Sonja Vasić: Ja po svetu ponosno nosim ime Srbije na grudima

Sat polako otkucava, kraj velike karijere je sve bliži. Košarkašica Srbije Sonja Vasić će posle Olimpijskih igara sići sa glavne pozornice i prepustiti mesto nekim novim zvezdama. Kakav god rezultat postigla na poslednjem takmičenju, u penziju sigurno ide kao šampionka. Baš takav kraj je i zaslužila.

I pre zvaničnog oproštaja, može da se zaključi da posle njenog povlačenja ništa više neće biti isto. Srbija će izgubiti višegodišnjeg vođu, košarka će ostati uskraćena za njene doktorske predstave, devojčice koje treniraju neće više moći da uživaju u partijama svog idola, Evroliga će ostati bez višestrukog šampiona...

Sa zlatnom medaljom oko vrata i MVP priznanjem u rukama Sonja je završila EP i tako ovo poslednje leto već učinila posebnim.

„Potajno sam se nadala da će se ovako nešto desiti. Ipak smo uspele da uradimo isto i 2015. godine, tako da smo bile svesne da možemo, ali nismo baš bile sigurne na kom smo nivou u ovom trenutku. Verovala sam da će mi najlepši kraj biti jer sam sa mojim saigračicama, ali da će biti baš ovakav nisam mogla ni da pretpostavim. Sad nam preostaje da na Olimpijskim igrama oproštaj učinimo još lepšim“, ispričala je Sonja Vasić na početku razgovora za Mozzart Sport.

Igračice koje sa klupe vodi Marina Maljković oduvek veoma emotivno doživljavaju svaki trenutak u dresu sa nacionalnim grbom. Suze se redovno mogu videti na njihovim licima, a ovog puta su tekle samo od sreće. Razlog je jednostavan – učinak šest od šest. Sve je počelo od dramatične utakmice protiv Italije u prvom kolu, kada je trijumf stigao tek posle produžetka (86:81) uz neverovatno izdanje Sonje Vasić – 27 poena, 13 skokova i sedam asistencija. Posle toga je lako pala Grčka (85:51), a onda je protiv Crne Gore overeno prvo mesto (87:75) i direktan plasman u četvrtfinale. Tamo je Marininu ekspediciju čekao domaćin od kog su godinama unazad gubile. Sada to nije bio slučaj, Španija je ostala na kolenima posle produžetka, a navijači u suzama (71:64).

„Iskreno, najemotivniji trenutak za nas je bio kraj te utakmice protiv Španije. Definitivno smo pred duel sa tim protivnikom imale najveću barijeru, jer smo želele napokon da prekinemo loš niz. Tad se desilo i veliko emotivno pražnjenje, što su svi videli. Posle u polufinalu i finalu nismo toliko pokazale kako se osećamo, jer je pre svega bio prisutan umor. Potrebno je nekoliko dana da se sve slegne i da zaista shvatimo šta smo postigle. Svakako za sve nas veoma emotivno Evropsko prvenstvo. Neverovatno mi je da na ovaj način zaokružujemo priču generacije koja ne samo da je učinila nešto veliko za ženski sport u Srbiji, nego mislim da je dala nadu svim zemljama u Evropi. Pokazali smo da jedna mala država sa dobrim radom, a malo većim ulaganjima može da postigne nešto veliko ako se u to veruje“.

Sonja Vasić (©Starsport)

I na meču protiv Španije, zemlje u kojoj je Sonja odigrala poslednju klupsku sezonu, ponovo je imala najvažniju ulogu. Na terenu je provela skoro 38 minuta, postigla 19 poena, upisala devet skokova i dodala četiri uspešne asistencije. I kad je delovalo da će domaćin uzeti pobedu, nije dozvolila da se to dogodi.

„Moram da kažem da su Španci mene mnogo lepo dočekali, sa velikim poštovanjem i emocijama. Tamo sam igrala poslednje dve sezone i stvarno sam se osećala skoro kao kod kuće. Čak i kad smo pobedili Španiju, oni su nastavili da navijaju za nas, za mene... Podrška je bila veoma korektna, to mi je imponovalo jer pokazuje da sam to zaslužila mojim ponašanjem pre svega, a ne samo igračkim kvalitetima“.

Igračicama nije bilo lako da u glavi potisnu sve poraze koje su doživele od te selekcije.

„Ta utakmica je za nas bila posebna. Jelena Bruks i ja od 15. godine igramo protiv njih, a dobili smo ih u svim kategorijama samo tri puta. Bilo je zlata, medalja, ali samo tri pobede protiv njih. Imaš osećaj da koliko god se daješ ostaješ kratak i nije dovoljno. Ove godine su imali nikad slabiji tim, napravili su smenu generacija i bilo je sad ili nikad. To nam je stvorilo onda još veći pritisak. Međutim, ja sam od prve utakmice sa Italijom osećala da možemo sve, ta ludost koju smo izveli protiv njih dala mi je krila i u nastavku kada je delovalo da je nemoguće, znala sam da ništa ne mora da znači. Samo smo morale da verujemo do kraja i da ne dozvoljavamo da neki loš trenutak na meču nas definiše do kraja 40. minuta. Mi godinama verujemo da protiv Španije možemo da pobedimo, ali imamo gorak ukus u ustima zato što smo uvek gubile. Bile smo svesne da neće biti lako, jer su domaćini i jedina su ekipa koja igra sličnim stilom kao mi. Marina je verovala baš da dobijamo, a ona ima moć da nas ubedi u nešto što zvuči nerealno“.

SAIGRAČICE I STRUČNI ŠTAB VEROVALI U MENE VIŠE NEGO JA SAMA

O Sonjinom fizičkom stanju pričalo se bezbroj puta. Povrede su sigurno skratile njeno trajanje, ali ni ovog puta, kao ni na prethodnim prvenstvima, nije želela da se štedi. Igrala je kao da „puca“ od zdravlja, bez ikakvog nagoveštaja da je bilo šta muči. Granicu bola odavno je pomerila do neke daleke tačke.

„Od svih starijih igračica, ja sam došla prva na pripreme. Uspela sam da odradim taj najteži deo na Zlatiboru, što stvarno znači jer imam bazu za sve što dolazi posle. Imam stvarno sreću što moje saigračice i naš kompletan stručni štab veruju više u mene nego ja sama. Oni su pred svaku utakmicu ubeđeni da ja mogu sve da rešim i onda mi daju snagu da verujem da je to moguće, iako se ne bih uvek saglasila s tim. Nikada više nisam osećala njihovu podršku, nego što je to bilo na ovom prvenstvu. Iznela sam veći deo nego obično... Na Olimpijskim igrama se nadam da će biti raspodela kao u finalu protiv Francuske, da će svako odraditi svoj deo posla i da će onda sve ići glatko“.

U kolekciji Sonje Vasić sada su dva evropska zlata, i po jedna bronza na EP i OI. Prvi put je šampion kontinenta sa reprezentacijom postala 2015. godine, kada se posle šest godina pauze zbog napornih sezona i povreda, vratila u nacionalni tim.

„Mnogo smo vraćale film tokom prvenstva, deluje mi sve čudno. Setim se kad sam prvi put propustila reprezentativno leto zbog povrede, pa sam se onda vratila, pa opet doživela povredu. Sve se to zaređalo i išlo u krug. Sad deluje nerealno da sam uspela da izvučem šest leta za redom da budem tu. Čak i kada nismo imali akcije, uvek sam htela da budem sa devojkama, jer sam smatrala da je to važno. I prošle godine sam sa njima bila u doba korone... Mislim da imamo kvalitetnu grupu ljudi, s godinama smo sazrele i slažemo se bolje nego ikada. Iz jedne košarkaški kvalitetne ekipe izrasla je ljudski kvalitetna ekipa, koja je zato i mogla u zrelijem dobu da ostvari isti uspeh koji je postigla u svojim najboljim godinama“.

Pobeda protiv Belgije u polufinalu (74:73) osigurala je Srbiji medalju, samo je bilo pitanje kog sjaja. Nisu naše devojke želele da se zadovolje srebrom, već su još jednom Francusku ostavile na drugom stepeniku pobedničkog postolja (63:54). Sonja je posle finala sasvim zasluženo na terenu primila nagradu za najkorisnijeg igrača.

„Kad sam se vratila kod devojaka, onda sam zaplakala jer su me zagrlile i skandirale. Bilo je veoma emotivno jer je moja porodica sve gledala sa tribina. To je bila poslednja utakmica kada su mogli da budu u hali, jer u Japan neće moći da idu. Stvarno je bila kruna svega. Ne bih se nikad usudila da sanjam da je moguće da imam takav kraj - da osvojimo, da dobijem individualno priznanje. Nikada nisam imala tolike ambicije“.

Sa suprugom Milošem Vasićem (©Starsport)

U izjavama posle meča naša krilna igračica je ponavljala kolika je čast što brani boje Srbije.

„Svi znaju da mi u reprezentaciji vidimo da je naš identitet da predstavljamo Srbiju. Ja po svetu ponosno nosim ime moje zemlje na grudima. Nije to više samo teren, nego i van njega. To je nešto što smo se godinama trudili da razvijemo. Mi smo imidž ove zemlje u svetu i morale smo da budemo svesne toga. Zato smo uvek želele da se predstavimo na najlepši mogući način“.

Još jedno veliko takmičenje čeka Sonju, pre nego što košarci kaže „zbogom“. Na prošlim Olimpijskim igrama ona je osvojila bronzu i upoznala veslača Miloša Vasića, za koga je sada udata. Na predstojećim OI ima želju da oboje stignu do odličja...

„U nekoj idealnoj priči sanjam da uzmemo dve medalje, ali znamo da će to biti veoma teško. I u mojoj i u Miloševoj konkurenciji postoje ekipe kojima je bukvalno zagarantovano zlato, tako da onda ostaje borba za preostala dva odličja. Imamo kvalitet, imamo 20 dana da nadogradimo ovo što smo postigli u Valensiji, pa ćemo videti za koliko će to biti dovoljno“, zaključila je Sonja Vasić.