Ameri pali na igrama posle 17 godina, istorija kaže da neće osvojiti zlato

Istorija uči da košarkaški turnir na Olimpijskim igrama, ako nekad i nije najzanimljiviji, onda bar privlači najviše pažnje. Samo iz jednog razloga - muške reprezentacije SAD - najdominantnije selekcija još od premijerne utakmice u Berlinu 1936. godine.

Čak 15 puta su se Amerikanci kući vraćali sa zlatom, samo jednom sa srebrom i dvaput sa bronzom, a zbog politike nisu učestvovali u Moskvi 1980. Do ulaska u avion za Tokio odigrali su 143 utakmice. Dobili su čak 138, a izgubili samo pet!

Prvi poraz amaterski tim Amerikanaca, sastavljen od koledž igrača pretrpeo je 1972. godine od SSSR u kolevci košarke će reći kontroverznom, a Sovjeti istorijskom finalu (51:50).

Drugi je bio u Seulu 1988. godine, kada su u polufinalu Marčuljonis, Sabonis, Kurtinaitis i ostale "baćuške" sprečile Dejvida Robinsona i kompaniju (82:76) da studentska selekcija SAD ode u istoriju Olimpijskih igara sa najvišeg stepenika na pobednikom podijumu, a ujedno su napravili pretposlednji korak ka slanju SSSR u zlatnu olimpijsku istoriju koju su trijumfalno zaključili u finalu protiv SFR Jugoslavije (76:63).

Taj neuspeh navodno je naterao Amerikance da pod nacionalnu zastavu pozovu profesionalce iz NBA lige koji su 1992, 1996. i 2000. godine demonstrirali silu.

A onda je stigla 2004. godina u kojoj se noćna mora Drim timova započeta na Svetskom prvenstvu dva leta ranije u Indijanapolisu, produžila na Atinu. Prvi koji su surovo skrenuli pažnju novom talasu NBA zvezda da (još) su kvalitetom daleko od prethodnih generacija bile su njihove komšije iz Portorika (92:73), "nesuđene" 51. savezne države SAD (koja ima status američke teritorije i shodno tome njeni građani koriste pasoš SAD).

Potom je, takođe u grupnoj fazi, opet litvanska škola košarke, ali ovog puta samostalna, a ne u sastavu tada već "pokojnog" SSSR, održala čas Amerikancima (94:90) koji su se u polufinalu namerili na Đinobilinja, Sančeza, Oberta, Skolu i nikad jaču Argentinu (89:81) koja je kasnije postala, a i do danas ostala jedina neamerička selekcija sa olimpijskom titulom u eri košarkaškog "profesionalizma".

Američka imperija je nestrpljivo čekala 2008. da uzvrati udarac. Zatim je i 2012. i 2016. bila neranjiva bez obzira što joj je na svakom takmičenju nedostajalo bar po nekoliko ogromnih zvezda.

Ni sada ih u Tokiju nema. Ali, porazi od Nigerije i Australije u pripremnom periodu, malo kome su uzdrmali veru da bi četu Grega Popovića neko mogao da zaustavi na putu do olimpijskog trona.

Ipak, od današnjeg duela sa Francuskom mišljenje se polako menja. A da li će promeniti i statistika?

Naime, kao što je napisano, kada god su izgubili na najvećem svetskom samitu sporta Amerikanci su ostali bez zlata, pa će sada osim protiv rivala "igrati" i protiv tradicije, pokušavajući da potvrde legendarnu izreku čuvenog srpskog komentatora Zvonka Mihajlovskog da je statistika kao bikini...