Pajola za Mozzart Sport: Dosta sam pričao sa Smailagićem i Đorđevićem; Teo mi je bio mentor

Tokom leta se dosta pričalo o tebi i Crvenoj zvezdi, uglavnom zbog tvog velikog prijatelja Miloša Teodosića, ali si na kraju završio u Partizanu. Šta se zapravo dogodilo? Da li je Alen Smailagić imao uticaja na tvoju odluku (prošlogodišnji saigrač iz Virtusa)?
"Da, dosta sam pričao sa Smailagićem prošle sezone. Sećam se da sam pre nekoliko godina razgovarao i sa Sašom Đorđevićem, koji je ovde velika legenda, tako da sam već znao šta znači igrati za Partizan. Takođe, mnogo puta sam igrao protiv Partizana i bio mu rival i znam kakav je osećaj igrati u Beogradu, ali i protiv Partizana kada dođu svi ti navijači. To je zaista nešto posebno. Što se tiče Miloša, nas dvojica imamo veoma blizak odnos, igrali smo zajedno četiri godine i on mi je bio poput mentora, kako na terenu, tako i van njega. Međutim, naše prijateljstvo je nešto što postoji van terena. Kada je reč o poslu, posebno što se tiče nas igrača, agent je taj koji vodi glavnu reč i razgovore. Miloš i ja smo razgovarali čisto prijateljski, bez priče o bilo kakvom poslu. Onog trenutka kada je stigao poziv od Partizana, odmah sam rekao "da", jer je za mene čast da predstavljam ovaj klub".

Odbrana je tvoj zaštitni znak. Da li znaš da navijači Partizana to cene čak i više od poena?
"Znam i za mene je to potpuno prirodno. Verujem da su za pobede i osvajanje trofeja ključni odbrana i timski rad. Moj cilj je da pobeđujemo i osvajamo titule, a ono što najbolje mogu da ponudim jeste moja igra u odbrani. Svaki igrač u ekipi ima svoju ulogu i karakteristike koje ga određuju. Meni je odbrana možda lakša nego napad, dok je kod drugih to obrnuto. Najvažnije je da se napravi petorka koja funkcioniše kao jedan. Znam da navijači cene tu energiju u želju u odbrani i potrudiću se da to ispunim. Na teren izlazim sa energijom koja je na 100 posto, pogotovo kada je reč o igri u odbrani".

Navijači imaju velika očekivanja od tebe jer si neko ko razume šta Partizan predstavlja. Stvara li ti to pritisak?
"Košarku igram od svoje treće godine, tako da kada izađem na teren, fokusiran sam isključivo na igru. Košarka je brza igra i odluke moraju da se donesu u deliću sekunde, pa i nema vremena da se razmišlja o drugim stvarima. Pritisak je sastavni deo ovog posla, ali ja na njega gledam pozitivno, kao nešto što te gura da pomeriš sopstvene granice i da se trudiš da iz dana u dan postaneš bolji igrač. Nemam neka prevelika očekivanja od sebe u smislu da radim neke lude stvari, već ono što je jednostavno i ono što je timu potrebno da pobedi".

Da li ti je lakše zbog toga što ovde već imaš poznato lice Luku Vildozu?
"Sigurno da jeste i na terenu i van njega. Igrali smo zajedno prošle sezone, pa već znamo ko kako razmišlja. Lakše nam je da se pronađemo na terenu, a nekad je dovoljno da se pogledamo i već se razumemo. To zaista mnogo pomaže. Ono što je još dobro jeste što u timu imamo još iskusnih igrača i kroz treninge gradimo hemiju".

25. septembar, 20.45: (1,70) Partizan Mozzart Bet (14,5) Olimpija Milano (2,30)

Da li si zadovoljan pripremnim utakmicama i svojom ulogom kod trenera Penjaroje?
"Odigrali smo prilično dobre prijateljske utakmice, a svaka je bila drugačija. Prve dve su bile zatvorene za javnost, treća je bila lakša, jer smo pobedili velikom razlikom, dok je poslednja bila na otvorenom terenu u potpuno drugačijoj atmosferi i protiv evroligaške ekipe. Najvažnije je da napredujemo iz utakmice u utakmicu. Greške koje smo pravili na prvoj utakmici nismo više ponavljali i to je upravo ono što trener traži od nas, da idemo napred korak po korak. Očekuje nas još jedan važan turnir, gde ćemo osetiti kako je to igrati na gostujućem terenu u Atini. Time ćemo zaokružiti jako dobre pripreme i spremno dočekati sezonu".

Kao Italijanu, kako ti se dopala fudbalska utakmica i celokupno iskustvo?
"Mnogo mi se svidelo. Veliki sam ljubitelj fudbala i kao dete sam sa ocem redovno išao na stadion. Omiljeni tim mi je klub iz mog grada Ankone, koji igra u nižim ligama. Kada je reč o Seriji A, navijam za Bolonju, jer tamo živim poslednjih 10 godina. Uvek pratim fudbal, a atmosfera na Partizanovom stadionu bila je sjajna. Osetio sam energiju navijača i uživao u tome. Rezultat je bio loš, ali sam video da se ekipa borila i navijači su to prepoznali. U sportu nekad pobediš, nekad izgubiš, ali je najvažnije da daš sve od sebe, a oni su to uradili".

Za kraj, koja je hrana bolja italijanska ili srpska?
"Moram da budem odan svojoj zemlji, tako da biram italijansku hranu", zaključio je uz smeh italijanski reprezentativac i plej Plartiza Mozzart Beta.