INTERVJU – Vladimir Štimac: Pokvarili su košarku, idem u farmaciju

Karijera Vladimira Štimca je tokom poslednjih šest meseci doživela nekoliko zapleta i raspleta. Posle emotivnog rastanka sa Crvenom zvezdom uputio se u Monako gde je trebalo da započne novo poglavlje, ali je posle nepunih mesec dana stigao poziv koji se ne odbija. Stigao je iz Dalekog istoka, tačnije s obale Žutog mora.

Transfer u Ćingdao nekadašnji reprezentativac Srbije video je kao savršenu priliiku da uradi nešto novo, da osveži bogati portfolio i uplovi u novu avanturu. Sve se završilo neočekivano, a posle tri meseca Štimac je ponovo slobodan u potrazi za novom sredinom.

Dok čeka novi angažman, kaže nam da posle 15 godina konačno može da ode na zimski odmor što je iskoristio da provede kvalitetno vreme sa porodicom. Mi ga pitamo - kakav utisak nosi s kratkog boravka na drugom kraju planete?

“Mogu samo da kažem - jako lepo iskustvo u Kini“, otvara Štimac praznični intervju za Mozzart Sport i nastavlja:

“Prema meni su se ophodili jako lepo. Uslovi za rad su neverovatni, sve je bilo usmereno prema igraču. Na tebi je bukvalno samo da radiš i nema razloga da brineš“.

Mnogima je u ova teška vremena prva asocijacija na Kinu i Daleki istok virus korona, s obzirom da je odatle sve krenulo. I pre toga postojale su predrasude o životu u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu i njenom narodu...

“Pre nego što sam došao u Kinu susreo sam se sa mnogim komentarima i razmišljanjima na tu temu. Kina je fantastična. Doduše, van ’babla’ najviše vremena proveo sam u Ćingdau. To je grad od deset miliona stanovnika, na obali Žutog mora. Prelepo je. Neboderi, dosta parkova, plaža, tržnih centara i mnogo toga još. Zaista da čovek dođe i uživa. Ćingdao nije tako popularan kao što su Peking, Čendu, Šangaj, Guangdžo i ostali gradovi koji su mnogo internacionalniji, popularniji“.

Šta je to što te je najprijatnije iznenadilo kada si stigao u Ćingdao, s obzirom na to s kakvim si pričama krenuo put Kine?

“Najviše sam se iznenadio čistoćom. Pedantni su. Kada sam došao u Kinu video sam samo čiste ulice i ljude koji vode računa o tome. Da li su to parkovi, šetališta, hoteli, tržni centri... Toliko ima internacionalnih restorana, uopšte ne moraš da jedeš njihovu tradicionalnu hranu ako nisi ljubitelj iste. Pazi, ogradiću se jer možda sam samo imao sreću da naletim na takav grad, ljude. Osim toga, čuo sam dosta priča o tome kako je kineska roba lošeg kvaliteta, ali čini mi se da je ono što mi dobijamo iz Kine druga ili treća klasa“.

Konkretno?

“Oduševio sam se njihovim automobilima. Tako nešto nisam ni video u Evropi i kvalitetom verovatno mogu da idu uz ’Teslu’. Možda nisu baš taj, premijum kvalitet, ali su moderni i prate trendove. Iznenadilo me i koliko su ažurni po pitanju dostavljanja porudžbina. Kada nešto naručiš, stiže sve za jedan dan“.

Da li si se možda konsultovao sa Miroslavom Raduljicom o životu u Kini pre nego što si otputovao?

“Oko nekih sitnica. Nisam hteo da ga mnogo maltretiram, jer i on ima svoje obaveze. Znam da je tamo već pet godina, odomaćio se, a koliko sam uspeo da vidim ostali igrači ga jako poštuju, svi znaju ko je on i imaju samo najlepše reči za njega“, rekao je Štimac i naglašava:

“Vlada Vukoičić me je uputio u sve pre nego što samo pošao i sve mi je do detalja objasnio. A kad sam došao jako mi je pomogao Tomislav Tomović, koji je pomoćni trener u Kini već pet godina. Uradio je mnogo toga da shvatim kako se stvari odvijaju. Družili smo se svakodnevno, možda mi je baš zato bilo lakše da se brzo uklopim i naviknem na veliku promenu. Osim toga, dobar je trener i jako ga poštuju tamo. Iskreno bih jako voleo da mu sledeći posao bude u ulozi glavnog trenera, pošto je poslednjih pet godina bio pomoćnik u ozbiljnim klubovima. Problem je u tome što se oni retko opredele za trenera stranca i jednostavno forsiraju svoje ljude, što razumem i tako treba da bude u svakoj zemlji koja želi da napravi rezultat i dugoročni plan, nebitno da li je to košarka ili neki drugi sport“.

POZIV IZ KINE NISAM MOGAO DA ODBIJEM, ŽELIM DA SE VRATIM NAZAD

Vladimir Štimac (©MN Press)

Pređimo na sportske teme. Zašto tvoj boravak u klubu nije trajao duže?

“Nije trajao duže zbog pravila koja se stalno menjaju. Kinezi su reagovali i stavili 48 minuta za strance i u timu možeš da imaš trojicu njih. Zatim je usledilo to ograničenje sa seleri kepom, koje je napravilo veliki problem. Trebalo je da bude šest četvrtina praktično za strane, gde bi inostrani košarkaši mogli dve četvrtine da igraju zajedno. Ali i to su pravilo izmenili, što je bila njihova reakcija na loše odigran Svetski kup 2019. godine. Ako imaš dva stranca u ekipi, 48 minuta na raspolaganju morao si da deliš na njih dvojicu. To je donekle umanjilo njihov statistički učinak, a želeli su više da forsiraju svoje igrače“.

Ugovor je sporazumno raskinut zbog izmenjenog pravila u seleri kepu?

“Tako je. Razlog zašto sam otišao je taj što trojica stranaca sa određenom svotom novca nisu mogli da budu registrovani. Pošto sam već imao potpisan ugovor, na izuzetno lep način smo se dogovorili o raskidu“.

Sam odlazak na Daleki istok imao je zanimljiv tok – Crvena zvezda – Monako - Ćingdao.

“Gledajte, kada stigne poziv iz Kine, situacija se menja. Ponude iz Kine su van svih evropskih okvira i Monako je moj odlazak lepo naplatio. U Monaku sam bukvalno bio kao u trening kampu. Nije bilo mnogo nećkanja, a i Monako je odmah prihvatio ponudu“.

Kakva je košarka u Kini?

“Kvalitet nije loš. Problem je to što nemaju vremena za individualni rad, jer su zaposleni kao u firmi. Dobijaju platu za svih 12 meseci, a od toga su mesec dana ukupno na odmoru. Imaju izuzetno poštovanje za svoje igrače. Kao stranac tamo možeš da igraš samo određeni broj minuta, cilj im je da poguraju maksimalno domaće igrače. Voleo bih da to tako nekad bude i u Srbiji“.

A igrači?

“Nisu oni ne znam kakvog kvaliteta, bez omalovažavanja to govorim jer sam svestan veličina tamošnje košarke koje su postale i legende NBA lige. Mnogi igrači iz Kine verovatno ne bi dobili mesto u najjačim evropskim klubovima, ali u domovini igraju po 30 minuta i zaštićeni su na sve moguće načine. Treneri crtaju akcije za njih, a mogu da kažem i da su finansijski obezbeđeni tako da posle kraja karijere ne moraju praktično ništa da rade. U kinesku košarku ne može svako da uđe i to može Raduljica da vam potvrdi sigurno. Ali, kada uđeš, onda si ušao“.

Nameravaš li da se ponovo vratiš tamo, u slučaju da se situacija promeni?

“I dalje sam u kontaktu s klubom, definitivno imam želju da se vratim, videćemo samo da li u Ćingdao ili u neki drugi klub. Stvarno bih voleo da je i ovaj boravak tamo potrajao duže“.

HTEO SAM DA OSTANEM U ZVEZDI, ALI...

Vladimir Štimac (©MN Press)

Navijači Crvene zvezde euforično su dočekali vest da si se vratio u Srbiju...

“Svi znaju da je Crvena zvezda moj klub i da sam uvek njen navijač, bio tu ili ne. Želim Crvenoj zvezdi sve najbolje i ne bih voleo da se ljudima u klubu na bilo koji način nabacujem, jer imaju svojih obaveza i stvari koje pokušavaju da srede. Mnogo je izazova, a Dejan Radonjić je pravi čovek za taj posao. Imao sam priliku da sarađujem s njim i voleo bih kada bi ih kritičari malo pustili na miru, jer treba mnogo da se radi, pošto dolaze važne utakmice. Bio sam u Zvezdi, radio s tim ljudima i znam da tamo ima sposobnih ljudi, koji znaju da rade posao i dovode prave igrače“.

Iznenadili su se mnogi kada su shvatili da nećeš ostati u Zvezdi pre odlaska u Monako, šta se dogodilo?

“Želeo sam da ostanem, ali nije došlo do saradnje. Pošto je Zvezda moj klub, a jako sam dobar sa svima tamo, od ekonoma, do predsednika Nebojše Čovića, ne bih hteo javno da pričam o tome zašto nisam ostao. Zvezda mi je najdraža i kada je klubu dobro – i meni je dobro“.

Rastali ste se u dobrim odnosima.

“Da. Nisam ljut, da se razumemo, niti sam poneo sa sobom osećaj gorčine. Voleo bih kada bi Zvezda mogla da dovede Majkla Džordana iz najboljih dana i bude najbolja na svetu, to mi je najvažnije. Ko ne bi voleo da ostane u Zvezdi? Ali, nije se dogodilo zbog nekih drugih odluka. Ne mojih, to nije tajna. Tu sam za Zvezdu uvek, šta god da treba“.

Kada smo razgovarali posle tvog oproštaja od reprezentacije izjavio si da si spreman da pomogneš srpskoj košarci kada za to dođe vreme. S obzirom da ulaziš u ozbiljne igračke godine i da ćeš u avgustu da napuniš 34 godine, da li već imaš neki plan za budućnost?

“Moja supruga i ja imamo firmu, tako da sam već započeo neke projekte. Na više strana smo se razgranali, ali nijedna nije sportska. Jednostavno, odlučili smo da zajednički napravimo korake u drugom smeru i radimo nešto sasvim drugačije. Nisam razmišljao mnogo o tome šta bih mogao da radim u košarci kada jednog dana završim karijeru, ali naravno da bih voleo da ostanem u sportu na neki način, jer mi je košarka dala sve“, zastao je na trenutak Štimac i zatim poručio:

“Iskreno, možda se trenutno ne bih uplitao u to. Kakva je danas košarka i ko se sve bavi poslovima oko klubova i igrača, nije mi sada privlačno. Nikada ne bih voleo da radim sa ljudima koji bi zataškavali istinu, nešto mutili... Košarka više nije kao što je nekad bila, u međuvremenu su je ’pokvarili’ i ne želim da budem deo toga. Niti želim da nekoga, ne daj bože, unesrećim ili povredim na bilo koji način zato što znam kako je to jer su i mene mnogo puta neki ljudi učinili nesrećnim. Znam šta se sve dešava i radi, zbog toga to možda nije posao za mene i odlučio sam da se opredelim za nešto sasvim drugo“.

KOŠARKA NIJE KAO ŠTO JE NEKAD BILA...

Vladimir Štimac (©Star Sport)

Gde bi sebe mogao da vidiš, kada je u pitanju košarka?

“Kroz rad u KSS, na primer, kao što su to radili i rade moji nekadašnji saigrači ili asovi srpske košarke“.

A, gde ne bi voleo sebe da vidiš?

“S dolaskom novih generacija i nekih ljudi u košarku, cela priča se mnogo promenila. I to više nisu relacije, niti zdravi odnosi koje mogu da gradim s nekim ljudima. Ne želim da ulazim ni sa kim u konflikt, da bude moja reč protiv nečije i da onda ulazimo u sukobe interesa. Ne želim to, nisam čovek za te stvari, da tako podvučem ovo o čemu pričamo“.

Hajde nam onda reci nešto o biznisu kojim se baviš?

“Supruga i ja se bavimo dijetetskim suplementima koji su namenjeni za trudnice i decu, a verovatno ćemo u budućnosti preći i na distribuciju lekova. Moja supruga je u tom poslu neverovatno dobra. Ona je magistar farmacije, radi na registraciji lekova, a radi i radila je u ozbiljnim firmama. Naša se zove Medicare“.

U kom momentu života profesionalni sportista shvati da mu se karijera bliži kraju i da je potrebno da ima spreman plan za budućnost?

“Što se mene tiče, počeo sam da razmišljam o daljim koracima u životu kada sam napunio 30 godina. Naša firma će u maju da bude aktivna tri godine, pa je ideja da se samo prebacim na taj posao jednog dana kada okačim patike o klin. Nisam hteo da dođem u situaciju da završim karijeru i da onda razmišljam o tome šta ću dalje“.

Da li si takvu odluku doneo sam ili si imao nečiju pomoć?

“Iskreno, poslužio sam se iskustvom nekih saigrača, koji su mi otvorili oči i ukazali mi na to da treba da razmišljam o sledećim potezima. A zbog uspeha i genijalnosti svoje supruge u branši kojom se bavi, odlučio sam da to bude baš ovo“.

KLUBOVI TREBA DA FORSIRAJU NAŠU DECU

Vladimir Štimac (©MN Press)

Sada je možda pravi trenutak da vratimo film unazad i fokusiramo se na paragraf ovog razgovora u kojem si rekao da bi neke stvari iz kineske košarke voleo da vidiš u našoj. Na šta si tačno mislio?

“Pre svega to što ljudi u Kini dosta forsiraju svoje igrače. Voleo bih da naši klubovi više forsiraju našu talentovanu decu, da ne bude više od dva stranca po timu i da oni imaju određenu minutažu. Svestan sam toga da mi tu ne možemo mnogo da promenimo, jer druge evropske lige diktiraju trendove“, iznosi svoje misli iskucni centar i pojašnjava:

“Treba da budemo svesni i toga da Srbija ima samo 5.000.000 stanovnika, naspram Kine sa preko milijardu ljudi. Drugačija finansijska struktura i velika je razlika u tom delu. Gledajte, u Kini igrači teško mogu da pređu iz kluba u klub jer su ugovorima vezani na po pet-šest godina. Ali imaju sve benefite, primaju platu tokom cele godine. Ne žalim se zbog sebe, jer sam od svoje države dobio nacionalnu penziju i zbog toga sam zahvalan i presrećan“.

Tema sve većeg broja stranaca u našim klubovima, pogotovo u dva najveća srpska brenda Crvenoj zvezdi i Partizanu polarizovala je javnost i povela se ozbiljna polemika da li je to dobro ili ne...

“Mi imamo velike talente u Jokiću, Bogdanoviću, Bjelici, Nedoviću, Pokuševskom, Petruševu... Sigurno sam nekoga zaboravio, ali pitanje je do kada ćemo da izbacujemo takve asove i talente, ako budemo nastavili da forsiramo strance? Iskreno sam zabrinut zbog toga, ali ne mogu da kažem šta će da bude u budućnosti i da li će sadašnji događaji pozitivno ili negativno da se odraze na našu košarku“.

Da li i među tvojim saigračima iz reprezentacije postoji razmišljanje u tom smeru?

“Da. Dobro, mnogi od njih su još mladi. U meni je ostalo još nekoliko profesionalnih sezona i to je to. Mi imamo najboljeg centra na svetu, dolazi iz države sa 5.000.000 ljudi. Imamo tri-četiri vrhunska NBA igrača. Nismo mi veliki, ali imamo toliko dobrih košarkaša i sportista generalno. Zato verujem da treba da se fokusiramo još više na nas. Siguran sam da ovu priču dosta ljudi podržava, ali Evroliga diktira nešto drugo. Na primer, igraš protiv Real Madrida u kojem igra devet stranaca. Razumem i drugu stranu, jer želiš da imaš i ti kvalitetnog stranca koji će da pogura ekipu napred, ali mi treba da razmišljamo o nama. Mi imamo šlifa za košarku, mi smo pozitivno bezobrazni, drski, znamo da se borimo protiv mnogo većih sila. Videli ste da smo sa Sašom Đorđevićem poslednjih godina uzimali medalje protiv ekipa iz mnogo većih država“.

DUBOKO POŠTOVANJE ZA KOKOŠKOVA, SRBIJI ŽELIM DA BUDE NAJBOLJA NA SVETU

Vladimir Štimac sa saigračima (©Star Sport)

Kako ti se čini reprezentacija Srbije sada, sa Igorom Kokoškovim na klupi?

“Imam samo duboko poštovanje za Igora i njegov rad. Pokazao je da zna i da je dobar selektor, sa Gruzijom i pogotovo Slovenijom. U NBA je dve decenije i on je pravi trener za Srbiju. Samo, mene druge stvari muče. Pogledajte košarku u Evropi i koliko se sve promenilo. Ranije ste imali po mesec-dva da ukomponujete ekipu, sada dobijete po tri-četiri dana da spremite tim za kvalifikacije. Ne možeš da zoveš najbolje igrače i onda sastav popunjavaš s onima koji su ti na raspolaganju. I oni imaju određeni kvalitet, jer u suprotnom ne bi bili reprezentativci, ali svakako ne možeš ekipu da uklopiš za tri dana. Kvalifikacije u ovom formatu definitivno nisu dobre. Košarka je jako specifičan sport, gde je potrebno mnogo uigravanja da bi se postigao željeni nivo, hemija... Nije mu lako“.

Misliš da će Srbija nastaviti putem osvajanja medalja u budućnosti?

“Nepopravljivi sam optimista, svi znaju koliko volim svoju zemlju, reprezentaciju, koliko sam se borio i dao sebe na sve načine. Svojoj reprezentaciji i državi uvek želim sve najbolje, neka Srbija bude najbolja na svetu“.

Gledajući s ove distance, da li i dalje misliš da si doneo ispravnu odluku da se povučeš posle Istanbula ili postoji žal što nisi igrao još za Srbiju?

“Bio je pravi momenat. Dolazili su novi momci, a kako je Simke (Marko Simonović pr. au) jednom prilikom rekao: ’Ko god da bude tu, Štimac će da prođe’. Šalim se malo, naravno, ali verujem da sam napravio dobar potez. Ne žalim što sam otišao, ali mi jeste žao što nismo uzeli bar jedno zlato. Pre svega na Evrobasketu u Turskoj. Da smo bili u punom sastavu, da je u Istanbul otišao Teo, da se Stefan Jović nije povredio dan pred finale sa Slovenijom i da onda Bogdan nije morao da igra kao plejmejker 40 minuta, izborili bismo se i možda bismo uzeli zlato. Kažem ’možda’ jer je to sada prošlost i nikada nećemo moći da znamo šta bi bilo. Protiv Amera smo u ona dva finala pokazali karakter, šta znamo i koliko možemo“.

Reprezentativnu karijeru si ipak završio s punim vitrinama...

“Iskreno sam ponosan što sam deo generacije koja je donela toliko medalja Srbiji. Imao sreće da budem i hvala Bogu što sam mogao da sarađujem sa svim tim igračima, trenerima, Savezom... Da smo napravili sve to. Zauvek ću pamtiti onu Saletovu rečenicu, da ćemo za dvadeset godina tek da vidimo koliko je sve to bilo veliko“.

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)