Ne veruj Vestbruku ni kad darove nosi

Postoji jedna televizijska emisija gde ljudi u godinama, koje su oko penzionog statusa, pevaju neke pesme i uživaju u svemu tome. Možemo da pokušamo sve to da povežemo sa košarkom i pronađemo paralelu sa nekim NBA igračem, s obzirom da se emisija zove "Nikad nije kasno". Posle nekog vremena, pred očima će vam se pojaviti samo Taž Gibson, koji u 39. godini ne želi da odustane i vaskrsao je u rosteru Šarlot Hornetsa bez ikakvog posebno razloga. Čovek kojeg je Tom Tibodo izmorio i izmučio kao da je lično košarkaški Ngolo Kante na vrhuncu moći, sakrio se od svog dugogodišnjeg trenera u Severnu Karolinu, gde neće ni igrati već će biti veteransko prisustvo, što govori da "nikad nije kasno" da se u NBA ligi uzme još neki dinar na lepo ime. Situacija se lako okrenula na drugu stranu kada je Rasel Vestbruk u lepom terminu za nas koji nismo u zemlji slobodnih i obećanih snova, rešio da opet prikaže svoju najbolju izvedbu Boba majstora sa ciglama koje je ređao u Bol Areni.

Zato umesto da bude kasno, neka bude da nikada nije rano da se kaže neka reč o čoveku koji ako ovako nastavi, nateraće Jokića da se pokupi usred sezone, ugasi telefon i ode da pije pivo i jaše konje dok mu od koloradovskog stresa ne opadne sva kosa na glavi. Tek je druga utakmica, ali već treba uzeti u obzir činjenicu da će Srbin morati da opet igra na MVP nivou kako bi Denver bežao od plej-in zone, kako sada stvari stoje.

Znali smo da će biti problema - sa šutem za tri poena, sa odbranom, sa klupom... Ali da će ovako izgledati od samog početka, teško da je neko slutio. Oklahoma je bila i da se proguta - prva utakmica u sezoni, raspoloženi klinci koji su prošle godine bili prvi na Zapadu, umor, nespremnost, i sve tako redom kako to ide od izgovora kada se izgubi na startu. Već poraz od Klipersa je za paljenje crvenog alarma.

Ekipa koja nema najboljeg igrača, koji sada više voli da čisti svoj kamionet na Dominikani nego da igra košarku, došla je na planinu i uz proste pikenrolove i raspoloženog šutera na krilnoj poziciji pobedili su tim koji je pre dve godine bio šampion i to tako što im je najbolji igrač ubacio 41 poen, uz rekord karijere od sedam pogođenih trojki. Tu se već povlači crta, od čije veličine bi se postideo i Majkl Rej Ričardson.

Pogodilo se baš na početku sezone da Rasel Vestbruk odmeri snage sa timom čija je živa legenda i sa ekipom koja ga je i pustila da ode u Denver. Protiv Oklahome mu se možda i može oprostiti to što je šutirao 2/10 jer je imao pet skokova, pet asistencija, dve blokade... Možda mu se može oprostiti ako niste gledali utakmicu. Divlji šutevi, promašivanje celog koša, zatrčavanje u nekošeno, totalno loše odluke i nemogućnost da odbrani nešto, iako je imao dve blokade, sve se to desilo protiv Tandera, ali je bilo u principu "prvi Vestbruci se u vodu bacanju" i "takav vam je Ras".

Rešio je Kornjača da pobedlja protiv Klipersa svoj sjajan učinak i šutirao 0/8 protiv poslednjeg tima za koji je igrao. Bacao se sa jedne noge unazad i šutirao kao da je lično Trejsi Megrejdi iz Orlanda, a ishod je bio promašen ceo koš - dva puta. Za 20 minuta na parketu uspeo je da promaši svih osam šuteva i kada saberemo sa Oklahomom, promašio je 16 šuteva u dve utakmice za oko 40 minuta na parketu ukupno i pogodio je samo dva.

Doveden je, sada već veteran, da bude pokretač sa klupe, na kojoj Denver nema apsolutno ništa. Želi da bude junak, kao što je bio ceo život. Želi da trči, da šutira, da luduje blago rečeno, ali to vreme je prošlo i izgleda da Vestbruk to ne može da shvati. Shvatio je kada ga niko nije hteo pa je došao u Kliperse i igrao odbranu i uzimao pametne šuteve, ali sada se u Denveru vratio na staro, da igra nerezonsku košarku i da dodaje gorivo ljudima koji ga ne vole i oduzima sećanja kakav je bio onima koji ga vole.

On bi trebalo da sa mladim Stroterom i Votsonom predvodi klupu i da održava Denver kada nema Jokića i Šarić je umesto njega na centru. Ustvari on igra nešto svoje i više želi da bude na parketu sa prvom petorkom, gde se možda i previše trudi i to onda pravi još goru situaciju. Statistika nekada i laže, ali očni test nikada, a kada se ta dva spoje, to vam je kao atomska bomba za loše i ključevi od grada kada je dobro.

Nikog više nema da pripomogne. Majk Meloun legitimno ima četiri igrača na koja može da računa sa klupe i najviše mora da se uzda u Vestbruka, koji je ušao u sezonu kao da su ga doveli iz Nižnjeg, uz svako poštovanje timu iz Novgoroda, a ne kao da je živa legenda NBA lige.

Jesu prošle dve utakmice, ali za sada ozbiljno bole oči od Vestbruka i generalno od klupe Nagetsa. Ima 82 utakmice, ali ako se nešto brzo ne popravi - biće bolje i prijatnije gledati kako Džered Salindžer zida Kineze u Pekingu u dresu Rojal Fajtersa, nego gledati Denver Nagetse i Vestbruka kako zida barikadu ispod koša ciglama.