Everything is under control

Bilo je u jednom trenutku možda i legitimnih razloga za sumnju u ono što radi vredni stručnjak iz Soluna, ali on je verovao od prvog dana i nije odustajao od igrača, ekipe, Crvene zvezde, ni ciljeva koji je promaljaju tamo negde na horizontu. Sada su svi ti ideali mnogo bliži, opet dovoljno daleko da i dalje zahtevaju maksimalni oprez od svih faktora uključenih u svakodnevni rad tima kako se ne bi izgubila nit.

Zato i ne iznenađuje to što je čovek koji je svoj trenerski zanat ispekao radeći sa nekim ozbiljnim trenerskim glavama čvrsto na zemlji sa obe noge, što se ne zaleće sa velikim izjavama i ne daje senzacionalna obećanja. Možda je to za novinarski posao nedovoljno atraktivan pristup jer, kako bi to neki voleli da kažu, nema dovoljno 'mesa' u njegovim izjavama, ali Janis Sferopulos je od početka gradio ugled trenera koji ne želi previše da govori, već da delima pokaže svoj kvalitet i opravdava ukazano poverenje. Malo je reći da je za ovih 15 meseci uradio velike stvari!

Ako je na trenutak zadelovalo da je svoje poverenje na neki način izneverio kod onih koji svake sedmice pune tribine, klub je odlučno stao uz svog šefa struke, prvo kroz reči prvog čoveka Željka Drčelića, onda i kroz njegovu inicijativu da se omiljenom Grku na Malom Kalemegdanu pruži ruka i usred sezone produži ugovor na još dve godine! Već sada izgleda da bi to mogao da bude pun pogodak za obe strane. Treneru ovakav potez daje mirnoću i stabilnost da dalje radi svoj posao, a klubu sigurnost da će jednog od najboljih evropskih stručnjaka imati na raspolaganju duže vreme.

Sve to došlo je posle one konferencije tokom koje je Janis Sferopulos javno iskazao svoje neslaganje sa delom navijačkog jezgra, sa zvižducima koji su parali uši tokom jedne objektivno slabe četvrtine protiv Makabija. Ta se utakmica završila pobedom i istom je započet niz tokom kojeg su ostvareni neki značajni rezultati. Nadigran je Partizan Mozzart Bet u Jadranskoj ligi čime je anuliran zaostatak za tada prvoplasiranim timom na tabeli, prvi put u istoriji pobeđena je Barselona u Blaugrani, onda i Baskonija u Vitoriji. Kao šlag na torti došla je još jedna defanzivna trenerska minijatura Janisa Sferopulosa, praćena gotovo perfektnom izvedbom košarkaša Crvene zvezde tokom 30 minuta čime je jedan od najpotentnijih napadačkih sastava Evrolige sveden na 69 poena.

Posle Pariza Crvena zvezda je nadomak četvrtog mesta koje sa sobom nosi izuzetan benefit prednosti domaćeg terena u plej-ofu. Daleko je još kraj ligaške faze i mnogo bi toga još moglo da se dogodi u konačnom rasporedu na tabeli, ali prvi put posle mnogo vremena zvezdaši imaju razloga i pravp da budu euforični, da razmišljaju o najvećim dometima u elitnom klupskom takmičenju i da čak pucaju na jednu od vodeće četiri pozicije!

Da bi se to dogodilo Crvena zvezda pre svega treba u predstojećoj sedmici da pokaže košarku nalik onoj koju smo videli protiv Pariza i Barselone, da se direktnim rivalima za visok plasman kakvi su Fenerbahče i Monako pokaže da se pojavio ozbiljan takmac i da više ništa nije slučajnost.

Najveće zasluge što Zvezda živi verovatno najlepše dane u poslednjih osam godina idu na račun Janisa Sferopulosa. Došao je na Mali Kalemegdan sa oreolom spasioca, prihvatio se uloge kakvu je kroz trenersku karijeru više puta obavljao i hvatao se u koštac sa ozbiljnim problemima kada bi takmičarska godina uveliko počela, da 'ispravlja krive Drine' svojih prethodnika i postavlja nove temelje. Sezonu u kojoj je nasledio tim osvojio je triplu krunu, dok se u Evroligi i na tržištu dosta lutalo što je ove godine možda i za nijansu umanjilo očekivanja. No, posle kvalitetno odrađenog prelaznog roka i sjajne doselekcije u vidu potpisa Filipa Petruševa, sve više i Džona Brauna, Crvena zvezda drži željeni pravac na svim meridijanima! U Jadranskoj ligi ima prednost u okršajima sa direktnim rivalima za vrh tabele, u Evroligi je malo onih koji mogu da kažu da su bolji od Crvene zvezde.

Iznad svega, nije dozvolio javnosti i pre svega kritičarima da mu diraju u ono što je sveto, u tim i igrače koji po nepisanom pravilu trpe ogroman pritisak iz sedmice u sedmicu, iz dana u dan. Stao je ispred svakog od njih, svakom pružio ruku i dao im samopouzdanje, veru da i te kako mogu da budu korisni za ekipu, bez obzira koliko bi se uloga razlikovala od onoga što je bila inicijalna ideja. Dobri primer je Rokas Giedraitis, sada i Ajzea Kenan, koji je prošao jako težak period u životu, a od Džoela Bolomboja napravio je jednog od najdominantnijih centara u Evropi. Uspeo je da svakom pronađe žicu i stavi ga u službu tima, a to je jedna od najtežih stvari u trenerskom poslu.

Ko zna šta će biti do juna meseca, to niko iz ove perspektive ne može da predvidi i svi košarkaški faktori mogu samo da nagađaju. Ako je nešto sigurno, onda je to da Janis Sferopulos zaslužuje bezrezervnu podršku, zajedno sa svlačionicom koju je gradio zajedno sa najbližim saradnicima.

Čovek gospodskih manira, trener izuzetne širine. Iza njega su već tri osvojena pehara i lepe uspomene, a pred njegovom vojskom i njim prilika da se ispiše istorija, da se uradi nešto što će se prepričavati godinama.

Crvena zvezda je konačno u poziciji da diktira košarkaške tokove i u Evroligi, a navijači sada treba da budu nikad veća podrška, jer ovo su dani velikih istina i još većih izazova. Sa obe noge na zemlji, ali sa nepokolebljivom željom i inatom koji prkosi svim izgledima.