Alen Smailagić o odlasku: Nisam hteo da budem okružen takvom energijom
Vreme čitanja: 2min | čet. 05.09.24. | 11:03
“Ne želim ni sa kim da se bijem. Samo želim da igram košarku i uživam u tome”, rekao je doskorašnji centar Partizan Mozzart Beta
Bio je već u NBA ligi, bio je u Evroligi sa Partizan Mozzart Betom. Sada je došlo vreme da Alen Smailagić u CV upiše i prvo evropsko pečalbarstvo. U dresu Žalgirisa. I prilično je uzbuđen pred nove izazove.
Izabrane vesti
“Osećam se sjajno, srećan sam što sam ovde, što opet igramo košarku. Ovo radimo ceo život. I kad dobijemo pauzu od mesec ili dva nestrpljenjem čekamo da se vratimo na košarkaški trener i radimo ono što volimo”, rekao je Smailagić za specijalizovani BasketNews portal na otvorenom treningu Žalgirisa.
No, priča nije mogla da prođe bez Partizan Mozzart Beta, jer je 24-godišnji centar imao i ponudu da produži boravak u Beogradu. Čekao je Smailagić da prođe svadba pa da potpiše, međutim kad se javio Žalgiris…
“Prvo što mi je trener rekao: ‘Čestitam na svabi. Samo upamti: Srećna žena, srećan život’. Supruga se tada šalila: ‘Potpiši odmah, već ga obožavam!’ Ali kad sam stavio sve na papir, dobio sve u smislu takmičarskog karaktera ekipe…. Odlično mi je ovde. Kaunas je grad košarke. Svi vole košarki, svi je žive ovde. Vidim da su ulaznice već skoro rasprodate. Ljudi se tuku za njih, moraju da ih rezervišu mesec dana unapred. Obožavam to! Volim ljude koji vole košarku. Mislim da ću uživati ovde”.
Pa ipak, košarku obožavaju i u Srbiji. Zašto onda Žalgiris?
“Nije to bila odluka, jednostavno bolja prilika da igram košarku. U Srbiji se dešavaju neke stvari o kojima ne bih hteo da govorim. Ali nisam hteo da budem okružen takvom energijom… Partizan kao klub je sjajan, trener je sjajan. Željko Obradović mi je kao otac, kao strogi otac doduše. Ali neke stvari koje su se dešavale u zemlji, nisam hteo da budem deo toga. Ne želim ni sa kim da se bijem. Samo želim da igram košarku i konačno uživam u njoj”, zagonetan je Smailagić.
Tvrdi ipak da problem nije bio u svlačionici.
“Nije to. Bili smo jedinstveni. Voleli smo jedni druge. Samos u se dešavale neke stvari koje su van naše kontrole. Čak i van trenerove kontrole. To je sve dolazilo sa strane, a neki od nas su se prvi put susreli s time. Teške odluke moraju da se donesu s vremena na vreme i to je to”, kaže Smailagić ne uzaleći u detalje.