Uspeh u Virtusu i zagrljaj s Đorđevićem: U tom momentu su godine kada me je naterao da postanem čovek
Vreme čitanja: 2min | sre. 23.06.21. | 16:34
"Svaki put kada pomislim na sve što smo uradili zajedno naježim se. Ćutke me je naučio da shvatim zašto treba da dolazim sat vremena pre treninga i kako da obraćam pažnju na najsitnije detalje", kaže Alesandro Pajola
Kada smo Miloša Teodosića pitali da prokomentariše odlazak Aleksandra Đorđevića iz Virtusa praktično dan posle osvojene titule kapiten srpske reprezentacije odmahivao je glavom i jasno istakao da nije očekivao da će sve tako da se završi.
Đorđević je klub iz Bolonje napustio visoko podignute glave, a za sobom je ostavio veze sa igračima koje će ostati kao dokaz kvalitetnog rada. Dovoljno je pitati one sa kojima je Đorđević radio do pre samo nekoliko dana. Verovatno najbolji mladi igrač Virtusa Alesandro Pajola govorio je za podkast italijanske košakaške lige o svom odnosu sa čovekom koji je prepoznao njegov talenat i dao mu šansu koju nije dobijao ranije. I, naravno, imao je samo reči hvale.
Izabrane vesti
Titulu su proslavili u zagrljaju koji je dovoljno govorio o njihovom dobrom odnosu, a Pajola potvrđuje da je sa Sašom Đorđevićem produbio odnos toliko da je mnogo više od saradnje trener-igrač.
"Kada samo pomislim na taj zagrljaj, tu sreću zbog osvojene titule i dalje se naježim. U tom zagrljaju su ove godine, kada me je naterao da prestanem da budem dečak i postanem čovek", kaže Pajola i nastavlja:
"Odgojio me je kao igrača, bio sam dete kada je stigao u klub, ne samo po godinama, već i psihički. Pomogao mi je u mentalnom i liderskom aspektu, a zahvaljujući njemu postao sam profesionalac. Nosiću iskustvo s njim za ceo život, određene veze se nose zauvek. Lepota košarke je u tome što poznajem mnoge izvanredne ljude sa kojima mogu da stvorim veze za ceo život".
Mladi plejmejker Virtusa i italijanske reprezentacije otkriva koliko mu je zapravo Đorđević i u čemu pomogao tokom dve godine saradnje.
"Pre sam bio momak koji se trudio da košarku posmatra kao posao, a ne zabavom. Ovaj korak nije bio lak. Takođe me je ćutke naterao da razumem mnoge stvari, zašto je važno doći na trening sat vremena ranije i zašto treba da vodim računa o mnogim detaljima".
Poznata je priča iz vremena kada je Aleksandar Đorđević tek stigao na kormilo reprezentacije Srbije, o tome kako je odnos s Miroslavom Raduljicom pretvorio da od pukog, hladnog pozdrava pre početka Mundobasketa u Španiji oni postanu prijatelji u pravom smislu te reči. Đorđević je i poznat kao veliki motivator, a i Miloš Teodosić je rekao da su danas, posle svega što su zajedno prošli, veliki prijatelji.