Nikola Jović je večeras adut Srbije na NBA draftu, trener ga priželjkuje u Top 20

Odzvoniće jako kada večeras u Bruklinu bude pročitano ime i prezime našeg mladog košarkaša. Svi u Srbiji se nadaju da će Nikola Jović (19) biti visoko plasiran na NBA draftu, da će se obistiniti prognoze stručnjaka i da će cela nacija imati razloga da bude ponosna.

Sa kog god mesta bio izabran, njegova porodica, prijatelji, saigrači, ljudi iz Mege Mozzart, a posebno treneri koji su s njim radili – pomisliće kako je lepo što poznaju dečka sa novim kačketom.

Čekaće se sa velikim uzbuđenjem taj trenutak, odbrojavaće se sekunde... Biće dramatično kao da se igra za trofej. Neće niko moći da spava. Barem malu tremu sigurno će imati i Dragoljub Avramović. Trener koji je prošao dugačak put sa Nikolom i koji je već spreman da kupi kartu za Ameriku i gleda ga uživo.

„Mi smo srećni pre svega jer je odavde otišao kao odličan košarkaš i sjajan čovek. To je ono što je najbitnije. Sve što bih rekao vezano za draft, bilo bi suvišno. Koje god Nikola bude mesto bio, mi ćemo biti zadovoljni. Da li će biti peti, deseti ili 20. pik – ne znam. Ja priželjkujem da bude među prvih 20. Ovo je kraj jedne veoma dobre sezone Mege Mozzart, dugogodišnji rad bi trebalo da bude krunisan još jednim izabranim igračem na draftu – a nadamo se i dva - to je pokazatelj da radimo dobre stvari“, rekao je u razgovoru za Mozzart Sport trener juniora Mege Mozzart Dragoljub Avramović.

Iako sa svima ostalima deli zasluge za sve što je do sada Jović postigao, ne može da sakrije koliko je ponosan što je imao veliku ulogu na putu ka ostavarenju dečakovih najvećih snova.

„Lepo je mnogo kad razmišljaš da ti je to dete došlo u klub sa visinom 194 cm i 70 kg, kao talentovan igračić. Svi su mu tada pronašli mnogo mana... A četiri godine kasnije on sa 210 cm i 102 kilograma odlazi u Ameriku kao dinosaurus“, uz osmeh sa velikim ponosom u glasu priča Dragoljub. „Svakako da će njegov izbor biti veliki uspeh i Vladimira Jovanovića, Petra Radonjića, Vuleta Avdalovića, Marka Sekulića, Pavla Tasića, fizioterapeuta Vanje Radojevića... Na nivou kluba neće biti ni prvi ni poslednji koji će biti na draftu, a dogodine očekujem da bude izabran i Nikola Đurišić“.

U mlađim kategorijama Jović je bio prilično dominantan, pokazao se i na seniorskom nivou, došao čak i do A reprezentacije Srbije... U junu je napunio tek 19 godina.

„Moje mišljenje je možda subjektivno, ali smatram da je on u svom godištu (2003) najbolji igrač u Evropi. Niko ne može da me ubedi u suprotno. Možda čak i u konkurenciji godinu dana starijih da bi se izdvojio kao najbolji i najkompletniji igrač. Neko može da se složi, neko ne, ali stvarno mislim da će uz malo sreće i dobro zdravlje biti vrhunski košarkaš“.

NBA DRAFT 2022: Jović u srpskim kombinacijama, Smit ide koracima O'Nila, Vebera i Hauarda

Veruje Avramović da će vrlo brzo imati razloga da krene put Amerike.

„Planiram da idem uživo da ga gledam. Nema šanse da se to ne desi. Mnogo je lepa stvar u trenerskom poslu kada pratiš mladog igrača kako svakog dana napreduje i razvija se. Naravno da prolazimo put od ljubavi do mržnje, ivice su oštre, ali bitno je da postoji poverenje. Ako dete oseti da ga poštuješ, da se trudiš oko njega, da imaš poverenje – normalno je da dođe na trening i da ti potpuno veruje. A ako verujemo jedini drugima, onda ćemo moći da napravimo velike stvari. Mi smo tu da bi igrači bili bolji, a oni su tu da bismo mi treneri se razvijali. To je pobednička situacija“.

 KAD VIDIŠ KOLIKO JE VISOKA JOVIĆEVA PORODICA, POMISLIŠ DA IM TREBA KOMBI DA SE PREVEZU

Zanimljivo, Dragoljub Avramović i Nikola Jović su u isto vreme stigli u Megu. Na zajedničko putovanje krenuli su pre četiri godine... Pre toga nekadašnji košarkaš je trenersko odelo nosio u Beovuku i Partizanu.

„Zapravo sam u ovom poslu završio sasvim slučajno. Bio sam igrač nekada, ali sam doživeo povredu i posle napravio pauzu od desetak godina. Nikad se nisam potpuno udaljio od košarke, išao sam na utakmice, gledao neke drugare koji su postali profesionalci... Ali, nisam pomišljao da ću biti trener. Namestilo se da sam otišao na neku utakmicu sa Ognjenom Aškrbićem da gledamo Beovuk. Tamo je bio Miša Lakić, koji je moj veliki prijatelj. Nešto smo se šalili na račun trenera i on me pitao sutradan da li sam bio ozbiljan kad sam rekao da bih radio. Brzo smo se dogovorili i 2011. sam u tom klubu počeo da radm. Jedno vreme sam bio čak i predsednik Beovuka“.

Dragoljub Avramović (MN Press)

Posle se njegova priča nastavila u crno-belom taboru.

„Dobru školu sam prošao kod Miše Lakića, a odlično iskustvo sam skupio i u Partizanu. Bio je to teži period u klubu, ali je bilo fantastičnih trenera. Tamo sam zatekao Bućana, koji je trenerčina. Bilo mi je super, tokom druge sezone smo sa kadetima bili drugi u državi. Značile su mi te dve godine, posle kojih je stigao poziv iz Mege u kojoj sam evo već četiri sezone“.

Prvo je vodio generaciju igrača rođenih 2002. godine.

„Bili su fantastični, tu su na primer Mušikić, Kovačević, Paunović, Andrić... Te prve godine je u klub stigao i Jović, tako se potrefilo. Sećam se da smo osvojili turnir u Valjevu koji organizuje skaut iz San Antonija Dragan Janjić u rodnom gradu. Ja sam godinu ranije bio drugi sa Partizanom jer smo izgubili od Mege. Znam da sam pričao sa ljudima iz kluba i rekao sam im da želim tada u petorci na turniru da budu Đurišić i Jović, iako su mlađi. Uspeli smo sa njima da osvojimo. Đurišić je bio pionir, a Jović je igrao za kadete, ali nije zadovoljavao kriterijume kadetske košarke. Jeste imao talenat, ali je izgledao nepopularno na terenu sa 197 cm. Nije mogao stolicu da sačuva ili da prevede loptu preko pola. To je stvarno istina“.

Kasnije su uspesi samo nastavili da se nižu... A dva igrača su počela sve više da se izdvajaju.

„Posle smo osvojili kadetsko prvenstvo u Beogradu, kada smo bili domaćini. Na početku druge godine sam dobio priliku da vodim juniore. I ta sezona je bila super, klinci su se razvijali i dobro igrali. Đurišić i Jović su dobijali šansu sa starijima... Nisu to prihvatili baš svi igrači, pa su neki i napuštali klub. Na neki način jeste bio rizik, ali eto ostali smo možda bez dva, tri košarkaša, a oni su danas tu gde jesu. Đurišić je MVP juniorske Evrolige, a Jović je u Americi i nadamo se da će tamo i ostati“.

(Starsport)

Mladi tandem nije iskočio preko noći, već je uložio mnogo truda.

„Interesantno je na primer kada nas je presekla korona, pa je bilo vanredno stanje i nije moglo da se trenira u halama. Bilo je dozvoljeno u parku da budu dva čoveka na distanci. Nismo smeli sve da ih ostavimo bez treninga, pa smo Jović i ja radili u školskom dvorištu. Zavučen teren, često nije imao ni mrežicu, pa je čak i njegov tata nekad donosio merdevine da bi nam namestio“.

Zajedničkim snagama izveli su Nikolu na put ka zvezdama.

„Oni su fantastična porodica, a on je da ga čovek usvoji. Generalno su genetski visoki, mislim da je majka 187 cm, otac 205 cm, sestre Irina i Jelena isto su prilično visoke... Kad vidiš njih petoro pomisliš da im je potreban kombi da bi se prevezli. Ogromni su i stričevi, braća, generalno familija – ima ljudi 207, 208. Neverovatno... On i ja smo tri godine sarađivali u klubu i mogu da kažem da su mi u nekim situacijama mnogo momogli njegovi roditelji da izvučemo najbolje. Oni su radili mnogo na njegovom vaspitanju, uticali na njegovu ozbiljnost i posvećenost“.

Priznanje za Nikolu Jovića - biser Mege Mozzart najbolji mladi igrač ABA lige

Zaslužili su da se noćas zajedno raduju.

„Sećam se baš pre neke pola godine otprilike da mi je Nikola rekao, a posle više puta ponovio, kako sanja da 23. juna bude u Green Room-u sa porodicom oko sebe, i da baš na očev rođendan bude izabran na draftu“.

Iako su Jovići bili uključeni u kompletnu misiju, nikada nisu prelazili crvenu granicu i mešali se gde ne treba.

„Baš se sećam situacija u teretani kad su klinci pričali... Pa jedan govori kako ga je pitao stric što nešto nije uradio, drugi kaže tata ga je nešto zapitkivao, a onda pitaju Nikolu šta su njemu roditelji rekli. On kaže – ništa, mene niko ne pita za košarku. Stvarno su uvek bili tu da odvezu, dovezu ako treba, ali nisu analizirali utakmice. Nikola je jednom nešto poludeo na sebe, krenuo kući i ptao tatu da li je video koliko je loše odigrao... A on mu odgovorio u smislu – što meni to pričaš, to je tvoj posao, radi kako misliš da treba“.

Nikola Jović (Starsport)

Nikola je jedno vreme trenirao vaterpolo, a sa 13 godina se odlučio samo za košarku. Počeo je u malo privatnom klubu koji nosi naziv Sava, a 2018. godine je došao u Megu.

„Stvarno smo u klubu svi uložili ogroman rad, a i on takođe... Ne pamtim kada je imao slobodnu subotu ili nedelju u tim mlađim kategorijama. Subotom igrao kadetsko, a onda nedeljom dolazio da trenira. Stvarno je fanatik, iskreno voli košarku, voli da pobedi i takmiči se i sa samim sobom. Nema veliki ego da mora sve samo on, bilo je utakmica na kojima mu ja kažem da proba da da 40 poena, a on kaže da je bolje da dodaje saigračima kad su već sami... Ima širinu i osećaj za druge“.

Očigledno da je ambijent u ovom klubu izuzetno prijao Nikoli.

„I cela porodična priča, a i sistem u Megi bili su za njega dobro okruženje. Eto 6. maja je otišao za Ameriku, bio je to oproštaj od nas. Nije realno da će se vratiti u klub, realnije je očekivati da ćemo ga naredne sezone gledati na TV. Nedostajao nam je u hali – ta njegova harizma i osmeh. Veliki uspeh za klub je što će dete koje je tu od mlađih kadeta izaći na draft. Stvarno da me neko pita menjao bih mnoge pobede i trofeje za ovo... Ajde da kažem Evroligu ne bih, ali njegov izbor na draftu biće za sve nas u klubu trofej. Meni lično sastisfakcija i mnogo lepa stvar. Znao sam da će juniorski turnir ABA lige u Ljubljani biti poslednji za njega u Megi. To su mi nekako bile najemotivnije utakmice jer sam i dok smo se pripremali shvatio da će biti oproštajne. Ljudi smo, naravno da se vežemo“.

PRIŽELJKIVALI SMO U NEKOM TRENUTKU DA OSVOJIMO EVROLIGU

Večerašnji draft biće samo šlag na tortu, posle jedne uspešne sezone Mege, koja je uspela ove godine da se okiti juniorskom evropskom titulom.

“Mi smo se u klubu nadali i priželjkivali da ćemu u jednom trenutku osvojiti Evroligu. Desilo se sada, a došlo je kao posledica dobrog sistema i procesa koji smo prolazili godinama. Nama u Megi je na prvom mestu razvoj igrača i priprema za seniorsku košarku… Kad vrtim film unazad - glupo je da kažem da smo neke utakmice žrtvovali - jednostavno išli smo najpre ka tome da nam mladi igrači svakog dana budu sve bolji. Neki su igrali sa dve ili tri godine starijom selekcijom, a sve u cilju da se pripreme za seniorsku košarku. Ove godine se kod juniora sve uklopilo… Doveli smo igrača iz Španije Bagajoka, koji nam je mnogo pomogao”.

Znao je Avramović da će mu njegovi kvaliteti biti preko potrebni…

“Mi na ovom nivou da našim telima teško možemo da pariramo ekipama sa više afričkih igrača. Poslednjih godina je broj stranaca koje imaju juniorski timovi baš veliki, to ne može ovde da se isprati. Pojavljuju se kao legije stranaca”.

Ovog puta su i jake evropske ekspedicije morale da polože oružje pred talentovanom četom iz Beograda.

“Odradili smo fantastičnu stvar. Ajde da kažemo da je Makabi bez fizički dominatnog i visokog igrača bio autsajder. Mi smo bili s njima u grupi i tu su se najveće šanse davale Realu i INSEP-u. U drugoj su svi govorili da će u finale Asvel ili Next Generation selekcija”.

Juniori Mege Mozzart na krovu Evrope!

Mega je uspela svima da im poremeti planove.

“Dobro smo se košarkaški spremili za INSEP, odigrali smo veoma zrelo. Protiv Reala nije bila potrebna neka posebna motivacija, zna se kakav je to klub i igrači… Branili su titulu. Vratili smo se poslre minus 14 i iskoristili njihov stav “lako ćemo”. Shvatili smo na poluvremenu da osim što mogu da skoče metar u vis, nisu ništa spektakularno. U trećem meču protiv Makabija malo su se odmorili vodeći igrači, ali pobeda nije izostala“.

Finalni obračun sa ekipom koju je sa klupe vodio legendarni Spanulis, nisu počeli baš kako su želeli.

„Imali smo probleme sa faulovima, za šest minuta smo napravili devet. U drugoj četvrtini smo uspeli da zaštitimo igrače iz prve petorke koji su imali po dve lične greške, a onda smo u drugo poluvreme ušli rasterećeni. Odigrali smo odlično, publika nam je pomogla, osvajanjem smo napravili fantastičan uspeh. Mislim da u našoj zemlji treba da budu ponosi... Nekada je osvajao FMP, Zvezda isto, ali poslednjih godina se juniorske evropske ekipe ozbiljno pojačavaju, pa je sve teže. Nije bilo lako izdržati četiri utakmice u četiri dana... Prezadovoljan sam, ispunio mi se san – postali smo evropski prvaci. Ali, radimo dalje, život se nastavlja. Kroz ovaj turnir smo izvukli pouke, videli smo šta treba da radimo da bismo bili još bolji“.

Nije Avramović zaboravio ni kolege koji su radili ranije u klubu.

„Moram da spomenem i trenere koji su pre mene bili tu... Kada sam došao zatekao sam Vladu Vukoičića, posle je bio Branko Milisavljević, obojica su bili na fajnal-ejt. Kad je vodio Milisavljević dobio nas je Real sa Garubom u Vitoriji. Svi treneri su davali sve što su mogli, samo smo se nadovezivali. Trenerski posao je takav, danas si ovde, sutra odeš. Svako od njih je doprineo“.

ĐURIŠIĆ NE ZNA NI KOLKO JE JAK, NI ŠTA SVE MOŽE

Za najboljeg igrača završnog turnira Evrolige proglašen je Nikola Đurišić. Publika je uživala u njegovim potezima, koji su pravili razliku. Sasvim zasluženo je podigao MVP trofej i šampionski pehar.

„Ima jedna interesantna stvar vezana za njega. Prilikom dočeka 2021. godine, bio sam u Sarajevu... I stiže mi čestitka u kojoj Đurišić pored uobičajenih želja, kaže da ove godine osvajamo ANGT. Tada je malo nedostajalo, ali evo desilo se sledeće godine... Samo želim da kažem koliko je nekome igraču stalo, kad mu je i za Novu godinu želja da dođe do te juniorske evropske titule. Ove sezone nije mogao da igra u kvalifikacijama, jer je bio sa seniorskom reprezentacijom. Tada smo izgubili, ali smo se nadali da ćemo zbog prethodnih godina dobiti specijalnu pozivnicu i tako je i bilo“.

Nikola Đurišić (MN Press)

Želja mladog talenta se ispunila. Mega je prvi put u istoriji došla do evropskog trofeja i pokazala da je trenutno bez premca. Ogromne zasluge idu na račun Đurišića, koji se nije ustručavao da uzme loptu u ruke kad kod je gusto.

„Godinama su se dopunjavali Jović i Đurišić. To su dve potpuno različite glave. Jović je prilično ozbiljniji.... Đurišić je u prvoj seniorskoj sezoni u Megi, išao po parkingu i saigračima skidao brisače. Uradio to, a onda u reprezentaciji ubaci 15 poena. Kada pogledamo fanatizam, između njih dvojice nema velike razlike. Perfekcionista je u mnogim stvarima, stalno gleda da li je nešto uradio kako treba. Jedan potez može da vežba do besvesti. Iz sportske je porodice, došao je u klub kao pionir, pre Jovića“.

Vrlo brzo je sin nekadašnjeg kapitena odbojkaške reprezentacije Vesne Čitaković Đurišić pokazao da od njega velike stvari mogu da se očekuju.

„Iz pionira je otišao u juniore. Sa 16 godina je zaigrao KLS u dresu OKK Beograda. Ma on je jedan terminator, koji ne zna ni koliko je jak, ni šta sve može od njega da se očekuje“.

Naravno, treneri su tu da ga usmeravaju.

„Baš je kao malo dete. Sećam se igramo turnir u Baru, on dolazi pravo sa priprema reprezentacije. Igra jednu utakmicu, igra drugu. Hoću da ga izvedem, on želi da igra još. Pravi neke fantatsične poteze, koje nijedan trener ne može da ga nauči. Ne njega, nego sve vrhunske igrače koji imaju takav dar. Mi možemo da se bavimo detaljima, načinom igre, idejama, rešenjima, ali neke stvari su samo do njih. Nekad pomislim da li je moguće da sve ovo zna. Kad neko ima talenat, ti treba da ga usmeriš, ali i da mu daš slobodu“.

Još jedan zanimljiv podatak je izneo Avramović a tiče se učinka u mlađim kategorijama Mege Mozzart.

„Svako finale koje je igrao Jović nije izgubio, uvek je bio šampion. Isto tako je i sa Nikolom Đurišićem. Sa Jovićem smo osvojili turnir u Valjevu, kadetsku ligu, juniorsku i dve ABA lige. Sa Đurišićem Turnir u Valjevu, juniorsku ligu, Evroligu, dve ABA lige. Mislim da je to interesantno i da nije slučajno“.

KOŠARKA JE NAJLEPŠI SPORT NA SVETU

Ono na šta je Avramović posebno ponosan jeste što njegovi igrači uspevaju uporedo da završavaju i školske obaveze.

„Škole nam mnogo izlaze u susret, nemamo mnogo igrača koji idu vanredno. Ima onh koji idu u prvatne, a veliki broj njih je u Sportskoj gimnaziji. Posebno želim da zahvalim direktorki Sportske gimnazije Ivanki Kovačević, koja nam mnogo pomaže. Kada se vratimo sa puta, ako imaju zakazanih pet kontrolnih, onda njima pomere za dan dva. Stvarno nam je to bitno. Nije lako baviti se košarkom na visokom nivou i ići redvno u školu“.

Zna trener da njegovim izabranicima nije lako.

„Ima onih koji pričaju kako nemamo talentovane trenere i igrače. Mislim da nije tako, nego treba da se bavimo njima. Ne da ih animiramo, nego da se trudimo da radimo svoj posao. Biti trener jeste lepo, ali nije lako. Ovo je neko drugačije vreme, vodimo mi borbe, a vode ih i deca. Taj marketing je sve, svest ljudi se menja, teško se živi. Pogledajte muziku koju deca slušaju... Ja im pustim neki eks-ju rok oni ne znaju ni šta je to...“.

INTERVJU - Nikola Đurišić: Mama najveći kritičar, plakala je kad sam zaigrao za Srbiju i osvojio Evroligu

Jednog dana se Avramović nada da će dobiti priliku da se pokaže i na seniorskom nivou, a do tada će uživati u svakom danu provedenom sa talentovanim klincima.

„Šta čovek zasluži, to će i dobiti. Ima mnogo dobrih trenera, treba se izboriti. Ali, uvek sam smatrao da ako daš sve od sebe, nagrada će nekad doći. Drago mi je što napredujem uz ove igrače. Mnoge stvari sam naučio od njih. Mnogo smo vremena uložili, ali sve se isplati. Usmereni smo u klubu jedni na druge. Tu su sjajni treneri... Od Vladimira Jovanovića je moglo mnogo da se nauči. Uvek je bio tu da ga pitam za mišljenje. Imamo našu salu, imamo talentovane klince, ljude koji su tu 24 sata dostupni. Kad god neko hoće da dođe da trenira, dvorana je dostupna. Svi smo povezani. Ja sam znao ranije između dva treninga da ostanem da odspavam u trenerskoj kancelariji. Nisam ni prvi ni poslednji. Posao je takav da ti svaki dan treba da radiš bez kompromisno – i psihički i fizički. I kada dođem pa mi je loš dan, uđem u salu i ostavim sve iza sebe. Uradim posao na najbolji mogući našin - uredan, okupan, spreman za trening. Mislim da svaki trener to tako radi. Nije lak posao... Ali koji je uopšte lak? Ja uživam jer košarka je najlepši sport na svetu“, zaključio je Avramović.