Svetislav Pešić ostaje u sistemu Saveza, sa novom ulogom

Postojala je unutar Saveza velika želja da Pešić nastavi rad u nekoj formi i pronašli su način da ga zadrže. To je, usput, ono što su želeli i igrači. Filip Petrušev je posle trijumfa nad Partizan Mozzart Betom u prvom, istorijskom meču Dubaija u Evroligi, izjavio da bi “voleo da Pešić ostane blizu reprezentacije“. I nije on to rekao slučajno, jer je svlačionica očigledno želela da se bar kroz savetodavnu ulogu zadrži ono što je Pešić poslednjih godina pažljivo gradio, a to su odnosi unutar tima, u trenutku kada se otvara novo poglavlje reprezentacije Srbije.

Klupu nacionalne selekcije je posle završenog sastanka Upravnog odbora preuzeo Dušan Alimpijević kao mlad, ambiciozan trener željan dokazivanja u novoj funkciji, ali i spreman da otpočne novu eru. Imaće uz sebe Pešića, da mu svojim iskustvom pomogne u što bezbolnijoj tranziciji, pogotovo na startu kvalifikacija koje su sada već tradicionalno klimav teren. Naravno, vreme će pokazati da li će i koliko dobro funkcionisati nove relacije unutar Saveza, jer je ipak potrebno napraviti jasnu distinkciju između svega što je bilo u Pešićevom selektorskom mandatu i onoga što dolazi sa njegovim naslednikom. Ali, dobra osnova postoji.

Pešićev ostanak u Savezu sa novom funkcijom nije neočekivan. Od prvog dana svog povratka na selektorsko mesto insistirao je na redu i profesionalizaciji, da mlađe selekcije imaju selektore kojima je to jedini posao, da Savez ima jasnu unutrašnju strukturu. Dugo je i među onima koji su se najglasnije zalagali za izlazak srpskih klubova iz ABA lige i jačanje domaćeg prvenstva. Nije sve ostvareno, ali sada će imati još i više vremena da radi na realizaciji ideja Saveza, da se svim tim stvarima još ozbiljnije bavi.

Novo stručno telo bi suštinski trebalo da postane mesto sa kog će dolaziti smernice za budućnost srpske košarke. I tu se onda vraćamo na ono glavno... Nije stvar samo u tome što je Pešić ostao, već što će posle određene pauze neko biti tu da se bavi isključivo strukom.

Ne treba ni očekivati čuda preko noći. No, činjenica da reprezentacija ne gubi Pešićevo iskustvo, već će biti preusmereno na nove projekte i zadatke, jeste dobar signal. Alimpijević unosi novu energiju i glad za uspehom, promena nam jeste bila neophodna, dok će Pešić kroz novo telo staviti na raspolaganje svoje znanje, autoritet i dobre konekcije na svim meridijanima.

Ako Savez bude znao da iskoristi tu kombinaciju, Srbija bi mogla da zadrži kontinuitet potreban ostvarivanje budućih rezultatskih ciljeva. Naravno, u biti je i razvoj drugih selekcija, jer je kvalitetan, stručni rad sa mladima najvažnija polazna tačka. A, posle leta u kojem smo uzeli samo jednu medalju - ne računajući 3x3 - očigledno je potrebno da napravimo konkretne promene. Da okrenemo list i pozabavimo se problemima i stvarima koje nisu samo usko vezane za reprezentaciju i njene selekcije.

To je ono što srpskoj košarci treba.