Da je Denveru više Gordona, a manje Marija i Portera

Da, Džamal Mari i Majk Porter Džunior mogu samo da se ugledaju na svog saigrača kao u nekog ko može i mora da im bude uzor kada se govori o načinu na koji se bori za klub, dres, grad, navijače, a na kraju krajeva i za novac koji svima njima omogućava lagodan život.

Doneo je Gorodon odluku koja je mogla da mu ugrozi karijeru, a sigurno je da ispred sebe ima bar još pet godina vrhunske košarke. Međtuim, nije mario šta će biti sutra, već je želeo da doprinese igri Denvera, onoliko koliko je bilo u njegovoj mogućnosti i pokuša da napravi još jedan podvig sa Nagetsima. Nema dileme da Eron zaslužuje divljenje zbog toga što se podredio kolektivu, a ako u nekog treba da se uperi prstom, onda su to bek i krilo Nagetsa koji nisu pokazali ni promil požrtvovanja za razliku od Gorodona. Mari je potpisao novi četvorogodišnji ugovor i njegova plata od naredne sezone iznosi 52.000.000 dolara, što je bezobrazno mnogo za ono što pruža, odnosno ne pruža na parketu. Bek šuter Denvera je u majstorici potegao osam trojki, a pogodio jednu, zaista mizerno pogotovo ako se uzme u obzir da je on drugi najplaćeniji igrač ekipe.

Nije ništa bolji bio Mari ni kada govorimo o preostalim segmentima igra, čak je njegova kreacija u drugoj četvrtini dovela do toga da Denver u potpunosti stane, a poeni prerastu u puki incident i svedu se na trenutak inspiracije nekog pojedinca. Videlo se u kom smeru idu Nagetsi i kad se na to doda praktično nepostojeći učinak Portera, onda prosto dolazimo do zaključka da je tim iz Kolorada bio osuđen na propast. Krilni igrač ima godišnju platu nešto manju od 36.000.000. Brojka od koje se zavrti u glavi, a njegova izdanja na parketu zaista ne mogu da opravdaju novac koji mu leže na bankovni račun. Momak iz Indijanapolisa je u sedmoj utakmici imao šut za tri poena nula od četiri, dok je u seriji sa Oklahomo pogodio tek dve trojke iz 19 pokušaja. Jednom rečju-sramno, tako da gospodo učite od Gordona.

Informacije o može se reći ne tako naivnoj povredi izneo je na svom Tviter profilu najuticajniji novinar u svetu košarke Šems Čarnija, a odmah su usledile brojne reakcije. Nije ovo prošlo neopaženo ni nekadašnjem igraču Crvene zvezde Biliju Beronu koji je istakao da bi treneri u Evropi pitali igrača može li da odigra bar pet minuta. Verovatno da to niko od Gordona nije ni tražio, ali je on znao težinu utakmice sa Oklahomom, kao i to koliko bi njegovim saigračima značilo da se pojavi na parketu.

Pakuj kofere za Evrobasket

Dao je Eron svoj maksimum, ne samo u majstorici, već tokom čitavog plej-ofa. Izrastao je u svojevrsnu taliju Denvera i klač igrača koji će bez mnogo filozofije da uzme poslednji šut, pogodi ga i donese pobedu ili produžetak koji bi kasnije prerastao u trijumf. Setimo se samo prve utakmice serije sa Oklahomo koju je krilni centar odlučio hladnokrvnom trojkom u poslednjim sekundama meča. Nešto slično je ponovio i na trećem meču kada je ponovo pogodio sa distance, ovog puta za produžetak. Nekako, kao da je neko pisao scenario po kojem je Gordon trebalo da izraste u glavnog protagonistu Denverove bajke. Nije dozvolio Eron da od njega bude jača nimalo naivna povreda, ali deluje da su ga sputali sopstveni saigrači i to zahvaljujući sopstvenim nezalaganjem, forsiranjem ishitrenih šuteva i preteranim soliranjem koje se završavalo izgubljenim loptama, er-bol promašajima i gorkim ukusom u ustima svih navijača Denvera koji su se radovali zbog činjenice da će na parketu gledati Gordona, kao i zbog nade da mogu do trijumfa, a dobili su su kez u lice od Mari i Portera koji su sinoć odlučili da privatizuju utakmicu sa ciljem da baš oni postanu heroji.

Sezona je otišla u nepovrat, igračima sledi odmor, za neke zaslužen, a za neke ne, a pred operativcima Nagetsa je dugo leto u kojem moraju da se zapitaju da li u timu žele da imaju više beskompromisnih boraca poput Gordona ili igrače koji će da igraju po sistemu "toplo-hladno" i po ko zna koji put ostanu bez municije onda kada su najpotrebniji ekipi.