Olivije Hanlan: U Žalgirisu sam bio autsajder, Skola jedan od najdražih ljudi koje sam upoznao

Kada bude završio igračku karijeru, Olivije Hanlan će imati na tucet priča da ispriča. Između ostalog i onu koju trenutno piše u subotičkom Spartaku u koji je došao ovog leta i odmah se isprofilisao u lidera tima. Sa 13,1 poenom je prvi strelac, a sa 3,9 asistencije i vodeći asistent sastava Vlade Jovanovića koji se trenutno nalazi među četiri najbolja tima u svojoj grupi ABA lige, dok je pride izborio plasman u plej-in za Top 16 fazu u debitantskoj sezoni u FIBA Ligi šampiona (gde ih čeka duel sa grčkim Kardikasom).

U novogodišnjem razgovoru za Mozzart Sport, kanadski plejmejker sa desetogodišnjim profesionalnim iskustvom se dotakao najzanimljivijih detalja bogate karijere koja ga je vodila na razne meridijane - 14 timova u 12 različitih zemalja. Govorio je o odluci da posle srušenih NBA snova krene put Evrope, iskustvu sa Šarunasom Jasikevičijusom u Žalgirisu, Luisom Skolom u Varezeu, nesrećnoj 2022. godini, razlogu zašto je samo u grčkom Iraklisu ostao duže od jedne sezone i još mnogim drugim sećanjima.

EVROLIGA – Petak, 18.00: (1,78) Anadolu Efes (14,5) Crvena zvezda (2,45)

Najpre, otkrio nam je zašto je baš ovog leta, posle završetka epizode u Turk Telekomu, prihvatio ponudu srpskog vicešampiona.
"Čuo sam neke dobre stvari o timu i ABA ligi u smislu načina na koji se menjala poslednjih nekoliko godina i dodavanjem pojedinih timova", počeo je Hanlan pa nastavio istim tonom: "Verovatno jedna od najboljih liga trenutno kada razmislite o tome ko sve u njoj učestvuje. Imate Crvenu zvezdu, Partizan, Dubai...To je atraktivna liga u kojoj nikada pre nisam igrao. Takođe, razgovarao sam sa trenerom mnogo puta, verovatno četiri ili pet puta tokom leta. On mi je objasnio timski projekat u kojem igramo dve utakmice nedeljno. Isto tako, u tim su došli određeni momci koje sam poznavao poput Ševona Tompsona. Ekipa je delovala kao prilično motivisana grupa, tako da je trener Jovanović uspeo da me ubedi tokom mnogih razgovora da izaberem Spartak."

Posle odličnog starta na oba fronta, u poslednje vreme su Subotičani upali u rezultatsku krizu. Ipak, uspeli su da za kraj kalendarske godine izvuku pobedu nad Zadrom.
"Imali smo u poslednje vreme nekoliko poraza koji nisu trebali da se dese jer smo na papiru bolji tim. Kapiten Cerovina je odsutan uz još tri-četiri igrača koji su igrali negde između 20 i 25 minuta po utakmici, što je mnogo doprinosilo našoj igri. Bilo je malo komplikovano treneru pošto je morao da isprobava različite postave i pronalazi različita rešenja. Na početku sezone smo imali kompletan sastav, a momci koji su ispali iz stroja su zaista igrali dobro. Tako da povrede su nam napravile problem, ali sa time se suočavaju sve ekipe. Mi nismo izuzetak. Neke stvari prosto ne možete da predvidite."

Zbog silnih kadrovskih problema, roster je pojačan Džavonteom Hokinsom koji je došao iz turskog Merkezefendija i već na debiju protiv Bosne upisao 15 poena.
"On igra kao kombo bek i mislim da će moći da nam pomogne, posebno u ovom trenutku, jer može da uđe u reket, ali i da brani. On je prilično dobar ofanzivno. Veteran je i ima značajno iskustvo. To je verovatno jedan od glavnih razloga zašto su ga potpisali."

Za ovo kratko vreme koliko sarađuje sa trenerom Vladom Jovanovićem, shvatio je da se radi o ozbiljnom i kvalitetnom stručnjaku koji radu pristupa izuzetno ozbiljno.
"Stvarno mi se sviđa njegov trenerski stil. Voli čovek da priča o košarci. Objašnjavao mi je svoju taktiku i akcije, generalno stavove o određenim stvarima. Zaista ga volim kao trenera. On svoj posao shvata izuzetno ozbiljno u smislu pripreme, skautinga i stalnog boravka u kancelariji tako da kao igrač uvek morate to poštovati. Osećam da smo otkako sam ovde na istim talasnim dužinama. Zahtevan je, poznaje košarku i ima prilično visoke standarde oko svega kao što je rano pojavljivanja na treningu, dodatnog rada posle treninga, ali i pomoći trenerskog štaba u individualnom radu. Stručni štab je zaista odličan, bave se i najmanjim sitnicama što je nešto što nisam imao svugde gde sam igrao."

Drugačiji je po mnogo čemu nekadašnji strateg Partizan Mozzart Beta od većine stručnjaka sa kojima je Hanlan radio u karijeri.
"Neki treneri samo treniraju, ali osećam da se on zaista trudi da se poveže sa svakim igračem i pomogne mu da napreduje. Ali istovremeno, očekuje od momaka da budu super profesionalni. Naprimer, ako ne igrate dobro, morate biti u sali. Morate imati rutinu, a ako ste igrač koji ne voli da bude odgovoran mogli biste da se malo "sudarite" sa njim. Trener se zaista trudi da ovde ima dobru kulturu. Da igrač ima sve što mu je potrebno od lečenja, oporavka pa i toga da radi na slobodan dan. Par puta sam otišao u salu na slobodan dan i bila su tu tri pomoćna trenera koja su mi dobacivala loptu. Pa čak nekad i on lično. To možda na prvu ne deluje kao neki važan detalj, ali zapravo jeste."

Sa trenutnog iskustva, vratili smo našeg sagovornika na sam početak njegove profesionalne karijere koju je posle izbora na 42. poziciji na NBA draftu 2015. godine odlučio da započne u Evropi i ni manje ni više nego u Žalgirisu.
"Kada si izložen američkoj košarci, igraš prvu diviziju NCAA i gledaš NBA ligu, ne znaš baš mnogo stvari o evropskoj košarci. Kada te draftuju u drugoj rundi, nemaš previše garancija. Uzela me je Juta koja je u to vreme bila jedna od najmlađih ekipa u ligi sa dosta novajlija i mladih igrača. Četiri plejmejkera i beka su već imala ugovor, tako da su moje šanse da uđem u tim bile veoma male. Posle toga sam dobio par ponuda iz Evrope i počeo sam da ih razmatram da bi na kraju odlučio da pređem u Žalgiris."

Hanlan u duelu sa Kalinićem (ABA liga)

Za tada 22-godišnjeg momka iz Kanade, dolazak u hladni Kaunas je bio priličan kulturološki šok.
"Bilo je jedinstveno iskustvo jer sam imao dva različita trenera u jednoj sezoni. Došao sam u Evropu sa koledža i postao profesionalac u zemlji koja je slična Srbiji po poznavanju košarke i ljubavi prema njoj. Nije baš kao kada odete u Francusku gde je glavni sport fudbal pa ljudi možda ne obraćaju toliko pažnje na košarku. U Srbiji i Litvaniji je košarka kao religija tako da mi je zaista trebalo vremena da se prilagodim na to."

Nije bilo lako da se prilagodi evropskog košarkaškom stilu, ali i dinamici života na severu Starog kontinenta koji je drastično drugačiji od onoga u Americi.
"Mislim da sam veći deo sezone, pre nego što se trener promenio, igrao oko 20 minuta i bilo je prilično dobro. Dobro sam se prilagođavao, mislim da smo Brok Motum i ja bili jedini stranci u ekipi. Dakle, nije bila tipična situacija gde imate četiri, pet, šest stranaca sa kojima možete nekako da se povežete. Definitivno sam se osećao kao autsajder, bilo je prilično intenzivno u početku, ali mislim da je to samo deo procesa. Međutim, stvarno mi se sviđalo tamo, volim navijače, volim grad i lepo je bilo biti u toj situaciji."

Tako rano u karijeri je dobio priliku da sarađuje sa Šarunasom Jasikevičijusom koji je preuzeo "zelenu šumu" u januaru 2016. godine nakon ostavke Gintarasa Krapikasa usled loših rezultata.
"On ima ogroman igrački renome, jedan je od najboljih košarkaša ikada. Trenirao me je samo poslednja dva meseca. Kada je preuzeo ekipu, ja sam bio jedan od mlađih igrača i kada je tako onda pravite glupe greške. Trener poput njega ima visoke standarde, sada kao stariji razumem te stvari koje tada nisam. Što se tiče mog divljenja prema njemu u smislu njegovog košarkaškog znanja, ono je ogromno. Ponekad bi video neke stvari u igri koje ja ili neki drugi igrač nismo mogli. Njegov koeficijent inteligencije kada je u pitanju košarka i samo poznavanje igre je veliko, mislim da svaki igrač može mnogo da nauči od trenera kao što je on."

Posle toga ga je karijera vodila na razne meridijane, ali se najviše vraćao Grčkoj. Jedino je u solunskom Iraklisu proveo više od jedne sezone.
"Da, to je bilo u vreme kada je izbio Kovid. Bilo je to čudno vreme, ljudi nisu znali da li će lige nastaviti, mnogi klubovi širom Evrope nisu znali svoj budžet, nisu znali da li će im sezona početi u septembru, oktobru i generalno bilo je mnogo zabune oko toga da li će se uopšte nastaviti bilo kakva košarka jer je nastupio lokdaun. Mislim da je bilo isto za skoro sve igrače gde nisu znali šta će se desiti. Iako sam razgovarao sa pojedinim timovima, mnogi nisu imalo odgovore na pitanja pa sam na kraju odlučio da se vratim tamo iz prosto neke sigurnosti."

Iskusio je kratko i košarku u Kini pošto je par meseci u 2022. nastupao za Tjanđin Pajonirse.
"Tamo je malo više ol-star košarka. Nisam veliki obožavalac toga. Sezona počinje u oktobru i svaki tim može da ima samo dva stranca. Stranci stignu tamo oko dve nedelje ranije jer moraju da budu u karantinu 20 dana. Kada sam stigao u Kinu, smestili su me u hotel, nisam mogao da ga napuštam 20 dana. Nisam imao najbolje iskustvo jer sam se i povredio, a prvenstvo se igralo u balonu. Dakle, svi smo bili u jednom hotelu. Dvorana, hotel, dvorana. Sada je mnogo drugačije. To je jednostavno drugačija kultura. Košarka je malo više za zabavu, žele da neko postigne 40 poena u svakoj utakmici. Sve je više predstava. Tamo ako se povredite, prilično je surovo. Mnogo toga se tiče stranaca, pa ako ste povređeni, neće vas čekati kao u Evropi, već će da vas zamene. Ja sam povredio tetivu što mi je bila prva ozbiljna povreda u karijeri, pokušao sam da je prebrodim, ali sam na kraju morao da uzmem pauzu da bih je sanirao kako valja. Zato sam se i vratio u Evropu i potpisao do kraja sezone za Gazijantep."

Tek, u Turskoj ga je snašla nova nepredviđena okolnost.
"Tamo sam se našao u jedinstvenoj situaciji. Zapravo smo imali zaista dobar tim, imali smo hemiju. U timu su bili Kodi Miler Mekintajer, Dejmijan Dotson, Džon Egbunu, Koner Frenkamp. Dakle, imali smo talentovan tim, ali kada sam stigao tamo, mislim posle mesec dana, grad je pogodio razoran zemljotres. Mnogo je ljudi bilo pogođeno i to je bio veoma tužan događaj. Bila je to veoma nesrećna situacija, ali i košarkaški, bilo je veoma...ne znam kako da objasnim. Rekao bih prosto da su svi bili zbunjeni, bilo je teško za grupu i trenere da se zaista fokusiraju samo na košarku. To je bila čudna košarkaška godina."

Hanlan na meču sa Budućnosti (ABA liga)

Posle Kine i Turske, put ga je naveo na Apenine i u ekipu Varezea gde je sportski direktor legendarni Argentinac Luis Skola.
"Zaista sam uživao u vremenu koje sam proveo tamo. Znate, Skola je jedan od mojih najdražih osoba koje sam upoznao u košarci. Imao je neverovatnu karijeru, igrao je na svim velikim nivoima, u NBA, reprezentaciji, svuda je bio jedan od glavnih igrača. Nema ničega košarkaški što može poreći njegovu veličinu, ali je kao osoba još bolji. Nikada nisam video momka koji je u penziji već nekoliko godina, ali i dalje dolazi na trening u opremi, spreman da se uključi, bilo da li da vam dodaje loptu prilikom šutiranja, savetuje vas ili prosto sasluša. Razgovarao je sa igračima pre i posle treninga, bio je tu manje-više svaki dan. Samo videti ga tako uključenog i strastvenog je neverovatno. Zaista sam se zbližio sa njim i njegovom porodicom, ima sinove koji su takođe zainteresovani za košarku. Vežbali su sa nama pre i posle treninga. Imam zaista sjajan odnos sa njima."

Pa ipak, nije završio sezonu u tom timu jer ga je na pola sezone otkupio CSKA sa kojim je finiširao takmičarsku godinu okitivši se titulom u VTB ligi.
"Nemam ništa osim sjajnih stvari da kažem o CSKA. Ime govori samo za sebe, imaju neverovatan menadžment, neverovatnog predsednika. Iako su isključeni iz evropskih takmičenja, nivo je ostao vrhunski. Način na koji vode klub, usluge koju pružaju igračima, kako se odnose prema njima, putovanja, sve je manje-više isto. Imao sam sreće da igram tamo. Kada osvojite prvenstvo, povežete se sa saigračima, stvorite mnogo doživotnih veza sa mnogo momaka. Bilo je prilično glatko. Kada sam stigao tamo, trener koji me je regrutovao, dobio je otkaz neposredno pre plej-ofa. Međutim, doveli su novog trenera koji je bio tamo pre toga kao pomoćnik. Uspeli smo da igramo dobro, da steknemo hemiju u savršenom trenutku i da osvojimo šampionat."

Posle 14 timova, 12 različitih zemalja i deset godina, teško je Olivijeu izabrati omiljeno iskustvo. Sve ih nosi u srcu jer je posle svakog izašao kao bolji igrač i čovek.
"To je teško pitanje jer mislim da svako mesto ima nešto što mi se sviđa. Mogu da vam kažem sjajne stvari o CSKA, sjajne stvari o Arisu gde sam se zaista dobro proveo i povezao sa ljudima. Aris je sličan srpsko-litvanskoj kulturi gde su navijači zaista zainteresovani. To je tamo takođe porodična tradicija tako da sam se jako dobro povezao sa tim, a takođe Solun je bio zaista lepo mesto za život. Baš kao što je bila i Valensija. Ipak, ACB je ACB. Kako god, teško je izabrati omiljeno mesto, mislim da sve ima prednosti i mane. Ne mislim da će bilo koja situacija biti savršena, ali na kraju dana ja stvarno volim košarku i zahvalan sam joj gde me je ona odvela", zaključio je Hanlan novogodišnji intervju za Mozzart Sport.