Traži se Vembi iz šaolina, dok skroz ne pregori

Nije sporno, Viktor Vembanjama već je sada jedan od najboljih košarkaša u NBA ligi, koliko god da mnogi to ne žele da priznaju. Francuski vanzemaljac igra sjajno tokom čitavog plej-ofa, kao lider je odveo ekipu u veliko NBA finale, ali izgleda da je malo i pregoreo. Kao sijalica koja je bila uključena čitavu noć, počeo je da treperi i može ili da se ugasi ili da eksplodira. Trenutno je centar San Antonio Sparsa negde između, što se videlo u drugoj utakmici velikog NBA finala. Dok se zagrejao i postigao radnu temperaturu nije bio uključen, kasnije je obasjavao čitavu dvoranu, dok je u završnici krenuo da treperi i da se gasi - pa na kraju i umalo eksplodirao.

Jasno je, velika scena umela je da pojede daleko iskusnije i veće igrače koji su to danas nego što je Viktor Vembanjama. Treba se podsetiti da mu je ovo debi u plej-ofu i ne samo njemu, već i čitavoj ekipi, tako da tu može da mu se malo progleda kroz prste. Samo zbog toga, inače, ima dosta problema kod francuskog centra tokom ove prve dve utakmice. Posebno kakve odluke donosi i koliko ga frustrira odbrana Njujork Niksa. Moraće dosta toga da promeni trener Mič Džonson za utakmice u Medison Skver Gardenu - i on i Vembanjama, ako neće da im dežurna tetkica uruči metlu koju su im servirali Niksi, pa da tako ostanu i počiste Medison Skver Garden pre nego što se spreme da lete nazad za Teksas.

Odbrana nije problem za San Antonio Sparse. Imaju najmlađeg defanzivnog igrača godine u istoriji, košarkaša koji je jednoglasno proglašen za gospodara odbrane i u najsjajnija svetla pozornice su i na tom delu parketa uperena u njega. Mora mnogo toga da pokriva Vembi, pa se tu mnogo i troši. Ideja je jasna – Vembanjama ne čuva protivničkog centra, u ovom slučaju Karla Entonija Taunsa, koji direktno čuva njega. Francuz je na najlošijem šuteru za tri poena u protivničkoj ekipi, kao po pravilu, tako da može da kampuje oko reketa i pokriva ogroman prostor kako bi se rivali plašili uopšte da siđu u reket. Za sada najčešće stoji oko Džoša Harta, koji često zna da kampuje u uglu, pa kad Vembi raširi ruke dole, deluje kao da pokriva jednu solidnu beogradsku garsonjeru rasponom ruku. U većini slučajeva, to radi posao.

Utorak, 02.30 : (1,85) Njujork (12,5) San Antonio (2,15)

Njujork Niksi bili su najbolji napad NBA lige sa 126,7 poena na 100 poseda do sada u plej-ofu, a Sparsi su ih u prve dve utakmice spustili na svega 108,8 poena na 100 poseda. Da se gleda ligaški deo sezone, to bi bilo tek malo ispod proseka cele lige, što dovoljno govori o odbrani Sparsa. Vembanjama komanduje i radi ono što je zamišljeno, sve to stoji. Pa kako onda Niksi vode 2-0 u finalnoj seriji sa duplim brejkom? E, tu se dolazi do nedostatka iskustva kod svih igrača San Antonio Sparsa u plej-ofu, ujedno i trenera. Pored svih analiza, tolikih stručnih štabova i svega modernog što vam padne na pamet, mora da se ima iskustvo i mora da se ima osećaj. Zato je trener Njujork Niksa Majk Braun, dokazani NBA šampion i reprezentativni selektor, to što jeste. Ume da izađe iz šablona i da tako razbije neverovatnu odbranu predvođenu francuskim košarkašem. Što i sam kaže, ovo je plej-of, ovo je finale. Znaju sve naše akcije do sitnog detalja, ako zovem uvek iste akcije - onda od tog posla nema ništa.

Zato Niksi imaju prednost jer improvizuju i uvek gledaju da se lopta kreće kako bi se odbrana Sparsa raspala i to im apsolutno ide od ruke kada je napeto. Da Viktor Vembanjama može da pokrije stvarno sve, onda bi morali protivnici da izmisle nekog robota, nekog Terminatora da igra protiv francuskog košarkaša jer drugačije ne bi mogli da ubace loptu kroz obruč. I tu se vidi taj 'sijalica efekat' za Vembija. Kada se 24 sekunde igra dobra odbrana, sve preuzima, sve rotira, trči i juri za protivnikom, a on savršenom kretnjom lopte na kraju napravi otvoreni šut i trojka pljusne na isteku napada, onda to zna da baci u ozbiljan bedak. Prvo što ubije moral ekipe, drugo što se u napadu onda traže neka rešenja na silu, što smo nebrojeno puta videli od Francuza u prvoj i drugoj utakmici. Pregori zbog odbrane i onda hoće brzo da odgovori na bilo koji način, a Niksi to jedva čekaju. Tako se i desio kolaps u drugoj utakmici.

Često zna Francuz da juri i u žuri, tako je pogodio Stefona Kesla u leđa u kontri kada je bio ključan napad u poslednjem minutu, tako je imao i bespotrebnih šuteva preko ruke Mičela Robinsona i Karla Entonija Taunsa u četvrtoj četvrtini. Videli su svi i na klupi kako se nervira i viče na saigrače, što sve zajedno potvrđuje priču o pregorevanju nekih licni kod mladog centra. Jeste trenirao sa Kevinom Garnetom tokom leta, pokupio neke njegove fore o strasti i pristupu košarci, ali to što proključa nikome za sada ne donosi ništa dobro. Vidi se i da je previše emotivan i da mu je previše stalo, videlo se to kada je plakao posle pobede u sedmoj utakmici finala Zapadne konferencije protiv Oklahoma Siti Tandera, ali se izduvao i na tom planu.

Deluje da je San Antonio Sparsima više potrebniji onaj Viktor Vembanjama koji je trenirao sa budističkim monasima, koji je meditirao i spoznao unutrašnji mir kako oni vole da kažu, nego onaj Vembi koji je trenirao sa Kevinom Garnetom i spoznao tehnike izdudavanja čuvenog krilnog centra.

NBA FINALE

Ponedeljak na utorak

Utorak, 02.30 : (1,85) Njujork (12,5) San Antonio (2,15)