Zvezda u dvorani od 400.000.000: Nije Valensija slučajnost, Valensija je ideja

Valensija se lane odlučila na godinu predaha od Evrolige i za igranje u Evrokupu. Odavno su oni pokazali da su prerasli ovo takmičenje, što pokazuje i činjenica da su ga osvajali četiri puta i da su po tome rekorderi. Cilj im je bio da se klub reorganizuje i udari temelje za novi evroligaški ciklus u kojem je letvica podignuta toliko visoko da klub očekuje u narednih nekoliko godina najmanje odlazak na Fajnal for, a potajno se nada tituli prvaka Evrope.

Stoga, Valensiju nije poremetilo to što prošle sezone nije osvojila peti pehar Evrokupa i tako dodatno "overila" ovo takmičenje. Znali su u klubu da će biti deo Evrolige u novoj takmičarskoj godini, pa su shodno tome počeli da pripremaju igrački kadar i renoviraju ga u skladu sa dugoročnim ambicijama. Trener Pedro Martinez je dobio potpunu slobodu, a kako i da ne bude tako kada se radi o čoveku koji je Valensiji doneo jedinu titulu šampiona Španije u klupskoj istoriji. Odlučeno je da se saradnja ne nastavi sa iskusnim nosiocima igre Krisom Džonsom i Semijem Odželejem, kao i sa srpskim veteranom Stefanom Jovićem, dok su neke manje bitne promene rađene u hodu. Martinez je želeo da osveži ekipu i nekim mlađim igračima poveri liderske pozicije.

Svi su se pitali da li će Valensija uspeti da zadrži u svojim redovima Žana Montera. Momak rođen 2003. godine je zasenio konkurenciju u Evrokupu i prigrabio priznanje za Zvezdu u usponu i člana idealne petorke. Isto je bilo i u španskom šampionatu koji je za tamošnje klubove često i važniji od same Evrolige. Sjajni bek izabran je treći put uzastopno za najboljeg mladog igrača, a nije tajna da su ga zbog neverovatnih partija iz prošle sezone gledali brojni evropski klubovi. Pominjali su se Real Madrid, Hapoel, čak stidljivo i NBA, ali je Dominikanac sve to odbio i potpisao novi ugovor do kraja sezone 2027/28 koja bi trebalo da predstavlja vrhunac Valensijinog projekta. Svima je jasno stavljeno do znanja da je on novi lider tima, a otkupna klauzula od 1.000.000 evra je tu kao osigurač da se odbiju potencijalni udvarači.

Trener Martinez je poznat po tome da se ne boji da pruži šansu mladim igračima, pa je tako na već jednog momka iz "generacije Z" sa velikom ulogom pridodat još jedan mlađi igrač, a reč je o Serhiju de Larei. Golobradi organizator igre je tokom leta zaslužio poziv u reprezentaciju Španije za Evrobasket, a Serđo Skariolo je istakao da se radi o momku koji ima potencijal da u budućnosti postane jedan od najboljih plejmejkera na Starom kontinentu. Doduše, u poslednje vreme ne igra, a pitanje je da li će biti u sastavu i protiv Crvene zvezde, o čemu je trener Pedro Martinez naširoko pričao na konferenciji pred ovu utakmicu.

Naravno, Valensija nije mogla da se osloni samo na momke koji su već bili u klubu. Bilo je tu i potpisa, ali daleko od toga da su se "Pomorandže" rasipale i dovodile zvučna imena, kao većina evroligaša. Najzvučniji je svakako dolazak Darijusa Tompsona koji se nije snašao u Anadolu Efesu, pa se vratio u Španiju u kojoj je bio jedan od najboljih bekova Evrope, noseći dres Baskonije. Stigli su i neki vrlo zanimljivi igrači, poput nekadašnjeg Unikahinog tandema Jankuba Sima - Kameron Tejlor, dok je Valensija pravi dragulj izrudarila u Darušafaki. Povukli su smeo potez kada su odlučili da potpišu Omarija Mura, momka koji je bio sjajan u Turskoj (15,7 poena, 5,3 skoka, 5,5 asistencija), ali je Darušafaka ispala iz elitnog ranga. Ipak, Martinez je namirisao potencijal i odlučio da šansu ukaže beku kojem je ovo praktično druga prava profesionalna sezona u karijeri i deluje da je Amerikanac džek-pot i to za male pare.

Valensija je napravila prvi veliki rezultat na turniru španskog Superkupa. Momci u narandžastom su se pojavili bez povređenih Žana Montera, Branka Badija, zatim Ćabija Lopeza Arostegija i Jankube Sime. Svi su ih već otpisali, a oni su u polufinalu nadigrali domaćina Unikahu, a u borbi za prvi ovosezonski trofej i Real Madrid, pa su se tako bar malo revanširali Blankosima za poraz u finalu Endesa lige. Ovaj turnir bio je osvedočenje Martinezove filozofije, da ne deli igrače na mlade i stare, već prema tome za šta je ko sposoban na parketu i ko mu koliko doprinosi u igri. Ukazano poverenje vratio mu je upravo De Larea koji je bio maestralan i uz pehar namenjen šampionu Superkupa poneo i MVP priznanje.

Mnogi su se prevarili kada su mislili da je to samo trenutni blesak i da je Kraljevski klub uhvaćen nespreman u ranom delu sezone. Momci u narandžastom su vrlo brzo počeli da nižu uspehe na domaćoj i međunarodnoj sceni. Nastavili su da igraju bez velikog broja značajnih igrača, ali im to nije smetalo. Da li je bilo perfektno? Naravno da nije, ali kada ovo čini klub koji ne spada u one sa većim evroligaškim budžetom, onda je svakako za poštovanje i aplauz. Valensija je bila jedno vreme i lider Evrolige, doduše na samom početku, a sve do prošlog kola je mogla da se pohvali zvanjem jedine neporažene ekipe u španskom šampionatu. Iako, gledani sa velikom dozom skepse, pokazali su Pedro Martinez i njegovi momci da mogu svakog da nadigraju, a u to su se uverila oba španska velikana, te prvak Evrope Fenerbahče, milanska Olimpija i mnogi drugi.

Upravo je to poveznica između Beograđana i Valensije. Niko ih pre starta sezone nije video u najužoj konkurenciji za plej-of i dok se crveno-beli bore za sam vrh ligaškog dela, dotle ovi drugi održavaju korak sa najboljih šest ekipa elitnog takmičenja.

Valensija nije nepobediva. Naprotiv, demonstrirao je četvorostruki osvajač Evrokupa mane i ranjivost, ali je Zvezdi potreban fokus svih 40 minuta, jer u novoizgrađenoj Roiđ areni nema mesta ni za minut opuštanja. Upravo ovo velelepno zdanje postaje tvrđava ekipe, jer je Valensija u njoj izgubila tek jednu utakmicu i to od lidera Evrolige Hapoela. Iako nekom novoizgrađena hala možda ne deluje kao bitan detalj u očima elitnog klupskog takmičenja, ovo je i te kako značajno. Izgradnja ovog objekta koštala je 400.000.000 evra, što dovoljno govori o ambicijama kluba, a čak se spekulisalo o tome da je Evroliga dugo odugovlačila sa odlukom kome će da dodeli domaćinstvo ovosezonskog Fajnal fora jer je španski klub dao prilično izdašnu ponudu koja je poremetila glavne takmace, Atinu i Beograd. Ipak je na kraju odluka pala na glavni grad Grčke, jer ko zna, možda bi bilo i previše providno da je odjednom dom Valensije izabran za destinaciju završnog turnira.

Sve gore pomenute činjenice nisu tu da bi se Zvezda uplašila, jer crveno-beli deluju kao tim od kojeg drugi treba da zaziru, niti da bi se Valensija predstavila kao neko čudo neviđeno, već isključivo da bi se pozvalo na oprez. Ekipa Saše Obradovića ide na megdan vrlo kvalitetnoj, borbenoj i poletnoj ekipi koja, uz Pariz, igra najbržu košarku. Valensija je sposobna da protivnika, poput živog blata, usisa u svoj ritam, a onda gotovo da nema povratka. Ovo nikako ne sme da bude meč u kojem je pobeda unapred upisana, a to se posebno odnosi na navijače, jer iskusan trener kakav je Obradović sigurno zna da je Valensija klub u ekspanziji, koji je na svom parketu ozbiljan izazov.

Eventualna pobeda može Zvezdu i definitivno da odvoji od konkurencije i postavi je na sam vrh elitnog karavana. Stoga, težina ove utakmice je još veća, ali ako je neko sposoban da skupoceni objekat isprazni u rekordnom roku, onda su to svakako crveno-beli!

EVROLIGA – 12. kolo

Četvrtak:

18.30: (2,55) Anadolu Efes (14,5) Barselona (1,60)

20.15: (1,25) Panatinaikos (17,0) Dubai (4,40)

20.30: (2,30) Olimpija Milano (14,5) Hapoel Tel Aviv (1,70)

20.45: (1,35) Real Madrid (16,0) Žalgiris (3,50)

Petak:

20.15: (1,30) Olimpijakos (16,0) Pariz (3,90)

20.30: (1,60) Virtus Bolonja (14,5) Makabi Tel Aviv (2,55)

20.30: (1,80) Baskonija (14,5) Bajern Minhen (2,15)

20.30: (1,85) Partizan Mozzart Bet (15,0) Fenerbahče (2,25)

21.00: (1,60) Valensija (14,5) Crvena zvezda (2,95)

*** Kvote su podložne promenama