Tina Krajišnik: Vraćala bih film hiljadu puta na evropsko zlato, ali ipak treba da gledamo ka napred
Vreme čitanja: 8min | sre. 09.02.22. | 11:21
Kapiten košarkaške reprezentacije Srbije pričala za Mozzart Sport pred start kvalifikacija za Svetsko prvenstvo
Težak put je prešla Tina Krajišnik (31) da bi stigla do mesta na kome je sada. U jednom trenutku je bila saterana uza zid, razmišljala je i da završi karijeru, ali je ipak uz podršku najbližih uspela da se vrati posle dve operacije kolena i doživi trenutke za pamćenje.
Prošle godine je sa selekcijom Srbije postala evropska šampionka, učestvovala je na Olimpijskim igrama, a u novembru joj je na dresu osvanula kapitenska traka. Selektor Marina Maljković je posle odlaska Jelene Bruks u reprezentativnu penziju, odlučila da Tini poveri odgovoran zadatak – da povede podmlađeni sastav u nove borbe...
Izabrane vesti
Prvi ispit su uspešno prebrodile – upisale su trijumf protiv Hrvatske u kvalifikacijama za EP, a sada ih čekaju borbe za plasman na SP.
„Nisam mogla ni da sanjam da ću biti kapiten seniorske reprezentacije“, priznaje u razgovoru za Mozzart Sport pred početak kvalifikacija u Beogradu košarkašica Tina Krajišnik. „Nije me iznenadila takva odluka, ali prosto moja karijera je bila takva da o tome nikada ranije nisam ni razmišljala. Ja sam bila srećna jer sam se vratila da igram za reprezentaciju, uživala sam u trenutku, a sada mi je stvarno ukazana ogromna čast. Trudiću se da tu ulogu što bolje obavljam, da mlađima prenesem iskustvo i pomognem im, pa da i kada se ja povučem one nastave da nižu uspehe“.
Svesna je koliko je ovo nezgodan trenutak za srpsku žensku košarku.
„U svakom timu kad tad dođe do smene generacija. Pojave se mlađi igrači koji su dobri i radni, ali nemaju iskustva. Naravno da je teško... Ne može da se predvidi kako će nova ekipa igrati, ne treba stavljati pritisak na novi tim, treba imati razumevanja na sve. Ja uvek kažem da ako su igrači spremni da rade i žele da postignu nešto veliko, onda će ih sigurno i pogledati i sreća. Verujem da će i naš novi tim doći do uspeha“.
Nedavno je ugovor sa KSS produžila Marina Maljković, tako da će devojke nastaviti da sarađuju sa trofejnim trenerom.
„Veoma je bitno što se to desilo. Mnogo toga nam je već poznato kod Marine, mada će sigurno naša igra da bude drugačija nego ranije. Verujem u njen način rada, posvećenost pre svega. Nama to olakšava posao u velikoj meri i daje nam dodatnu snagu“.
Podmlađeni sastav je već bio na okupu u novembru.
„Tad se sve izdešavalo nekako na brzinu. Imali smo samo jednu utakmicu i to na strani. Nije delovalo na terenu onako kako smo želeli, niti onako kako smo navikli. Ipak smo imale malo vremena za uigravanje i navikavanje na promene. Nismo bile toliko borbene, iako smo ubedljivo pobedile. Osetilo se da još mnogo toga treba da se menja, postavlja, popravlja. Ja zaista verujem da će ovaj tim vremenom stvoriti lični pečat, koji će možda ličiti na prethodni, ali i biti poseban sam za sebe. Verujem u dobar rad, biće sigurno sve bolje i bolje“.
Prošla godina je bila veoma uspešna za ekipu Marine Maljković, koja je još jednom uspela da se popne na evropski tron. Zlatna medalja iz Valensije je prva reprezentativna za Tinu Krajišnik.
„Mnogo mi je žao što nije bilo vremena da uživamo u svemu što se događalo. Sve je išlo previše brzo. Nismo sebi dozvolili ni da osetimo neke prevelike emocije tada, jer smo znale da nas za nekoliko dana čekaju pripreme za Olimpijske igre. Prenaporno je bilo, ali izdržale smo, ponosna sam na ceo tim. Malo nam je energija na kraju nedostajalo. Bilo bi divno da smo uzele i olimpijsku medalju, to bi onda bila priča kao scenario za film. Celo leto je bilo uspešno, bez obzira na četvrto mesto u Japanu. Sve je to život, gledajući sa ove distance veoma sam zadovoljna i ponosna. Definitivno je 2021. bila najlepša godina u mojoj karijeri“.
Dok se radovala zbog evropskog zlata, Tina nije mogla da se ne seti trenutaka kada je nastavak njene karijere bio pod velikim znakom pitanja...
„Tada shvatiš da se neke stvari ipak nameste u životu. Prilikom svake odluke imaš da izabereš dva puta, ako slušaš sebe i izabereš pravi – sve će ti se na kraju vratiti. Ova moja priča je neobična, ali takvih ima mnogo u sportu. Nikada ne treba odustati, treba verovati u to što radiš sve dok ima žara. Ako si spreman da daš i više nego što možeš onda će se to sigurno vratiti. Prethodno leto je za mene bilo nagrada za sve što sam prošla“.
Posebno mesto u srcu će zauzimati to evropsko zlato osvojeno u Valensiji.
„Listam redovno slike, gledam video snimke, pričam sa saigračicama... Deluje nestvarno sve. Neke stvari u karijeri bi proživljavao čovek hiljadu puta. Vraćala bih film ko zna koliko puta na taj trenutak, ali ipak ne treba živeti u prošlosti, već gledati ka napred. Sad smo se okupile, imamo novi cilj, jurimo novi vrh. Moramo da se trudimo da budemo još bolje i da ostvarimo još mnogo toga dobrog“.
Prvi cilj reprezentacije Srbije je viza za Svetsko prvenstvo, koje se igra u septembru u Australiji. Kvalifikacioni turnir je na programu u Beogradu ove nedelje od četvrtka do nedelje. U našoj grupi su pored Srbije, još Australija koja se kao domaćin direktno plasirala, Brazil i Južna Koreja. Od četiri tima – tri će izboriti igranje na planetarnom šampionatu.
„Australija i još dve ekipe će proći, znači samo jedna neće. Možda deluje da je lak posao, ali defnitivno nije. Nama je otežavajuća okolnost to što imamo malo vremena da se spremimo i uigramo, a ekipa je potpuno promenjena. Ne treba da se opustimo nijednog trenutka, pristup mora da bude ozbiljan, a koncentracija i motivacija na najvećem nivou. Verujem da neće izostati naša borbenost i da ćemo ostvariti cilj“.
Utakmice Srbije su na programu od 21 čas u četvrtak, subotu i nedelju u hali „Ranko Žeravica“.
„Dobro je što je Beograd uzeo organizaciju pre svega u tom tehničkom smislu jer ne moramo da putujemo, možemo da se odmorimo... Ovde se osećamo prijatno. Drugo, domaća publika će nam biti velika snaga i sigurno da će nam pomoći da uradimo ono što smo zacrtale. Verujem da će organizacija proći u najboljem redo, s obzirom na to što se dešava s kovidom. U ovoj hali smo igrale hiljadu puta, to je naš domaći hram. Nadam se da će ljudi doći da nas gledaju i da ćemo to iskoristiti u pozitivnom smislu, da nam neće domaći teren predstavljati pritisak. Nekada domaćinstvo ume da bude problem, pogotovo kod neiskusnih igrača, ali ja ću se kao kapiten pobrinuti da skinem pritisak sa njih“.
Prvi rival naše reprezentacije je Južna Koreja.
„Sa njima smo nedavno igrali na Olimpijskim igrama – biće teška utakmica, one su specifična ekipa, poseban neki stil igre... Znamo kako sve to izgleda, tako da bi trebalo da nametnemo naš ritam i da sprečimo njihovu brzu igru i tranziciju. Mnogo toga je u našim rukama“.
U subotu se Srpkinje sastaju sa Australijom, a u nedelju uveče sa Brazilom.
„Australija se direktno kvalifikovala, tako da ne znam koliko će ovde biti motivisane. Svakako mi treba ozbiljno da shvatimo tu utakmicu i odigramo što je bolje moguće. Poštujem njihov tim, stil igre, sviđa mi se kako igraju – dobro sarađuju. Nedostaje im samo centar, devojka koja je dominantna u reketu i koja mnogo utiče na njihovu igru. Ali, generalno su dobar tim i bez nje. Kad je Brazil u pitanju, to je tim koji ja lično najmanje poznajem. Igrali smo samo neke prijateljske utakmice sa njima otkad sam ja u ovom sastavu. Imaju mlad tim koliko sam videla. Igraju specifično, svojstveno tim krajevima, brze su i fizički snažne. Mi svakako treba da se uzdamo u nas, jer nemamo previše vremena za analizu protivnika“.
Tina će sigurno biti ogroman adut Srbije u ovim kvalifikacijama. U turskom Galatasaraju ove sezone igra u odličnoj formi... Mada, timski rezultati nisu na očekivanom nivou, ona prikazuje veoma zapažena izdanja.
„Sezona je za nas bila baš turbulentna. U jednom trenutku smo igrali fenomenalno, bili prvi na tabeli. Nažalost, onda su se dva igrača iz prve postave povredila, a klub nije adekvatno reagovao i našao zamene. Nastao je onda vakum, bile smo nemoćne... Potom sam ja dobila kovid, pa sam se vratila i igrala bukvalno bez treninga. Mnogo faktora je uticalo da budu sve slabiji rezultati“.
I pored svega toga, Tina je napravila pravi potez kada je prethodnog leta iz Šoprona otišla u Tursku.
„Lično moje iskustvo je prelepo, cela priča u Istanbulu, klub, ljudi... Odrazilo se na moju igru. Lepo se osećam, tako da se to vidi na terenu. Žao mi je što se nismo plasirale u drugu rundu Evrolige. Mislim da smo imali ogroman potencijal, koji smo pokazali na početku sezone. Ali dešavaju se ovakve stvari, mnogo pehova... Međutim, ostalo je još mnogo da se igra – tri meseca, i dalje smo u igri za plej-of u Turskoj, igra se i Kup. Radujem se tome i nadam se da ćemo ostvariti ciljeve kluba“.
Nedavno je imala priliku da se na terenu sretne i sa bivšim saigračicama. Mađarski Šopron je ubedljivo savladao Galatasaraj, ali srpska igračica je bila srećna što se vratila na mesto s kojim je vežu posebne emocije.
„To gostovanje je bilo jedno neobično iskustvo. Mnogo problema smo imali zbog snega koji je pao u Istanbulu. Krenuli smo u pet ujutru na aerodrom, ali nismo putovali već smo prespavali u nekom hotelu, pa tek sutra pošli sa drugog aedroma. Prava agonija je bila, tako da smo sasvim očekivano loše odigrali. Žao mi je, ali tako se sve loše namestilo. A što se samog povratka u Šopron tiče, bilo mi je lepo što sam srela te ljude, divno su me dočekali. Rekli su mi da im nedostajem i zvali da se vratil. Mnogo mi je drago što smo bili sa Šopronom u grupi. Oni nastavljaju takmičenje, tako da im želim sreću i nadam se da će ponovo ostvariti uspeh. Bilo mi je emotivno sve to, jer se ja uvek vezujem za ljude, bez obzira na to što nam je ovo profesija. Volim da steknem prijatelje i nekako mi je to najveće bogatstvo kad se sve završi“, zaključila je Tina Krajišnik.