Srbija u Los Anđelesu 2028: Bogdan može da bude naš Rudi, Jokić i dalje #1, čekamo procvat mladih nada
Vreme čitanja: 6min | sre. 14.08.24. | 18:46
Sedmorica igrača iz klasa '94 i '95, Pokuševski mora da iskoristi šansu koja ga čeka u Partizan Mozzart Betu, nadamo se Topiću, Đurišiću, Kostiću, Bošnjakoviću...
Splasnula je euforija posle osvajanja bronzane medalje u Parizu i srpska košarka polako se vraća u svakodnevnicu koja nije blistava, mada i dalje nije katastrofalna.
Rešavanje pitanja domaćeg prvenstva moraće da postane tema broj jedan kako bismo osigurali da nam i budućnost, kako reče selektor Svetislav Pešić, ostane svetla. Dalja ulaganja u košarkaške centre van Beograda neophodna su kako bismo u perspektivi zadržali dobar razvojni talas, a iznad svega potrebno je da se više pažnje i vremena posveti struci kao osnovi bez koje srpska košarka ne može dalje da napreduje.
Izabrane vesti
Ovih dana bitna stavka na listi obaveza biće i rešavanje pitanja novog predsednika Košarkaškog saveza Srbije, s obzirom da je Predrag Danilović odlučio da ranije završi svoj drugi mandat, kako bi se novi prvi čovek izabrao na vreme i uveo nas u novi olimpijski ciklus.
A, šta Srbiji posle vezanih medalje u Manili i Parizu ostaje za sledeći olimpijski ciklus i konkrektno Igre u Los Anđelesu 2028. godine? Selektora Svetislava Pešića srpska javnost volela bi da vidi na kormilu reprezentacije bar do kraja Evropskog prvenstva naredne godine, kako bi pokušao da napadne zlato koje čekamo više od dvadeset godina. Razlog više da Pešić odradi još jedno veliko takmičenje – mada, prvo bi trebalo da se definiše ko će da bude novi predsednik KSS, da bi se imenovao selektor – jeste taj što je 2026. godina u kojoj nema obaveza, dok je za 2027. zakazan Mundobasket u Kataru, kao predigra za Igre u Los Anđelesu.
Prvo i osnovno pitanje je – da li će tim koji se okitio bronzom u Parizu biti 'mator' za naredne Igre? Ako bismo svakom dodali još četiri godine, imali bismo samo trojicu ispod 30 leta. Na prvu to je jako iskusan sastav, ali i američki tim je do zlata u Bersiju stigao sa ekipom čiji je prosek 30 godina.
Nije realno očekivati da će svi članovi ovog sastava ostati na okupu za Los Anđeles, niti nam je to, objektivno, u krvi. Naši košarkaši češće relativno rano odlaze u reprezentativnu penziju nego u drugim zemljama. Setimo se da smo bez vrednog radnika Stefana Markovića ostali sa 28 godina, posle Igara u Riju, Nenad Krstić više nije mogao posle Mundobasketa 2014. kada je imao 31, dok je Nikola Kalinić stavio tačku sa 32, a Nemanja Nedović 33 leta. Nekima su karijere skratile povrede, neki su jednostavno želeli da prepuste mesto mlađima od sebe, dok je bilo i slučajeva da su sukobi okončavali boravak u nacionalnoj selekciji...
Kapiten Bogdan Bogdanović je najstarijiji član 'bronzane' Srbije. Za koji dan napuniće 32, a u vreme Igara u Los Anđelesu imaće 36. To su već ozbiljne igračke godine, ali zašto ne bismo zaštitno lice svih naših uspeha u protekloj deceniji videli tada u ulozi kakvu je u Španiji imao Rudi Fernandez? Kapitenska uloga mu savršeno pristaje, a ako bi ga zdravlje poslužilo, mogao bi da ima značajnu ulogu i za četiri godine.
Nikola Jokić će za Los Anđeles imati pune 33 godine. S obzirom na to koliko dobro vodi računa o sebi i svom telu, nema razloga da ga ne vidimo ponovo na najvećoj sceni, kao nekog ko vuče sve konce u igri Srbije.
Sedmorica košarkaša su iz klasa '94 i '95, odnosno većina njih je zajedno rasla kroz mlađe reprezentativne kategorije i danas čine kostur Srbije. To su Vasilije Micić, Ognjen Dobrić, Aleksa Avramović i Nikola Milutinov (svi rođeni 1994. godine), plus Nikola Jokić, Marko Gudurić i Dejan Davidovac (svi rođeni 1995. godine). Oni će u Los Anđelesu biti na 33-34 leta, što je i dalje lepo doba za reprezentaciju, iako ritam evropske košarke sve češće uzima danak...
Vanja Marinković bi kao 31-godišnjak bio u zenitu karijere, ovogodišnji debitant Uroš Plavšić biće takođe u najboljim godinama (29), dok su Filip Petrušev i Nikola Jović sadašnjost i budućnost srpske reprezentacije. Košarkaš Olimpijakosa će u Los Anđelesu imati 28, a posle odličnih partija u Lilu i Parizu ima sve predispozicije da već na sledećem Evrobasketu zacementira status važnog člana startne petorke. Tri godine mlađi košarkaš Majamija u potrazi je za većom minutažom kod Erika Spolstre i ovo bi mogla da bude sezona njegovog proboja. Nije imao sreće za Olimpijske igre zbog povrede stopala, a pošto je tek napunio 21 godinu, treba istrpeti svaku njegovu grešku i pustiti ga da se razvija u asa kakav definitivno može da postane, shodno izuzetnom potencijalu.
Pored dvanaestorke iz Pariza, tu su i oni koje Svetislav Pešić drži na radaru i prošli su njegov sistem, te momci čije vreme dolazi.
KO SU SRPSKE NADE I ČIJI IGRAČKI PROCVAT ČEKAMO?
A, čiji procvat čekamo u narednim godinama? Pre svih Nikole Topića i imenjaka mu Đurišića. Obojica nisu imali sreće sa povredama, pa izdanak Crvene zvezde mora da pauzira celu godinu zbog operacije kolena. Novom članu Atlante Hoksa stradalo je stopalo tokom Letnje lige i takođe je morao na intervenciju, a njegov povratak očekuje se krajem septembra ili u oktobru.
Aleksej Pokuševski je odlukom da se vrati u Evropu i zaigra za Partizan Mozzart Bet napravio potencijalno korak u dobrom smeru ako želi jednog dana nazad u NBA ligu, pošto se klub iz Humske sve više profiliše kao dobar 'rehabilitacioni centar'. To bi i te kako moglo da ima pozitivan uticaj i na njegov reprezentativni angažman. Tristan Vukčević je uspeo da se pokaže u NBA ligi, odnosno izbori za ostanak i na njemu je da dalje radi i napreduje kako bi bio ozbiljnije na radaru.
Novi saigrač Pokuševskog u Parnom valjku Mitar Bošnjaković neko je kome se predviđa lepa budućnost. Bio je jedan od boljih u dresu juniorske reprezentacije Srbije koja je nedavno osvojila evropsko srebro. Doskorašnji junior crno-belih Savo Drezgić bio je prva vedeta, uz njega su blistali i izdanak Crvene zvezde Andrej Kostić, te visoko krilo Beka Miloš Šojić i dete Partizana Aleksa Dimitrijević. U Megi stasavaju momci poput Bogoljuba Markovića, Filipa Jovića i Stefana Miljenovića, iz Borca Mozzart čekamo Pavla Nikolića i Đorđa Ćurčića... Iz Čačka je i mladi Andrej Bjelić otišao u Real Madrid, koji blista u kadetskoj reprezentaciji na Kritu, kao i Vuk Danilović, Predragov sin.
Ozbiljan broj igrača Srbija ima i po američkim koledžima - Nikola Bundalo, kojem je Džejms Harden uzeo broj posle Evrokampa u Trevizu - i širom Evrope, poput Nikole Džepine iz Valensije ili Matjea Grujičića iz Barselone, a pre svega uvek treba dobro 'pročešljati' male sredine u različitim krajevima naše zemlje...
Srbija ima veliki potencijal, koji sada treba da neguje kako bi kasnije ubirala plodove. Prvenstveno, da se mnogo pazi na prelaz iz juniorske u seniorsku košarku, koji je 'ugasio' brojne velike karijere.
Sa svakim selektorom dolaze i nova lica u reprezentaciju. Svetislav Pešić je to dobro objasnio, sa svakom akcijom potrebno je da se vrši osvežavanje tima. Naši košarkaši izvori nisu ogromni poput španskog, francuskog ili američkog, ali iz istog uvek iskoči neka nova nada ne samo srpske, već evropske i svetske košarke.
Bilo bi i te kako lepo da i u Los Anđelesu budemo konkurentni za podijum, da ponovo uhvatimo kontinuitet ne samo medalja, već pre svega učešća na najvećoj sportskoj smotri.