Povratak Zvezdine noćne more: Volim ferari, sanjam Seriju A! Skaliđera Verona – bivši Meš – ponovo u eliti

Pre koju godinu Virtus, sada Skaliđera Verona. Možda ne toliko poznata ljudima u Srbiji pod tim imenom, ali kad se kaže Meš Džins Verona navijačima Crvena zvezde digne se kosa na glavi, jer svima se odmah pred očima pojave slike one prvoaprilske utakmice iz 1998. godine, kada je beogradski tim pred krcatim Pionirom ispustio plus šest i Italijanima prepustio titulu osvajača Kupa Radivoja Koraća.

Bio je to možda i najbolniji Zvezdin evropski poraz posle raspada Jugoslavije, a bila su to i slavna vremena za Veronu predvođenu 183 centimetara visokim plejmejkerom Majkom Juzolinom. Godinu ranije Meš je igrao i finale Fibinog Evrokupa u kojem je izgubio od madridskog Reala Željka Obradovića. Koju godinu kasnije klub se zbog bankrota – ugasio.

I baš juče, posle dve decenije tavorenja po nižim ligama, Meš se vratio. Sada pod imenom Skaliđera Verona, pod patronatom harizmatičnog Đanluiđija Pedrole, čoveka koji je još 2011. preuzeo klub, a ni sada, nakon što je proslavio 80. rođendan, nije ga napustio entuzijazam.

"Nekada sam skupljao stare poštanske markice, ali se posle toga hobi se pretvorio u sportske automobile. Još jedan ferari u kolekciji bi bio sjajan, ali sada samo sanjam o ulasku u Seriju A", rekao je svojevremeno Pedrolo koji je u junu dosanjao i taj san.

Skaliđera je ponovo deo elite nakon što je u borbi za promociju savladala Udine sa 83:57, a pord trenera Alesandra Ramaljija - o njemu nešto više kasnije - Pedrolo je svakako jedan od najzaslužnijih za takav podvig. Kakav njuh za biznis ima Pedrola vidi se i po igračima koje je dovodio tokom prethodne decenije, da li sam ili uz pomoć stručnih ljudi najmanje je bitno. Pa ako ga pitate ko mu je bio favorit?

"Šejn Laval mi je omiljeni igrač koji je bio kod nas. Doveli smo ga za 40.000 dolara, a u Barseloni je zarađivao milion evra po sezoni".

Ipak, kao najbolji potez harizmatično predsednika je dovođenje trenera pred početak ove sezone. Na klupu Skaliđere seo je specijalista za Seriju B, tačnije maher da iz Serije B uđe u elitu. U pitanju je iskusni Alesandro Ramalji. Stučnjak koji je čak četiri puta osvajao drugi rang takmičenja.

Prvi put je uspeo da iz Serije B uđe u elitni rang 2001. godine kada je sa klupe predvodio Bijelu, posle je to učinio sa Skavolini Pezarom, Virtusom iz Bolonje i sada je isti uspeh ponovio u Veroni.

Problem Ramaljija je što se nije najbolje snalazio u elitnom rangu. Pamte to navijači Benetona kada je seo na klupu slavnog tima 2007. godine i otvorio sezonu sa osam poraza u 10 kola. Očigledno su to predosetili u upravi Virtus Bolonje kada su dopustili Ramaljiju da ih uvede u elitu, a onda umesto njega doveli Aleksandra Đorđevića koji je dodatno podigao klub na noge.

Sada će Ramalji imati priliku da popravi utisak u Seriji A pošto je uprava Skaligere odlučila da mu ponudi novi ugovor. Pre svega zbog rada sa domaćim igračima koji su zaštitni znak klub iz Verone. Plan je da se oni opet gurnu u prvi plan, a Ramalji ima dugu istoriju igrača koje je "izumeo". Majk Batist, Tabo Sefološa, Ahile Polonara, Alesandro Pajola, Nikolo Meli.. To su samo neki od igrača koje je Ramalji lansirao u orbitu.

Takvih naravno nema u ovom timu Verone, koja se ove sezone oslonila na samo dva Amerikanca, a ostatak tima su bili Italijani. Bili su idealna mešavina veterana i mladih snaga. Karvel Anderson je bio najbolj igrač sa skoro 16 poena po meču u Seriji B, a pratio ga je Eksavijer Džonson sa 14 poena u proseku. U timu je bio i Gvido Roseli, legenda kluba koji nema nameru da se penzioniše iako ima 39 godina.

Na 44 utakmice u sezoni za nama, upisano je čak 34 trijumfa. Najznačajniji je bio 12. juna kada su u finalnoj seriji savladane Udine sa 83:57.

Daleko je to još od nivoa košarke koji je Meš igrao u finalima protiv Reala i Crvene zvezde - tada moćne Zvezde sa Vojkanom Benčićem, Zlatkom Bolićem, Jovom Stanojevićem, Milenkom Topićem, Igorom Rakočevićem, Vladimirom Kuzmanovićem, Željkom Topalovićem, Oliverom Popovićem i drugima - ali bitno je da su opet tu.

Samo bi bilo lepo da ubuduće razočaravaju neke druge klubove. Da slave su zaslužili. Povratak u elitni rang takmičenja se čekao dve decenije. Koliko košarka znači Veroni i koliko svi i dalje vole klub najbolje se videlo po atmosferi u dvorani.

Da li će Verona ponovo doći do veličine da ponovo osvaja internacionalne turnire, teško je reći. Ipak, dovoljno je da se pogleda projekat Virtusa iz Bolonje koja je takođe iz nižih rangova prvo došla do Serije A, onda su postali šampioni Italije, a sada su osvojili Evrokup i ponovo su deo Evrolige.

Jedno je sigurno, košarka u Italiji je sve zanimljivija i sve bolja... Verona je samo još jedan dokaz.