Švajni kao šofer i priča o Bajernovoj porodici: Bez održivog poslovnog modela molili bismo za Lučićeve trojke

Pre 12 godina Bajern Minhen takmičio se u drugom rangu nemačke košarkaške piramide. A onda je 2010. predsednik fudbalskog giganta iz Bavarske Uli Henes odlučio da organizuje glasanje povodom reorganizacije košarkaške sekcije. Izjasnilo se 300.000 članova, a 70 odsto je dalo zeleno svetlo, uz uslov da KK Bajern ne dobije ni evro od fudbalske organizacije. Usledio je plasman u Bundesligu 2011. i počeo je uspon. Čini se da je nebo granica.

Otkako je pritisnuo dugme za restart, Bajern je osvojio tri titule u Nemačkoj, dva puta stao na korak od trofeja. Domogao se i dva Kupa Nemačke i još toliko puta izgubio u finalu. U sezoni 2013/14 dobio je poziv Evrolige i preko vajld karda izborio učešće u društvu najboljih timova kontinenta. Postao je potom i deoničar elitnog takmičenja i drugu godinu zaredom izborio plasman u plej-of. Klub iz Minhena je izrastao u jedan od najboljih evropskih timova, a o vrtoglavom rastu kluba iz Bavarske za BasketNews govorio je generalni direktor Marko Pešić, kojem je jedna od ključnih funkcija poverena na startu novog projekta pre 11 godina.

Kad je izborio plasman u najviši rang, Bajern je morao da menja dvoranu. Prešao je u Audi dom koji je živeo na infrastrukturi od 1972. godine.

"Investirali smo veliki novac kako bismo arenu spremili za profesionalu košarku. Više od 10.000.000 evra. Sada se osećamo kao kod kuće. Vezani smo za ovu dvoranu, ali moramo da nastavimo da investiramo", rekao je Pešić.

Kroz nekoliko godina klub će preći u novu arenu pod nazivom SAP Garden.

"Gradimo dve arene u jednoj, za hokej na ledu i košarku. Sve će, ipak, biti pripremljeno za košarku, ne želimo da igramo u dvorani za hokej. Pronašli smo inovativne načine da brzo promenimo uslove iz hokejaških u košarkaške. Biće to dvorana minhenskog Bajerna. Čista svaki put kad uđemo u nju. Sve će biti digitalizovano i inovativno. Biće gotova za godinu dana ili kraće".

U Bajernu ne mere uspeh samo u trofejima.

"Kao bivši sportista sam veoma takmičarski nastrojen i želim da pobedim. Iz tradicionalne perspektive uspeh vam se mere i titulama i pobedama i to je u redu. Neće se promeniti. Ne gledam, ipak, iz te perspektive. Smatram da je konačan rezultat, kao titula, produkt određenog procesa. Razvijanje tima ili poslovnog modela, a na pravom mestu morate biti posvećeni procesu. Što su igrači bolji, šanse su veće. Naša filozofija je da budemo fokusirani na proces. Opsednuti smo idejom da napravimo održiv poslovni model koji neće zavisiti od toga da moramo danas da pobedimo. Važno je osvojtiti titulu ili osvojiti trofej, ali bez pravog poslovnog modela neće potrajati. Morali bi svakog jutra da se molimo u crkvi da se neko ne povredi. Ili da Lučić ubaci trojku za pobedu, Mirotić promaši otvoren šut. Iz moje perspektive, moramo da gledamo gde će klub biti za pet godina, a na za jednu sedmicu".

Neke inovativne ideje košarkaškog kluba Bajern pokušali su da iskopiraju i određeni fudbalski.

"Osnovali smo 2015. Poslovni krug, zajedno sa sponzorima. To je platforma za poslove u i oko Minhena. Omogućava im da pronađu kontakte, razmene mišljenja, razviju modele jedni sa drugima i van košarke. U idealnom slučaju, stvore kompanije i poslove jedni sa drugima. Članovi Poslovnog kruga imaju rezervisan određeni prostor na utakmicama, a često se i sastanci održavaju van Audi doma. Organizujemo i velike godišnje skupove. Saznali smo da su se kompanije dobro integrisale. Morali smo u jednom trenutku da prestajemo sa prodajom članstava. Imamo listu čekanja, nadamo se da će nam SAP Garden pomoći da dosegnemo novi nivo. Ljudi na utakmice dolaze kako bi navijali ako pobeđujemo i kako bi zviždali ako gubimo. Ako želite da imate održiv produkt, morate da razvijate i sporedne produkte koji će biti potpora kompletnom poslovnom projektu. Ljudi onda neće dolaziti samo da bi videli tim kako pobeđuje".

Vladimir Lučić: Šaras i Trinkijeri najbolji treneri u Evropi, privilegija je što smo opet na pobedu do F4

Jedan od najvećih uspeha Bajernove uprave je i što je uspeo da zadrži Vladimira Lučića. Ne krije Pešić da je interesovanje za sjajnog srpskog košarkaša bilo ogromno, ali je posle tri godine u klubu potpisao na još toliko.

"Dobijali smo odlične ponude svakog leta za Lučića, ali za nas nije bilo diskusije. Sam igrač nam nikada nije prišao sa takvom idejom. Nismo o tome razgovarali. Lučić je kroz karijeru pokazao da je lojalan igrač. U Partizanu (pet godina) i Valensiji u kojoj je proveo tri godine iako možda nije imao ulogu kakvoj se nadao. Oženio se, dobio drugo dete. Pronašao je atmosferu u kojoj se on i njegova porodica osećaju bezbedno i dobro. Kroz Lučića se oslikava i razvoj kluba. Povezao se sa nama, osetio da će najbolje tek doći i to mu je moglo da brzo donese odluku o ostanku. Veliki uspeh kluba. Dokaz da vrhunski igrači razumeju šta pokušavamo da uradimo i želimo da budemo".

Mogao je Bajern da ga proda bogatijim klubovima i dobro zaradi, ali smataraju u Bavarskoj da je reprezentativac Srbije nezamenjiv.

"Lučić igra bolje od onoga što zarađuje. Zaslužio je bez dileme mogućnost da dobija više novca. Smatram da smo mu sa predsednikom Herbertom Hajnerom dali odgovarajuću ponudu da ostane. Ne i najveću u evropskoj košarci, ali dovoljno veliku da shvati da smo dali sve od sebe da ga zadržimo. Ako ga prodamo, dobićemo veliki novac. Sve i da je u pitanju 1.000.000 evra, što je 2.000.000 bruto, kako ćemo ga zameniti? Dobićemo novac i izgubiti identitet. On je lice ovog tima, nezamenjiv je. Morali bi da pronađemo nekoga na drugoj poziciji kako bi preuzeo njegovu ulogu u timu. Koliko god novca da dobijemo bilo bi teško ikoga dovesti, takvi igrači vezani su ugovorima".

Prisetio se i situacije sa Malkolmom Dilejnijem, koji je još 2014. godine kao igrač Bajerna imao milionsku ponudu iz NBA.

"Bio je mart, pred nama utakmica sa Makabijem, a zove me njegov agent Endru sa informacijom da ga žele Hjuston Roketsi i da su spremni da plate sedam cifara za otkup. Rekao sam mu da nema šanse. Dva sata kasnije zvao je sa boljom ponudom. Odbio sam je, pa je doneo još bolju. Bio je to ogroman novac, ali rekao sam "NE". Rekao sam mu da neću osvojiti prvenstvo ako ga prodam, jer ne mogu da dovedem zamenu. Odmah sam pozvao i Malkolma jer sam se zabrinuo da li će ostati posvećen do kraja posle ove priče. Rekao mi je sledeće: "Rekao sam im da ćete odbiti. Imam utakmicu večeras i moram na nju da se koncentrišem, ne želim da pričam o takvim stvarima. Ne brini za mene. Želim da osvojim titulu. Čim ste odbili prvu ponudu, bilo mi je jasno da ostajem. Budi bez brige, igraću u NBA jednog dana". I igrao je".

Malkolm Dilejni (©Starsport)

Žele u Minhenu da stvore sredinu sa kojom će igrači biti povezani, ta ideja se kod Pešića rodila kada je došao u klub.

"Nisam očekivao ništa kada sam došao. Minhen nije košarkaški grad i bio sam izgubljen. Dali su mi mali stan pokraj fudbalskog kluba, da u njemu ostanem dok ne pronađem nešto za porodicu. Jednog dana mi je neko pozvonio na vrata. Bio je to Štefen Haman, moj bivši igrač. Rekao mi je da je došao sa prijateljem i da bi da mi pokaže grad. Sišao sam sa njim, video ogroman Audi i Štefen mi je predložio da sednem na prednje sedište. Kada sam seo, pored mene je bio Bastijan Švajnštajger. Nikada pre ga nisam video, ni upoznao. Rekao mi je da je od Štefena čuo da tražim stan i školu za sina i da je imao nešto vremena, te je odlučio da me pokupi kako bismo otišli na večeru. Vozio me je tri sata po gradu, pokazao gde živi, koji krajevi grada su bolji za život. Odveo me je u restoran u koji redovno ide i na kraju vlasniku rekao da sam mu prijatelj i da ubuduće uvek moram da imam mesto. Ostali smo do ponoći, vratio me je kući. Kada sam stigao prvo što sam pomislio je da sam u skrivenoj kameri".

Dakle, Bajern se trudi da stvori porodičnu atmosferu.

"Shvatio sam tada da morate da ulažete u ljude i pomognete im da se osećaju dobro i oni će vam to vratiti. To nema nikakve veze sa platom. Kada potpišete ugovor on ide u fioku i šta onda? Shvatio sam da moramo da pristupimo igračima tako da se osećaju delom porodice od prvog do poslednjeg dana u klubu. Konačna odluka je na njima. Važno je i da kad vas ljudi napuste budu vaši ambasadori. Bolje od igrača nećete naći. Ne mogu da opišem koliko su mi Tajris Rajs i Malkolm Dilejni pomogli da kontaktiram određene igrače. Derik Vilijams, takođe. Sada dolazimo u stadijum u kojem nećemo morati da pustimo jednog Rajsa da ide. Okej, Malkolm je dobio tri puta veću ponudu, ali Vilijams i takvi igrači, mislim da ćemo uskoro moći da ih zadržimo na duže staze, ali to je sve deo procesa".

Bajernov plan je da postane klub koji će moći da zadrži igrače na duže staze, a ne da bude samo usputna stanica.

"Ključ uspeha Real Madrida u poslednjih deset godina je kontinutitet tima. CSKA je bio najuspešniji kada je uspevao da održi jezgro igrača na okupu. Olimpijakos je imao kostur sa kojim je osvojio dve vezane titule u Evroligi. Smatram da je u Evroligi kontinuitet veliki kvalitet. Na putu smo da dobijemo generaciju igrača koji igraju zajedno dve ili tri godine i koji će nam omogućiti da pobeđujemo. Svesni su da mogu da zarađuju više. To što ostaju, veruju u proces i vide naš potencijal je ogroman uspeh. Ne sme se zaboraviti da mi možda imamo isti budžet kao Makabi ili Baskonija, ali da plaćamo 50 odsto poreza na neto zarade".

Vladimir Lučić i Ognjen Jaramaz (©Starsport)

Pokazali su Bavarci se nikada ne predaju. Ozbiljno su oznojili prvog favorita za evropsku krunu, čak ga u jednoj utakmici i ponizili. Na kraju nisu imali snage za podvig, ali mogu da budu ponosni.

"Daniele Bajezi (sportski direktor) i ja smo seli tokom pandemije i odlučili da napravimo analitičko odeljenje. Nismo hteli da donosimo odluke samo na osnovu analitike jer je i ljudski faktor važan, ali smo želeli da imamo što je više informacija moguće. Takođe shvatili smo da moramo da definišemo DNK kluba i kakav treba da bude. Na osnovu svih tih faktora moramo da dovodimo igrače i trenera koji su sposobni da prate ideju i strategiju koju nazivamo DNK Bajern Minhena. Ne možete da se takmičite sa Barsom, Realom ili CSKA tako što se samo pojavite i borite. Dobićete jednu utakmicu i na duže staze izgubiti jer ne možete da se nosite sa takvim finansijskim potencijalom i individualnim kvalitetom. Čak ni sa klubovima poput Valensije i Baskonije. Morali smo da shvatimo svoj potencijal i razvijemo model kako želimo da igramo i budemo najbolji mogući u tim okvirima. Da uvučemo timove na naš teren i tu ih dobijemo."

Tako su Bavarci i pored lošeg početka sezone uspeli da stignu do plej-ofa.

"Počeli smo sa četiri poraza. Ne zato što smo bili loši, već zato što smo imali problema sa povredama i Kovidom. Sazvali smo sastanak i igračima objasnili da ne marimo za rezultat. Želimo da nađemo način da maksimalno razvijemo potencijal. To mora da bude naš način. Da tražimo načine da pomeramo granice i idemo više na svakom treningu, sastanku, gostovanju... Ne smemo da se poredimo sa drugim timovima koji imaju manje ili više novca, skrenućemo s puta. Moramo da investiramo sve što imamo u naš tim i napredak".

Trinkijeri bez dileme: Laprovitola bio odlučujući faktor, Barsa u trećoj četvrtini igrala šampionsku košarku

Smatra da je Andrea Trinkijeri savršen za projekat u Bavarskoj.

"Kao i većina trenera i Andrea bi voleo da ima najbolje moguće igrače na raspolaganju, ali mi ih nemamo i on to razume. Kada dođe na trening, date mu materijal i on pokušava da iz njega izvuče maksimum. Seli smo sa njim pre dva leta, predstavili mu naš koncept i šta želimo. Rekli mu da smo svesni da ne možemo da dobijemo svaku utakmicu, ali možemo da pokušamo. On je pristao, dogovorili smo se i nismo se nikad osvrtali", ističe Pešić i dodaje: Najgora stvar je ako nemate plan ili koncept. Bolje je imati i loš koncept, jer možete da ga popravite".

Italijan je ugovorom vezan do leta 2023. godine, ali nema šanse da promeni sredinu skorije.

"Kako nije bilo diskusnije sa Lučićem, neće biti ni sa Andreom. To se neće desiti. Nećemo ga pustiti. Bio bih veoma iznenađen ako bi izrazio želju da ide. Ali čak i u tom slučaju...".

Ključevi uspeha su pronalaženje identiteta, ali i skupljanje iskustava iz različitih kultura.

"Gotovo 90 odsto ljudi iz prodaje karata, marketinga ili sponzorstava je stažiralo kod nas. Moja mantra je da bez empatije nema indentifikacije, a bez identifikacije ne možete da se nosite sa odgovornošću. Ako vam nije bitno, nećete uspeti to da uradite. Bez identifikovanja i emaptije, to je samo običan posao. Dosta smo investirali u mlade ljudeu i spremili ih da nose organizaciju sa ključnih pozicija. Nemamo možda iskustvo ili visok kvalitet kakav bi imali da smo dovodili ljude iz Red Bula, Audija ili Adidasa, ali imamo srce i dušu. S druge strane mislim da je ključ u Nemačkoj imati ljude iz različitih kultura. Morate da se povežete sa drugim kulturama kako bi iz njih najbolje izvukli. Smatram da je tako u Španiji, Italiji i Grčkoj koje su se razvile dovođenjem ljudi sa strane i učenjem. Gde bi grčka košarka bila da nije bilo Dude Ivkovića. Kako bi izgledala italijanska bez Ace Nikolića, Bogdana Tanjevića ili Dena Pitersona. Isto važi i za Španiju, gde radi veliki broj stranih trenera".