Oklahoma je nešto što smo svi hteli da gledamo – i opet ne valja

Očigledno je da je prvi krivac za to Šej Gildžes Aleksander. Kanadski plejmejker ove sezone pokazao je i dokazao je da je fenomenalan igrač, jedan od najboljih u NBA ligi, zbog čega je dobio i MVP nagradu ispred Nikole Jokića. Uspeo je organizator igre Oklahoma Siti Tandera da ubedljivo pobedi srpskog centra u MVP trci, iako je najbolji košarkaš sveta odigrao istorijsku sezonu, kakva nikada nije viđena. Glasači za MVP nagradu su neumoljivi i umorni od toga da jedan te isti igrač osvaja nagradu 'Majkl Džordan', zbog čega je radio čuveni 'voter fatigue'. Ne može se reći da je nezasluženo bio MVP, ali mora se reći da je isto toliko to priznanje zaradio i reprezentativac Srbije.

Oko takve situacije nema dalje rasprave. Sve je stavljeno u fioku i brzo će biti zaboravljeno jer Šej sa Oklahomom gazi ka velikom finalu. Igra fantastično plejmejker Tandera i igra kako što su nekada to činili velikani davnih dana. Beleži 29,8 poena, 5,7 skokova, 6,9 asistencija u proseku po utakmici na 16 mečeva do sada u doigravanju, gde su Tanderi prilično lako došli do finala, uz najveće mučenje upravo protiv Denver Nagetsa, koji su ih sa Jokićem i 'tri i po igrača' dovukli do sedam utakmica.

Ipak, ono što pravi problem kod Gildžesa Aleksandera i baca senku na istorijsku sezonu je floping i iznuđivanje slobodnih bacanja. Pronašao je način kako da prevari sistem i iznudi faul čak i kada samo blagi povetarac dune u njegovom pravcu, zbog čega je postao omražen kod velikog broja neutralnih ljubitelja NBA lige. Tokom celog plej-ofa deluje da su sudije naklonjene Oklahomi zbog toga, kao i da im dopuštaju da igraju na ivici faula i to samo njima. Igraju stvarno agresivnu odbranu i često se defanzivci koriste i rukama kada čuvaju najbolje igrače protivničke ekipe, što se dopušta u ovom doigravanju prvi put posle ko zna koliko godina.

To im ne ide u prilog, ali postoji i jedna stara dobra izreka koja u američkom originalu kaže: "Don't hate the player, hate the game" ili što bi čuveni srpski hip hop izvođač Struka rekao 'po naški': "Nemoj da mrziš igrača, mrzi stazu kojom igrač korača". Tanderi stvarno igraju staru dobru košarku koju smo svi hteli da gledamo, ali uvek će zbog navedenih stvari imati zvezdicu pored svog imena, baš zbog navedenih situacija.

A sada malo pozitivnih tema i jasna slika zašto ekipa Marka Degnolta ovoliko dominira. Ono što rade Tanderi do sada nije viđeno u istoriji NBA lige. Brojke su neumoljive i brojke su sve u današnjoj NBA ligi, makar za stručnjake i analitičare koji se tamo sve pitaju, iako je nama najvažniji očni test. Ako pitamo brojalicu, niko nije dominirao u jednoj sezoni kao što to rade Tanderi, koji su prvi tim u istoriji sa 12 pobeda u kojima su pobeđivali sa 30+ poena razlike, od čega je četiri došlo u plej-ofu.

Pobeđuju u regularnoj sezoni i plej-ofu zbirno sa 12,5 poena razlike u proseku, a fali im eto jedna decimala da dostignu 12,6 poena razlike što su uspeli Milvoki Baksi u sezoni 1970/71 na putu do titule predvođeni Karimom Abdulom Džabarom i Oskarom Robertsonom. Pobedili su 28 od 29 timova u ligi ove sezone makar jednom sa dvocifrenom razlikom (što niko nikada nije uspeo), a jedini ko je pobegao sa giljotine su Golden Stejt Voriorsi, koji su od Tandera gubili sa 4,7 poena razlike u proseku ove sezone.

Već su stigli do 80 pobeda ove sezone uključujući regularnu sezonu i plej-of, što je pre njih uspelo da uradi 14 ekipa za celu istoriju NBA lige. Ako osvoje titulu, mogu da na trećem mestu sustignu Čikago Bulse iz sezone 1996/97, koji su ostvarili 84 pobede. Jedini ko će ostati ispred njih su neprikosnoveni Golden Stejt Voriorsi iz 2015/16 sa 88 pobeda (koji nisu osvojili titulu!) i naravno Čikago Bulsi iz sezone 1995/96, koji su imali 87 pobeda.

Tanderi idu ka istoriji i dominaciji kakva dugo nije viđena na putu ka NBA tituli. Ostaje im da sačekaju rivala u finalu, što će biti Indijana ili Njujork, u seriji gde Pejsersi vode 3-2 u finalu Istoka. Finale će početi 6. juna od 02.30.