Đ. PetrinjacEvroliga više nije garant: Aris i PAOK očerupali elitu, ni ostali iz Evrokupa ne zaostaju
Vreme čitanja: 4min | ned. 12.07.26. | 12:22
Solunski timovi su ovog leta u svoje redove doveli brojne igrače iz elitnog takmičenja, međutim, daleko od toga da su jedini
Podivljalo je evropsko košarkaško tržište, a na osnovu onoga što smo mogli da vidimo od vodećih evroligaških timova (Olimpijakos, Panatinaikos, Fenerbahče...), deluje da će biti priličan jaz između gornjeg doma elitnog takmičenja i sredine tabele, a da ne pričamo o ekipama koje će se naći na začelju.
Međutim, ono što ovog leta nekako dolazi još više do izražaja jeste veliki broj Evrokup ekipa koje ne žale novac na pojačanja, pa se tako solidan broj igrača spustio za stepenicu niže u takmičarskom smislu, ali je finansijski i te kako dobro prošao. Nekako se nameće da bi pojedini klubovi iz "drugorazrednog društva" vrlo lako mogli da uđu u koštac sa onima koji se nadmeću u Evroligi ili bolje rečeno ravnopravno da se bore s timovima koji u ovom momentu ne deluju kao elitne evroligaške ekipe.
Izabrane vesti
Naravno, Evrokup lokomotivu vuku solunski klubovi, koji žele da se vrate na staze stare slave i ponovo budu na nivou uspeha iz 80-ih i početkom 90-ih godina. Upravo su PAOK i Aris ekipe iz Evrokupa koje su privolele najveći broj evroligaških igrača u svoje redove i tako dodatno poremetile tržište. Na stranu to što i jedni i drugi imaju trenere koji godinama važe za najviši rang evropske košarke (Andrea Trinkijeri i Vasilis Spanulis), kada je reč o igračima, onda tu crno-beli i žuto-crni u potpunosti dominiraju.
PAOK sprema pravu detonaciju i praktično je postalo jasno da će se iz redova Panatianikosa angažovati Džedi Osman i Vasilis Toliopulos, uz ukupno obeštećenje od 3.500.000, a već sada su među Orlovima oni koji su direktno Evroligu zamenili Evrokupom, kao i igrači s bogatim iskustvom iz elitnog takmičenja. Svakako da je najveće ime, barem trenutno, na rosteru crno-belih Nik Kalates. Doskorašnji organizator igre Partizan Mozzart Beta bio je vesnik velikih ambicija PAOK-a, koje su potvrđene i kroz nekadašnje evroligaške igrače poput Markusa Fostera, Kajla Aleksandera i Naza Mitru Longa. Ipak, ono što jeste zanimljivo jeste broj igrača u Arisu koji je direktno iz Evrolige prešao u redove Ratnika. Za neke od njih je i te kako bilo interesovanja iz Evrolige, ali ih je privukao zov velikog projekta Arisa.
Ogroman transfer napravljen je dovođenjem Kema Birča iz Fenerbahčea, a onda se žuto-crni tu nisu zaustavili. U Solun je stigao pravo iz Bajerna (u kojem je bio na pozajmici iz Zenita) stigao Neno Dimitrijević, još jedan dokazani evroligaški igrač. Krug se, barem zasada, zatvorio s Metom Morganom, momkom koji je prošle sezone eksplodirao u dresu Virtusa i sigurno da bi pravio ogromnu razliku i na nivou elite, što je dokazao da može. Očekuje se da se uskoro ozvaniči potpis i Stefana Jovića, koji je lane branio boje Bajerna. Kada se na sve to pridoda i Erik Lidel Džunior, koji je došao direktno iz NBA lige, onda se Aris u ovom momentu smatra možda i prvim favoritom za osvajanje Evrokupa i definitivno da je već sada jači od pojedinih klubova iz Evrolige.
Međutim, daleko od toga da ostali sede skrštenih ruku, nikako to nije slučaj. Pričalo se naširoko da su za usluge Ajzee Majka zainteresovani mnogi počevši od Valensije, preko Fenerbahčea, pa sve do šampiona Evrope Olimpijakosa. Ipak, nekadašnji krilni centar Partizan Mozzart Beta je odlučio da karijeru nastavi u Bahčešehiru i potpiše dvogodišnji ugovor vredan 3.000.000 dolara. Prošle sezone je Asvel delovao vrlo loše, ali je u svojim redovima imao Glena Votsona. Do tada ne toliko poznati Amerikanac je jedno vreme bio pravo otkrovenje Evrolige i zaista poenterski blistao na nekim utakmicama, a nadolazeće sezone biće deo Venecije. Ipak, možda je tome da ne pronađe evroligaški angažman kumovala i povreda koju je imao u drugom delu sezone. Još jedan njegov saigrač iz Asvela je Evroligu zamenio Evrokupom, a reč je o Melvinu Ažinsi. Istim putem krenuli su i nekadašnji članovi Virtusa i Valensije - Karim Jalov i Ćabi Lopez Arostegi, koji su se obavezali na vernost Dertoni, odnosno Tenerifama, a igrači koji su bili interesantni evroligaškim timovima, poput Džereka Hardinga i Markiza Rida su se obreli u Tursku, tačnije u Turk Telekom i Bahčešehir.
Zaista, nikad veći broj kvalitetnih igrača nije se spustio stepenicu niže. Šta je njih navelo na ovakvu odluku? Da li je reč o ulozi, novcu ili projektu koji im se predstavi, teško je reći. Međutim, ono što najviše "bode oči" jeste činjenica da neki Evrokup timovi dejstvuju dosta ozbiljnije od onih koji sebe nazivaju evroligaškim, pa što onda s takvim ambicijama ne bi vrlo skoro postali deo elitnog društva? Takmičenje koje igrate više nije presudan faktor da će te dobiti bitku za određenog igrača, a možda su ozbiljnost, konkretnost i nametljivost PAOK-a, Arisa ili već neke treće ekipe bili ključni faktori da pojedini izaberu upravo njih kao narednu destinaciju, a ne neku "elitnu ekipu" i ko kaže da toga u budućnosti neće biti još više...