Aleksandar Đorđević: Biće mi čast da vodim Kinu protiv Srbije, moraću da potisnem emocije; Luka Dončić nije Jusein Bolt

Aleksandar Đorđević je na opšte iznenađenje krajem prošle godine prihvatio poziv kineske reprezentacije i prvi put ušao u selektorske cipele otkako je vodio Srbiju na Mundobasketu 2019. Sada ga čeka novo Svetsko prvenstvo, pokušaće sa Kinom da izbori plasman na Olimpijske igre, a sudbina ga je spojila sa selekcijom kojoj je samo kao trener doneo tri srebrne medalje i čitavu naciju obradovao nebrojeno puta kao igrač.

Srbija i Kina se nalaze u Grupi B, zajedno sa Južnim Sudanom i Portorikom, pa će se ukrstiti sa brojnim igračima koje je kao šef struke srpskog državnog tima predvodio šest godina. Sastaće se Orlovi sa Kinom na startu grupne faze, već 26. avgusta, ali će pre toga ukrstiti koplja i u okviru priprema, kada će Đorđević ugostiti našu reprezentaciju u Šenženu (20. avgust).

"Velika čast da vodim reprezentaciju Kine protiv Srbije. Biće mnogo emocija koja moram da potisnem i budem profesionalac", rekao je Đorđević u razgovoru za Sport klub i priznao da se osmehnuo kada je žreb spojio srpsku i kinesku selekciju na planetarnoj smotri.

Kako je odlučio da prihvati poziv Kine i koji su mu ciljevi?

"Kina je velikan. Bila mi je velika čast da se tamo preselim. Još veći izazov, na sportskom planu. Svestan sam da reprezentaciji nedostaje uspeha na međunarodnoj sceni i baš to sam sebi postavio kao cilj. Da implementiram sistem i pokušam da usvojim promenu u percepciji igre, da ih približim kvalitetu internacionalnih takmičenja i suočim sa izazovima koji ih čekaju protiv reprezentacija sa drugih kontinenata. Košarka koja se igra u Evropi i SAD donosi rezultate. Medalje. To je moj cilj. Iz ove perspektive ne znam gde ću završiti, ni koliko ću vremena imati, ali učimo i graidmo. Savez to prepoznaje, igrači takođe. Na istom smo putu. Ne manjka nam talenta, ali to moramo da iskoristimo na pravi način. Pratio sam Kineze i kao igrač. Uvek su se razlikovali, ali su često imali problem sa gabaritom. Mučili su se kada se suoče sa konkurencijom na međunarodnoj sceni", istakao je srpski stručnjak i o takmičarskim ambicijama dodao:

"Strpljiv sam. Glavni cilj je plasman na Olimpijske igre koji možemo da ostvarimo ako budemo najbolja azijska selekcija na Svetskom prvenstvu. U suprotnom ćemo igrati kvalifikacioni turnir naredne godine."

Otkako je sredinom novembra postavljen na mesto selektora Kine, bacio se na posao.

"Kada sam postao selektor, Kinezi su igrali prvenstvo u balonu. Mogao sam da gledam po tri utakmice dnevno u periodu od dva meseca i tako sam stvorio sliku. Video sam momke koji su se poklapaju sa mojom vizijom. U februaru sam imao trening kamp sa mlađim igračima, gledao sam dosta video snimaka, vodio serije razgovora. Predsednik Saveza, Jao Ming, mi je mnogo pomogao. Izuzetno je ozbiljan, profesionalan i odgovoran čovek. Želi da reprezentacija napreduje. U ženskoj konkurenciji je već uspela. Sada želimo da stvorimo novu atmosferu i u muškom timu".

Put ka Mundobasketu: Osam utakmica, prilika za osvetu Italijanima, dva rivala iz grupe i novi plejmejker Zvezde

Na koji način može i želi da pomogne kineskoj košarci? Ne krije da mu prija život u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.

"Donosim znanje, iskustvo i sistem. Imam način na koji voidm timove i reprezentacije. Da, Srbin sam, odrastao sam u doba jugoslovenske škole košarke. Prilagođavanje? Slušajte, da je sve funkcionisalo savršeno u kineskoj košarci, ne bi me zvali. Tako da, možda i nije ključno kako ću se ja prilagoditi njima, već koliko će oni biti u stanju da prihvate drugačiji način igranja košarke. Govorim isključivo o sportu. S druge strane, imam ogromno poštovanje za kulturu i ljude. Kineze krasi neverovatna toplina. To često i ne primetimo dok ne stupimo u kontakt sa njima. Zasad je sve odlično, pre svega jer su ljudi koje sam sreo spremni da sarađuju, rade, pomažu... Učim i ja. Radoznao sam po prirodi, zato i uživam."

Kinezi će dobiti i veliko pojačanje pred Mundobakset u Japanu, Indoneziji i na Filipinima, pošto je pasoš dobio košarkaš Minesota Timbervulvsa Kajl Anderson.

"Čekamo da nam se pridruži. Takav igrač može mnogo da promeni. Majka mu je Kineskinja i ima apsolutno pravo, poreklo mu je kinesko. Otac mu je sa Jamajke, majka Kineskinja i to je jedan normalniji proces."

Anderson ima kineske korene, ali je sve veći broj Amerikanaca koji dobijaju prilike u državnim timovima širom sveta kao naturalizovani igrači, bez ikakvih dodirnih tačaka sa zemljom za koju nastupaju. Lorenzo Braun je recimo vodio Španiju do evropskog zlata, a da prethodno nije čak igrao ni za jedan klub na Iberijskom poluostrvu.

"FIBA je dozvolila da sve reprezentacije imaju jednog igrača, pa mi se dešavalo da kolege treneri ili predsednici Federacija okrenu telefon i pitaju me za igrače. Rendolf nije Slovenac, to je moj stav kao srspkog trenera i nekadašnjeg igrača reprezentacije. To je tako, moramo sa time da se pomirimo i to prihvatimo", dodao je Đorđević, ali nije hteo da komentariše mogućnost priključivanja stranih košarkaša u srpsku reprezentaciju, kao i izjavu selektora Svetislava Pešića koji je istakao da će se "jednog dana to desiti i u reprezentaciji Srbije".

"O tome možete da pričate sa njim. Nije na meni da komentarišem stavove drugih. To nije moj posao".

Đorđević ipak dobio NBA pojačanje: Kajl Anderson napada Srbiju

Svetislav Pešić: Košarka u Srbiji postaje sredstvo, a ne cilj! Ako se to ne promeni svi će nam se smejati

Prokomentarisao je Đorđević i dešavanja u srpskoj klupskoj košarci, velika ulaganja Partizan Mozzart Beta i Crvene zvezde u kreiranje timove, kojim su potkrepljenje i visoke ambicije na najvećoj kontinentalnoj pozornici.

"Veoma je dobro da se kreće u tom pravcu popularnost košarke, da ljudi toliko prate, vole i žive za jedan ili drugi klub. Bez ozbira što se igrači i dalje dovode i što su ekipe izuzetno kompetitivne, uvek postoji finansijska strana koja je za mene iznenađujuća, to da u Srbiji imamo dovoljno finansija da pokrijemo sve te troškove koji su enormni za jedan klub. Nisam u takvom okruženju živeo i odrastao, sada je to potpuno drugačije, otišli smo na jedan drugi nivo, što je sjajno za navijače, atmosfer i košarku i samo o tome treba da se priča. Rezultati će pokazati da li će to dati rezultate, a na igračima, stručnom štabu, menadžmentu klubova je da to sve dovedu na najbolji mogući nivou ni da se dođe do željenih rezultata".

Nedavno je kao selektor Kine imao priliku da se odmeri sa Slovencima u Celju i pružio više nego dobar otpor Zmajčekima (73:75). Ipak, nije njegov kolega sa klupe slovenačke reprezentacije Aleksandar Sekulić na raspolaganju imao prvu zvezdu tima, Luku Dončića.

"Košarka nije individualni sport. Luka Dončić nije Jusein Bolt, uz dužno poštovanje. Svima je neophodna moć tima kako bi ostvarili rezultate koje zaslužuju u kojima su zadovoljni, kao i svi oko njih. Niko ne bih osvajao medalje da nije imao fantastične ljude uz sebe. To su najpre saigrači i treneri. Luka je velika, svetska zvezda. Još je mlad. Neverovatno je talentovan. Čestitam mu na svemu što je postigao i želim mu mnogo uspeha. Jedinstven je, ali ga čekaju novi izazovi i ciljevi", zaključio je Aleksandar Đorđević.

Slovenija tek u poslednjem minutu slomila žilavu Đorđevićevu Kinu