Đ. PetrinjacVidiš li, Devonte, zašto Jago igra, a ti ne
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | sub. 24.01.26. | 13:39
Brazilac je u pobedi nad Virtusom odigrao izuzetno zrelu partiju i pokazao zbog čega mu Saša Obradović veruje
Nije Jago dos Santos virtuoz, poput Džereda Batlera, niti žargonski rečeno "flor general", kao Kodi Miler Mekontajer, ali je u velikoj pobedi u Bolonji pokazao zašto mu Saša Obradović toliko veruje i zašto mu daje priliku pre nekih drugih.
Bilo je dosta polemike oko toga da li je omaleni Brazilac pravo rešenje za crveno-bele, istina imao je i onih nekih utakmica u kojima je potpuno solirao i gurao Zvezdu ka nizbrdici, ali sinoć je pokazao da trener crveno-belih ima apsolutno pravo zašto mu daje daleko veći značaj u odnosu na sve više zaboravljenog Devontea Grejema, koji u poslednje vreme utakmice provodi isključivo na klupi.
Izabrane vesti
Nije Jago taj koji će da zatrpa koš, nije to uradio ni u Bolonji, ali samopouzdanje, koje je nastalo kao plod uzajamnog poverenja između njega i Obradovića, pokazalo da Zvezda ima igrača na kojeg može da se osloni, iako to prvobitno nije planirano. Rezonski potezi nisu bili srednje ime za omalenog pleja, umeo je on da se odluči na ishitrene šuteve, a deluje da Saša sve više i više uspeva to da kanališe kod Jaga, što se i vidi u njegovoj igri i potezima koje bira. Nije Dos Santos protiv Virtusa izmišljao toplu vodu, niti je želeo da izraste u heroja, već je radio ono što se od njega očekuje, šutirao kad je sam, što je još važnije pogađa, a šta reći kako je tek razigrao ekipu.
U momentima kada je fantastični Kodi Miler Mekintajer počeo da diše na škrge, jer ga je protivnik stegao sa čestim udvajanjima, Jago je preuzeo ulogu primarnog kreatora na sebe. Slalomima je cepao odbranu rivala i umesto da se po nekada dobrom starom običaju zapuca u daleko korpulentnije igrače, preko kojih je pokušavao da položi loptu u koš, Zvezdin plej je delio asistencije kao bombone. Nekoliko puta je Dos Santosu polazilo za rukom da probije odbranu rivala i potom kao na tacni posluži Ebuku Izundua i Semija Odželeja, koji su silovitim zakucavanjima tresli konstrukciju koša i lomili samopouzdanje rivala.
Uloga omalenog Brazilca i jeste da ne srlja, igra razumno i staloženo, pa nije potrebno da se kuje u zvezde posle jedne solidne partije.
Međutim, Jago je idealan primer Batleru da Amerikanac shvati kako može i mora da se igra kod Saše Obradovića. Besomučno pokušavanje da se postane heroj tako što će se ispaliti veliki broj nerezonskih šuteva ne vodi nigde, a momak iz Sau Paula je to shvatio.
Uspon njegovih igara počeo je posle fantastične predstave u pobedi nad Budućnošću. Jago je tada postigao 16 poena, uz tri asistencija i dva skoka, a nakon utakmice pred novinarima je izjavio da nije zadovoljan. Upitan je da li se boji za svoje mesto u žestokoj konkurenciji, a odgovor je bio samouveren i odlučan sa željom da ga saigrači poput Kodija Milera Mekintajera, Džereda Batlera i tada aktuelnog Devontea Grejema dodatno inspirišu.
Možda je gruba reč, ali jednog je eliminisao, a drugu dvojicu ima ispred sebe kao jasan putokaz kakav mora da bude. Obradović mu veruje, navijači nikad nisu ni prestali, dok Zvezda u njemu može da dobije potpuno neočekivano pojačanje, a Devonte da vidi zbog čeka Jago igra, a on ne.
.jpg.webp)
_Cropped_(1).jpg.webp)
