Šteta što nisu mogli da podele MVP priznanje: Bez Nikole i Šeja Denver i Oklahoma gube identitet

Nema dileme da smo bili svedoci jedne od najuzbudljivijih trka za MVP priznanje u istoriji NBA i da svim ljubiteljima košarke može samo da bude žao što Nikola Jokić i Šej Gildžes Aleksander nisu mogli da podele zvanje najkorisnijeg igrača najbolje lige na svetu. Nagrada je, ipak završila u rukama beka Oklahoma Siti Tandera.

Naravno, ne možemo da budemo potpuno nepristrasni kad govorimo o ovoj temi, a razlog je svakako srpski reprezentativac, ali je bitno da se držimo činjenica i brojki koje su na strani Somborca. No, ono što svakako možemo i moramo da priznamo jeste da centar Denver Nagetsa i bek Oklahoma Siti Tandera mogu u potpunosti da ponesu epitet "čovek-tim" i sve to zbog načina na koji igraju ove sezone.

Moglo bi vrlo lako da se postavi pitanje da li bi tim iz Kolorada bio tu gde jeste da nije Jokića ili da li bi franšiza iz Oklahome bila na vrhu Zapada da nema Kanađanina? Odgovor je vrlo jednostavan-verovatno ne. Impresivne su brojke sa kojima raspolažu Nikola i Šej, a njihov značaj još više dolazi do izražaja ako se sagleda šira slika i analizira u kakvim timovima oni igraju.

Okružen je Jokić jezgrom tima koje čine Džamal Marej, Majkl Porter i Eron Gordon. Svi oni neretko znaju da prikažu partije od sjaja do očaja, dok je Rasel Vestbruk veteran sa solidnim učinkom, ali razumljivo daleko od nekih prošlih sezona. Jednostavno, radi se o vrlo dobrim igračima, ali ne i o super-starovima. U prilog ovoj tezi govori podatak da je Jokić jedini Ol-star igrač iz redova Nagetsa. Moguće je da se posmatraju i drugi parametri da bi se uvideo uticaj trostrukog MVP-a na igru Denvera. Srpski centar je ove sezone propustio 12 utakmica u ligaškom delu NBA karavana, a Nagetsi su bez njega uspeli da dobiju svega četiri meča. Denver je u Nikolinom odsustvu znao da poklekne protiv nekih ekipa koje ne pripadaju plej-ofu, a tu su Portland Trejl Blejzersi, Čikago Bulsi ili Nju Orleans Pelikansi.

Njegov doprinos na rezultate i igru franšize iz Kolorada je bez dileme ono što razdvaja Denver od prosečne ekipe i tima koji se bori za vrh. Bili smo svedoci utakmica u kojima Nikola Jokić dominira, postiže 30 plus poena, ali džabe kada su saigrači ti koji ne mogu da isprate njegov tempo i učinak. Primera radi, valja se prisetiti poraza Nagetsa od Minesote na svom parketu. Zabeležio je Jokić 34 poena na tom meču, međutim između njega i prvog sledećeg Denverovog igrača po efikasnosti ostala je velika praznina jer je Vestbruk kao najbliži pratilac brojao do 19. Dobili su Vukovi tu utakmicu sa 115:95, pa se jasno da zaključiti gde bi bio Denver da nema Jokića.

Uticaj Nikole Jokića na igru tima iz Kolorada može dodatno da se pokaže kroz brojke ako se podrobnije baci pogled na njegovu statistiku. Somborac ne samo da u proseku postiže tribl-dabl, već mu je ovo najbolja sezona ako se pogleda njegov poenterski (29,6 poena u proseku) i razigravački učinak (10,2 asistencije po meču). Srpski reprezentativac je okončao ligaški deo u vrhu gotovo svih statističkih parametara, što dodatno govori koliko je dominantan, a takođe je postigao i 34 dabl-dabl ostvarenja. Trostruki MVP je sa 2.071 poena u ligaškom delu treći najefikasniji igrač, ali je sa 61 poenom imao najbolju poentersku partiju. Nikola zauzima četvrto mesto po broju skokova (892) i ukradenih lopti (128), dok je sa 716 asistencija odmah iza Treja Janga. Bila je petica Denvera još ubedljivija u plej-ofu, ali se time nećemo baviti jer se MVP priznanje dobija za učinak tokom prve faze. Kada se podvuče crta i sve stavi na papir jasno je da Nagetsi nisu ista ekipa kada u njoj nema Jokića i da je Nikola bez dileme neko ko će biti sinonim za zlatnu eru franšize iz Kolorada.

Kod Oklahome je nešto drugačija situacija. Tanderi u svojim redovima mogu da se pohvale da imaju dva Ol-star igrača. Prvi je, razume se Šej, a društvu mu pravi kolega iz bekovske linije Džajlen Vilijams. U nekoj široj perspektivi moguće je govoriti i o Četu Holmgrenu kao momku koji je prošle sezone bio uvršten u ruki tim lige, ali je jasno da je sve to mršavo čim se iz ekipe izuzme kanadski bek. Nije Majk Dejno nešto preterano bio lišen pomoći svog najboljeg igrača tokom ligaškog dela jer je Šej tek šest puta odsustvovao sa parketa, dok je Oklahoma u tom periodu izgubila svega jedan meč. Međutim, treba uzeti u obzir da su pred Gromovnicima u odsustvu najboljeg igrača pali znatno slabiji timovi, kao što su Portland, Filadelfija, Finiks, Juta i Nju Orleans, dok je Dalas i to sa Lukom Dončićem bio taj koji je porazio ekipu iz Pejkom centra.

Ono u čemu se najbolje ogleda uticaj Gildžesa Aleksandera na igru i učinak Oklahome jesu poeni. Najbolji tim na Zapadu nakon 82 odigrane utakmice postigao je 9.881 poen, a čak 2.484 delo su sjajnog beka, što ga stavlja na ubedljivo prvo mesto kada govorimo o ovom parametru. Impresivni su pobednički nizovi Tandera u ligaškom delu, a još više od toga zapanjuju košgeterski učinci momka iz Toronto. Šej je na 44 utakmice zabeležio više od 30 poena, na 13 mečeva je učinak otišao na 40 plus, dok je imao i četiri utakmice na kojima je broja preko 50. Nema dileme da bi napadačka oštrica NBA šampiona iz 1979. godine bila prilično tupa da njome ne diriguje Kanađanin. Pokazao je Kanađanin u više navrata da nije neko na koga je moguće osloniti se samo u ofanzivi. Naprotiv, i te kako bek Oklahome zna da odigra na oba kraja parketa, a u prilog tome svedoči podatak da je Šej sa 131 ukradenom loptom u ligaškom delu po ovom parametru odmah ispod neprikosnovenog Dajsona Danielsa (229).

Kada se podvuče crta, sve se sabere i oduzme dobijamo prostu jednačinu u kojoj su Nikola Jokić i Šej Gildžes Aleksander glavni činioci. MVP priznanje na veliku žalost svih košarkaških zaljubljenika, ali i samih aktera nije moglo da ode u ruke obojici, već je pripalo Šeju. Stvar je vrlo jednostavna, a to je da Denver i Oklahoma realno gledano bez Srbina i Kanađanina nisu ni približno sili kao kada se u rosteru nađu njih dvojica. Možemo samo da zamislimo kako bi super-timovi poput Bostona ili Lejkersa izgledali kada bu u svojim redovima imali Nikolu ili Šeja i zato Denver i Oklahoma moraju da budu svesni privilegije da baš za njih igraju momci koji su se borili za nagradu najkorisnijeg igrača NBA lige.