Nikola Jović za Mozzart Sport: U Megu sam došao mali i nikakav, sad po Majamiju i Vegasu dajem autograme
Vreme čitanja: 8min | ned. 17.07.22. | 09:53
„Sa Jokićevom braćom sam proslavio rođendan, jedva čekam i njega da upoznam. Život mi se promenio preko noći“, opisuje novi košarkaš Hita
Čini se kao da je neko zamahnuo čarobnim štapićem i u trenu promenio njegov život. Iz Srbije se preselio u Ameriku, iz dresa Mege uskočio u opremu Majamija. Od perspektivnog ABA igrača postao je jedan od najbolje plasiranih srpskih košarkaša na NBA draftu. Nikola Jović doživeo je nešto što sanja skoro svaki klinac kome je košarkaška lopta glavna zanimacija.
Porodica Jović će se uvek rado sećati 23. juna 2022. godine. Zanimljivo, baš na dan kada je Majami reprezentativca Srbije birao sa 27. pozicije, njegov otac je proslavljao rođendan.
Izabrane vesti
„Mislim da bolji poklon nije mogao da dobije“, uz osmeh priča za Mozzart Sport Nikola Jović. „Mnogo mi je drago što su moj tata, mama i sestre bili uz mene, jer je to najveći trenutak u mojoj dosadašnjoj karijeri. Definitivno dan koji mi je promenio život“.
Sigurno da su njegovi još emotivnije sve doživeli.
„Roditelji su ponosni, mnogo su se trudili oko mene. Majka je uvek bila tu, a otac je radio kako bismo mi imali sve što želimo. I moje sestre su srećne, navići će brzo bez mene da budu... Irina trenira odbojku, verujemo da i ona može da uradi nešto. Jelena se više okrenula školi, jer ne možemo svi u sport. Ponosan sam na njih i sve što rade, sjajne su. Drago mi je što smo zajedno sve ovo doživeli“.
Prošlo je nešto manje od mesec dana od drafta, dovoljno vremena da se utisci slegnu, a emocije obuzdaju.
„Bilo je stvarno neverovatno. Oni naprave pravi šou program, dođe mnogo ljudi uživo da posmatra. Iako se pred draft nagađa ko će sa koje pozicije biti biran, kada si tamo teško je da predvidiš šta će se desiti. Prozvano je prvih deset pikova, pa onda 20, 25... Mene još nije bilo, malo sam se unervozio. Ali, bio sam siguran da će neko da me uzme...“.
Imao je priliku sve da posmatra iz Zelene sobe i dobro se seća svakog trenutka.
„Sedeo sam i gledao u telefon kada su me prozvali. Moj agent Miško Ražnatović je u jednom trenutku ustao i rekao mi da popravim kravatu. Podigao sam pogled sa telefona i ugledao 15 kamera oko sebe. Zapravo one odaju tajnu na draftu, jer se pojave minut pre nego što budeš izabran“.
Kada sve sabere i oduzme, nema razloga da ne bude zadovoljan.
„Bio sam jedan od najmlađih, dolazim iz Evrope, razumem potpuno zašto je to bila 27. pozicija. Svakako zvuči neverovatno. Presrećan sam što je Majami moj novi klub. Uopšte nisam razmišljao da ću tamo završiti, jer sam se u tom gradu sve vreme pripremao. Nisam imao osećaj da će me oni birati. Zadovoljan sam jer sam jedini njihov pik. Imaju poznatu kulturu, zna se koliko su im jaki treninzi, mislim da ću mnogo da napredujem. Oni su tim koji se bori za titulu, tako da je to pravo mesto da vidim na čemu sam“.
Iako je u Americi od početka maja, ne doživljava još Majami kao mesto stanovanja.
„I dalje nemam osećaj da sam otišao, duša mi je tamo negde u Beogradu. Navikavam se polako, sve je potpumo drugačije. Mnogo ljudi me prepoznaje, po hotelima, po ulicama. Šetam po Majamiju i Vegasu, prilaze mi navijači, traže autogram i fotografiju. Ponosan sam i lepo se osećam. Postao sam popularan preko noći. Posle drafta sam tri dana odgovarao na poruke. Mislim da sam svima odgovorio, ako nekome nisam – nisam video i izvinjavam se“.
NAJVIŠE TREBA DA RADIM NA TELU, JER NIJE NA NBA OL-STAR NIVOU
Dok je odbrojavao dane do te čarobne noći, imao je priliku da se bliže upozna sa košarkom u SAD. Taj period mu je mnogo značio za prilagođavanje.
„Bilo nas je 12 koji smo trenirali sa Ekselovom agencijom. Živeli smo u tri kuće u Majamiju, spremali smo se, igrali non stop zajedno. Ja sam se navikavao na njihov ritam, jer je košarka drugačija. Dok se ne stane ovde na teren, ne može da se shvati razlika. Uradio sam sedam „workout-a“. Nije bilo lako jer sam putovao u tom periodu non stop. Svaki drugi dan sam negde drugde. Uvek sa drugim igračima, to mi je možda i najteži deo bio. Glavom više nisam znao gde sam. Na kraju se desilo da se povredim dok sam radio u Golden Stejtu. I zbog toga nisam mogao da treniram individualno sa Majamijem, a trebalo je. Eto, sad je ispalo da nam je suđeno, jer su me oni uzeli“.
Kada je prošao draft, Nikola je obavio razgovore sa ljudima iz Majamija sa kojima će sarađivati. Predsednik je Pet Rajli, a trener Erik Spolstra.
„Njih dvojica su mi u pola sata objasnili kako će sve da izgleda. Jednostavno najbitnije je da radim, pa koliko doprinesem. Oni se bore za titulu i teško da ću ja sada moći nešto u timu da promenim. U budućnosti mogu da budem bolji i da postanem jedan od važnijih igrača. Objasnili su mi da se mnogo trenira, da ću mnogo morati da radim na sebi. Meni je bilo bitno da oni veruju u mene, to su mi pokazali u tom razgovoru. Bili su veoma jasni, odmah sam ih shvatio“.
Zna Nikola čemu će morati najviše da se posveti.
„Defnitivno najviše treba da radim na telu, jer nije na NBA Ol-star nivou. Mislim da ću se popraviti i da će se razlika videti već oko Nove godine. Brzina mi nije problem, više fizički – moja jačina tela i refleksi, eksplozivnost. Na tome treba da radim, kao i na tehnici naravno. Glava je spremna na sve. Uvek pokušavam da budem realan. Tim se bori za titulu, videćemo koliko ću moći da doprinesem. Ruki sam, ali verujem u sebe. Imam tek 19 godina, preda mnom je vreme“.
Veruje da će već u debitantskoj sezoni preko okeana dobiti lepu priliku.
„Uglavnom rukiji ne igraju celu sezonu sa prvim timom, ali nema dileme da ću trenirati sa njima. Ugovor je potpisan... Verovatno će biti malo NBA, malo G liga. I jedno i drugo je super, najbitnije mi je da igram. Tako da i na tu drugu ligu na gledam kao na nešto loše, nego dobro. Saigrače i najveće zvezde u timu još nisam upoznao. Ali razmšljam kako će sve to izgledati sa njima. Mnogo mi je drago što imamo dobru ekipu, mislim da ću mnogo naučiti. Ovako mlad uz takve igrače samo mogu da idem napred“.
Jedan trenutak Jović željno isčekuje – u pitanju je susret sa najboljim igračem NBA lige.
„U Srbiji nisam mogao da zamislim da je Jokić ovoliko popularan ovde. Nema socijalne mreže, pa onda ne može da se proceni koliku euforiju izaziva. Ali sada sve shvatam. Svi igrači koje sam upoznao ga spominju, kažu da je neverovatan, jedva čekam da ga upoznam i da vidim uživo kako igra“.
Nikolu još ne poznaje, ali je zato imao priliku da provede neko vreme sa Strahinjom i Nemanjom.
„To je zanimljiva anegdota. Za moj rođendan 9. juna, namestilo se da sam bio u Denveru. Zvonio mi je mobilni, nepoznat broj. Bio je to Strahinja, Nikolin brat, koji mi se predstavio i rekao da želi malo da me izvede, provoza, da bih video grad. Upoznao sam i Nemanju, njegove klince. Javnost ih drugačije predstavlja, a oni su super momci. Samo su malo emotivniji kada gledaju Nikolu sa tribina. Rekli su mi mnogo toga što se NBA tiče...“.
POGLEDAJTE KAKVE IGRAČE DOVODE ZVEZDA I PARTIZAN, TEŠKO ĆE BITI MESTA ZA MLADE
Trenutno su Jovićeve misli usmerene ka Letnjoj ligi. Nažalost, zbog povrede nije na terenu.
„Nije ništa strašno, verujem da ću za četiri ili pet dana biti skroz spreman. Ne žele u klubu da me forsiraju, svakako bolje je sprečiti nego lečiti. Ako su oni tako odlučili, meni je to u redu, iako mi se igra baš“.
Dok je još bio u takmičarskom ritmu stigao je i da oduševi navijače Majamija. Ubacio je Golden Stejtu čak 25 poena.
„Na prvoj utakmici sam jednu trojku dao, mislim da je šut bio 7-1. Ništa mi nije ulazilo. Sledeću sam upisao šest poena, a onda 25. Letnja liga nije laka jer služi za igrače koji nemaju ugovore i pokušavaju da se probiju, tako da to ne izgleda uvek najbolje. Ali, trude se svi i pokušavaju. Ne smatram je lošom, samo zavisi kako za koga“.
Čim se završi Letnja liga, Nikola će krenuti ka rodnom gradu.
„Planiram da se vratim i budem malo sa mojima. A u Ameriku ću ponovo među prvima početkom avgusta“.
Sigurno da će naći vremena i da se javi nekadašnjem treneru Dragoljubu Avramoviću, koji vodi juniore Mege.
„S njim sam odrastao što se košarke tiče. Upoznali smo se kad sam napunio 15. Došli smo u isto vreme u Megu, ja onako mali i nikakav. On je stvarno verovao u mene. Mnogo smo radili, najviše tokom korone kad je sve bilo zaključano. Tad smo napolju trenirali, a posle toga je sve počelo. Mnogo me naučio i van košarke. Zahvalan sam mu...“.
Veliki uticaj na Nikolin razvoj imao je i Vlade Jovanović u seniorskom timu.
„Čuli smo se, čestitao mi je, a i ja sam njemu. Sjajan trener i poznavalac košarke, mnogo sam od njega naučio ove godine, drago mi je što mi je baš on bio trener. Veliki košarkaški intelektualac, mnogo traži. Svako ko uspe da izdrži kod njega, sigurno da može blo gde. Siguran sam da će u Budućnosti odraditi odličan posao, pratiću njegov rad i dalje“.
Kada pogleda unazad, može samo da zaključi da je izabrao pravi put koji vodi ka najjačoj ligi na svetu.
„Da mogu opet ispočetka ponovo bih otišao u Megu. Sigurno da tu imaš najveće šanse da prođeš kao mlad u NBA, ili u dobar evropski klub. Pogledajte Zvezdu i Partizan, posebno sada kada igraju Evroligu, koga sve dovode poslednjih dana. Kakvi su to igrači, teško da će biti mesta za mlade. Pobeda je na prvom mestu, ne mogu da puste mladog – kad ne znaju da li će jednu utakmicu dobro da odigra, drugu loše. Ne mogu to da dozvole. Što se Mege tiče – ja sam imao i katastrofa partije, ali sam sledeću utakmicu već igrao 30 minuta. Verovali su u mene i ispalo je super“.
Uskoro može da očekuje da vidi svoj lik na posterima u Meginoj dvorani, gde već „vise“ na zidu ostali NBA igrači koji su odatle krenuli.
„To je nešto što jedva čekam da vidim. Svako ko uđe u halu fotografije ne može da promaši. Toliko vremena sam proveo gledajući slike na treningu, a sad mogu tu da ugledam sebe. Zvuči nestvarno“, zaključio je Nikola Jović.