D. StankovićZašto je Kaliniću košarka postala izvor nervoze
.jpg.webp.webp)
_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | sub. 02.05.26. | 11:46
Gresi Zvezdinog asa i druge teme…
Ne sme da se dešava. Ali se dešava. I dešavaće se. Mlađi pamte Karlika Džonsa, stariji i Tundžija Avodžobija, i Vuka Radivojevića i Kibua Stjuarta, i Aleksandra Palovića, pa i Dejana Milojevića, čoveka koji je bio oličenje sportskog duha, pa je ipak imao svoje crne minute. Dešavaće se, dakle, dešavalo se i u NBA ligi – ima li poznatijeg slučaja od onog sa Ronom Artestom? – ali pogrešno bi bilo praviti se slep kod očiju. Tako se ništa neće rešiti.
Nikola Kalinić je uradio ono što nije smeo. Posebno ne on, kao igrač reprezentativnog statusa i bez svake sumnje legenda ove moderne Crvene zvezde. I Nikola Kalinić mora da snosi posledice.
Izabrane vesti
Da li ga Matej Čibej i čime isprovocirao? Koga briga. Nisu pitali ni Zinedina Zidana kad je glavom opalio Marka Materacija. To što je godinama kasnije Italijan otkrio da mu je vređao sestru samo mu je poslužilo da proda biografiju. Zidan je trpeo posledice svoje nepromišljenosti, ne preterano velike doduše, jer je već završio karijeru, ali francuska javnost nije ga milovala tih dana.
Trpeće i Kalinić. Kazna će biti izrečena možda još koliko danas i biće drakonska. Opravdano. Ovo su (ne)sportski gresi koji se ne praštaju tako lako. I znaće sada svi i Kalinićevi rivali i svi protivnički navijači da su mu živci istanjeni. Koristiće to.
Privatni problemi, nezadovoljstvo nekadašnjeg šampiona Evrope sopstvenim igrama u četvrtoj deceniji, frustracija zbog užasne igre u sudaru sa objektivno nedoraslim rivalom, barem kada govorimo o papiru i platama… Sve su to opravdanja. Izgovora nema. Svestan je toga sigurno i Kalinić. Nosio se on i sa žestokim kritikama i kada nije zasluživao, jer je govorio ono što misli, a što se ne dopada većinskom stavu javnosti. Ove nove kritike je zaslužio.
No, detalj sa utakmice u Čajetini otvara i neke druge teme. Prvu za Crvenu zvezdu kao klub i Sašu Obradovića kao trenera. Svega deset dana posle ispadanja iz Evrolige u kojoj se, ispostavilo se bez osnova, najavljivala borba za Fajnal-for, ekipa se opustila toliko da je izgubila od tima koji je dva dana ranije savladala sa 39 razlike. Izvinjavao se Obradović za košarkašku i ljudsku bruku crveno-belih, ali posao i njega i uprave kluba bio je da to ne dozvoli, ne da prepuste da sav pritisak javnosti, ovde tradicionalno preteran, padne na leđa igrača. Neko je ovu nervozu u timu, u Kalinićevoj glavi pre svega, morao da oseti ranije.
Druga tema je za rukovodstvo KLS i sve one zagovornike stvaranja profesionalne košarkaške lige Srbije. Ne tako davno utakmice su trajale po tri sata, jer nismo umeli da ih organizujemo na tribinama. Onda je sam Partizan rešio da ih ne igra. Onda su igrači počeli da se tuku van parketa. Sada su tuku na parketu. O kakvoj mi onda profesionalizaciji govorimo?
Težak je dres večitih beogradskih rivala. I teško je biti vrhunski sportista u vremenu u kome se čuje svačiji glas i svačija kritika. Ali slatko je bilo slaviti sve te uspehe. Slatko je i u Beogradu zarađivati koliko i u bilo kom evropskom klubu. Privilegije su to koje moraju da se poštuju i čuvaju. Ko će, ako ne mi sami?
A, ako već hoćemo to da uradimo, onda moramo i da se zapitamo: zašto nam se sve ovo ponavlja? I zašto je tolika nervoza zasenila i osećaj čiste radosti zbog košarke? Na to pitanje prvi bi morao da odgovori sam Nikola Kalinić. I morao bi da bude iskren, prema samom sebi pre svega.
tagovi
Obaveštavaj me
KK Crvena zvezda
