Dobro jutro, Spartak je šampion Srbije

Tu se iskobeljao Spartak, a najvažnije poene postigao je Danilo Nikolić. Iskusni krilni centar koji je svašta proživeo u karijeri, priznao je posle meča da nije siguran gde rangira ovaj pehar.

Govorimo o šampionu ABA lige sa ekipom Budućnosti i nekome ko je proživeo pravi pakao pre pet godina kada je kolabirao na treningu i onda saznao da ima tumor na mozgu. Ali, nije vreme za priču o tome, sada treba naglasiti da se Nikolić vratio košarci i našao put do Subotice 2024. godine. A, onda i do titule prvaka Srbije kao jedan od iskusnijih u ekipi. Potvrdio je kvalitet koji nesumnjivo poseduje.

Kad smo kod iskusnih, ne možemo da ne pomenemo Olivija Henlana. Kanađanin je pravi košarkaški umetnik. Igra u svojoj brzini, zna sve da radi u napadu, a u finalu je oduševio prisutne i sa nekoliko sjajnih defanzivnih reakcija.

Iako mu se stegla ruka na kraju, reč je čoveku koji je nosio Spartak na leđima kada god je bilo potrebno, koji je davao važne šuteve i generalno bio pokretač ovog tima. Kako smo jednom već napisali, prosto i jednostavno - mačka!

Jedan od nosilaca je bez dileme i Igor Drbonjak. Stigao je prethodnog leta iz Studenstkog centra i nametnuo se kao jedan od najboljih igrača. Definitivno je otvorio novu dimenziju napada Spartaka i bez njega ovakav uspeh bio bi apsolutno nemoć.

Kao i Henlan, promašivao je u "klaču", mada treba uzeti u obzir da mu je ovo definitivno bio meč karijere. Na kraju krajeva košarka i jeste timski sport, i Drobnjak je kao dobar saigrač u finišu prepustio loptu Nikoliću koji je dao najvažniji koš.

Da Drobnjaku i Henalnu olakša posao tu je bio Nikola Rebić. Iskusni plejmejker je promenio 11 klubova u poslednjih 10 godina i čini se da je pronašao dom u Dudovoj šumi. Iza njega je odlična sezona, koja je krunisana trofejom koji je Rebić osvajao sa Crvenom zvezdom 2015. i 2016. godine.

Sada je to uradio i sa Spartakom. Nekada je imao nadimak "Reba beba", ali sada ne da nije beba, već je reč o igraču bogate karijere, a definitivno je da ima još dosta goriva u rezervoaru.

Naravno, nikako ne zaboravljemo ni Stefana Momirova, Dalibora Ilića, Džavontea Hokinsa, Amara Gegića, Ševona Tomsona, Vojina Medarevića i Borisa Bodrožića. Svi su oni imali doprinos u osvajanju Košarkaškle lige Srbije, pa čak i Luka Cerovina koji se cele sezone borio sa povredama. Nije igrao u finalu, ali je bio najglasniji na klupi. Sve to izvrsno vodi Vladmir Jovanović i naravno da je on jedan od razloga zašto je Spartak postao "mali veliki klub".

Pokazao je Spartak šta to znači biti tim i šta znači vredno raditi i trenirati. Nagrada mora da dođe i uvek zapravo i dođe, kad-tad.