voli klub iz druge zemlje, može da voli grad, može da se veže za navijače i saigrače. Ali postoji nešto iskonsko u povratku u svoju zemlju, u jezik koji slušaš od detinjstva, u fudbal koji si gledao pre nego što si i sam postao profesionalac. Možda je baš zato taj gol izgledao tako lično. Možda je zato proslava imala dodatnu težinu. Srce je nekad moguće napuniti trofejima, ugovorima, evropskim utakmicama i velikim stadionima, ali ono ipak ume da ostane žedno nečeg svog.

A u utorak uveče, pred punim Sao Žanuarijem, napila se duša Bruna Duartea žedna brazilskog fudbala. I usput odvela Vasko u polufinale Kopa Sudamerikane. Tamo će na megdan boljem iz dvomeča Boka Juniors - Sao Paulo.

KOPA SUDAMERIKANA – ČETVRTFINALE (REVANŠI)

Utorak

Vasko Da Gama - Independijente Santa Fe 2:0 (1:0) - prvi meč 0:0
/Duarte 37, David 65/

Sreda

02.30: (2,30) Sao Paulo (3,15) Boka Juniors (3,35) – prvi meč 0:1

23.55: (1,88) Atletiko Mineiro (3,45) Santos (4,30) – prvi meč 0:2

Četvrtak

02.30: (1,60) Montevideo Siti (4,00) Sijensijano (5,70) – prvi meč 0:2

***Kvote su podložne promenama