Nikola Kalinić - najbolji igrač Crvene zvezde u 21. veku

Opet, ima igrača sa više titula i dužim stažom, međutim prva dva Kalinićeva mandata u Zvezdi su bila spektakularna. Prvi put je došao 2014. godine nakon Svetskog prvenstva na kome je eksplodirao i bio je deo crveno-bele generacije koja je skinula sa trona Partizan Duška Vujoševića.

Toliko je dobro igrao da je Fenerbahče rešio da plati 1.000.000 evra Zvezdi kako bi doveo Kalinića. A on, kako je i sam pričao, nije hteo da ide. Hteo je da ostane sa drugarima i gradi neku lepu priču u Beogradu. Tek nakon ubeđivanja od strane bliskih ljudi Kalinić je shvatio da je rad sa Željkom Obradovićem nešto što ne bi trebalo da propusti.

Otišao je u Istanbul, uzeo Evroligu i etablirao se kao jedan od najboljih defanzivaca u elitnom takmičenju. Posle pet godine se možda malo i umorio, nije ga više činilo srećnim da stoji u ćošku i šutira, sa povremenim utrčavanjima po osnovnoj liniji dok istovremeno "gine" u odbrani.

Prešao je u Valensiju i nakon godinu dana u Španiji, na vrhuncu karijere i u momentu kada je mogao da bira gde će, Kalinić je izabrao Crvenu zvezdu uz ono čuveno:
"Nisam mogao da ostavim drugare na cedilu".

Pod palicom Dejana Radonjića i uz drugare Luku Mitrovića, Dejana Davidovca, Branka Lazića, Ognjena Dobrića i tako dalje, Kalinić je odigrao najbolju sezonu u karijeri.

Utisak je da je igrao 40 minuta po utakmici. Radio je sve na terenu i pokazao je da je mnogo više od dobrog defanzivca. Pokazao je da košarku drži u malom prstu i da trener, ako je dobar, može da ga iskoristi na 1.000 načina kako je Ognjen Dobrić rekao pre par dana u podkastu "6.75 range".

Igrao je odbranu za tri čoveka, a u napadu je na sve načine postizao poene i razigravao saigrače. Tada smo ga prvi put videli i kao igrača sa loptom u piku i do izražaja je došlo Kalinićevo majstorstvo.

Predvodio je Crvenu zvezdu do nove tripl-krune i to protiv Partizan Mozzart Beta koji je tada sa klupe predvodio Željko Obradović. Slobodno možemo da kažemo da je Kalinić prvo skinuo Vujoševićev Partizan sa trona, a onda je odložio na godinu dana povratak Željkovog Partizana na vrh ABA lige.

21.00: (2,10) Fenerbahče (3,45) Lion (3,50)

Ponovo je otišao, ovoga puta u Barselonu sa željom da pored njegovog imena stoji dvostruki evroligaški šampion. Imali su Katalonci moćan tim, ali za dve godine koliko je Kalinić bio u Barseloni nisu uspeli da se domognu titule evropskog šampiona.

Kako je Kalinićeva karijera bila već u završnoj fazi, logičan sled događaja je bio da se još jednom vrati u Zvezdu. Opet, mogao je ode negde drugde, da uživa igrajući sport koji voli, ali nije. Ponovo je izabrao Beograd i sve što prestonica Srbije i igranje za Zvezdu predstavljaju.

S tim da je ovoga puta klub sa Malog Kalemegdana imao mnogo veće evropske ambicije. I Kalinić je uspeo dve godine zaredom da uvede Crvenu zvezdu u plej-in i postarao se da Zvezda igra ozbiljnu košarku do samog kraja Evrolige, a ne da sezone završava već u februaru ili martu kao što je to nekada znao da bude slučaj.

Usput je pokupio još dva trofeja Kupa Radivoja Koraća. Nije se proslavio u ABA ligi i KLS-u, ispraznio se i proizvod svega bio je odlazak u zasluženu košarkašku penziju.

Kada se po drugi put vratio, Kalinić je izjavio i da "ima nešto u tome da si tu među svojima". I baš je među svojima završio veliku karijeru. Nema najviše trofeja, utakmica ili poena, ali Kalinić je bio i ostao stub Zvezde, predstavnik jedne nove generacije i primer kako odnos prema voljenom klubu treba da izgleda. Na "cimanju" će mu svaki navijač biti zauvek zahvalan.