Razlog zašto je Fenerbahče postao gigant

Posle višemesečne neizvesnosti i više krugova pregovora, Željko Obradović je u utorak uveče presekao vezu sa Istanbulom i odlučio da napusti Fenerbahče. Kraj jedne ere. Nezaboravne za turske košarkaške pojmove.

Željko Obradović je izabrao da narednih godinu dana provede u košarkaškoj izolaciji, baš kao što je to učinio i kada je napustio Panatinaikos. Tačnije, da se ne bavi trenerskim poslom i posveti se porodici, te psihološkim pripremama za naredni posao u karijeri o kakvoj maštaju apsolutno svi sportski radnici, ne samo u košarkaškom svetu.

Obradović otišao iz Fenerbahčea

Mada je Obradovićeva odluka da stavi tačku na sedmogodišnji mandat na Bosfor u delu javnosti povezan sa vizijom kluba da gotovo prepolovi budžet usled nove ekonomske krize i lošeg finansijskog stanja u kompletnom sportskom društvu, realnost je nešto drugačija. Ideja predsednika Alija Kodža da se Fenerbahče prilagodi novonastaloj globalnoj situaciji verovatno je poslužila kao tas na vagi da se izabere opcija rastanka i ne potpiše novi ugovor, ali činjenica je da je vrhunac Željkovog rada u Istanbulu prošao posle završnog turnira u Vitoriji prošle godine.

Fenerbahče je u srce Baskije stigao razoren povredama, bez Điđija Datomea i Žofrija Lovernja, te s rovitim Nikolom Kalinićem i Janom Veselim, koji je tada izabran za najkorisnijeg igrača Evrolige. Ubedljiv poraz od Efesa u polufinalu, pa izgubljena borba za titulu u turskom prvenstvu donekle su najavili ono što se dogodilo godinu dana kasnije. Posle Mundobasketa u Kini Fenerbahče je proživeo najteži period u Željkovoj eri, gde je o koncu visio plasman u četvrtfinale uz strahovite oscilacije tokom kompletne sezone i neke zaista neverovatne poraze. Kakvih Obradović i Fenerbahče nisu imali za prethodnih šest godina zajedno...

Sa Fajnal fora Evrolige u Beogradu (©Star Sport)

Uprkos svemu, Željko Obradović Istanbul napušta kao pobednik i legenda. Posle godina velikih ulaganja i još većih razočarenja, srpski trenerski as došao je u Fenerbahče i postao sinonim stvaranja novog giganta na tlu Evrope. Da bude sve jasno, imao je i Obradović budžet kakvim mogu da se podiče samo najbogatiji klubovi, ali za razliku od svih njegovih prethodnika – on je uspeo da sastavi tim za najviše domete! I bude na ili prvi vrhu godinama...

Na 507 utakmica ostvario je 382 pobede, što je neverovatnih 75,3 odsto uspešnosti. Pod Obradovićevom komandom Fenerbahče je ostvario i skor 148-69, što je više od 68 odsto pobeda! Istanbulski klub igrao je pet uzastopnih završnih turnira (2015-2019), bio učesnik tri vezana finala, a na kraju svega ostaje i evropska kruna osvojena 2017. pred krcatim tribinama dvorane Ulker Sport i tako klupskoj košarci u Turskoj doneo prvi trofej šampiona Starog kontinenta. Osim toga, Feneru je Željko doneo još četiri domaće titule i po tri nacionalna Kupa i Superkupa. Takav učinak nikada niko nije imao na Bosforu. Pitanje je i kada će dostići te visine.

Ostaće kao jedina mrlja tokom sedmogodišnje pečalbe da je posle svega samo jednom odveo Fenerbahče na krov Evrolige. Ali treba biti realan u shvatanju da sport nije video igrica. Na trenersku scenu isplivao je Dimitris Itudis, dugogodišnji Željkov pomoćnik u Panatinaikosu i kum, koji je moskovskom CSKA podario dve titule. Pablo Laso, takođe jedan od Željkovih učenika, vratio je madridskom Realu stari sjaj sa još dve krune (ukupno deset klupskih) i lansirao globalnu senzaciju u liku Luke Dončića. Osim toga, Stari kontinent video je poslednji uzlet strašnog Makabija sa Devinom Smitom, Dejvidom Bluom, Tajrisom Rajsom, Rikijem Hikmanom, Aleksom Tajusom, Džoom Inglsom... To se sve desilo od trenutka kada je Željko Obradović zasukao rukave i započeo rudarski posao sa Fenerom...

Ostaće zauvek upisano da je svojim predanim radom usmerio Nemanju Bjelicu, Bogdana Bogdanovića, Marka Gudurića, Bojana Bogdanovića, ali i Jana Veselog, Ekpea Juda, Džejmsa Nanelija, Breda Vonamejkera i Nikola Melija na NBA stazu. Neki su u najjačoj ligi sveta imali više, neki manje uspeha. Ne treba zaboraviti s koliko je žara i energije oblikovao karijere Kostasa Slukasa, Nikole Kalinića, Điđija Datomea, Ahmeta Duveriolua, Bobija Diksona i u očima svakog od njih postao najzaslužniji – ili jedan od najzaslužnijih – čovek za njihov uspon, zbog čega je i sam izrastao u simbol moćnog Fenerbahčea, oružje kakvo drugi klubovi nemaju...

Zanimljiv je zaključak izneo izraelski novinar Arale Vajsberg. Po odlasku iz Partizana crno-beli su samo dva puta igrali završni turnir Evrolige. Huventud i Panatinaikos se posle Željka nikada više nisu vratili na Fajnal for. Real Madrid je čekao 14 godina da ode među četiri najbolja, a punoletstvo je dočekao Kraljevski klub pre nego što je uzeo pehar. Beneton je čekao tri godine da se plasira na F4, ali je ubrzo nestao s velike scene. Šta čeka Fenerbahče? To niko ne zna, ali ko god bude došao, imaće pakleno težak posao da ispuni ogromna, šampionska očekivanja. Navodno, Obradović je za naslednika predložio Šarunasa Jasikevičijusa, ali pitanje je da li će legendarni litvanski plejmejker izabrati dolazak u finansijski nestabilnu sredinu, pogotovo jer je nekoliko puta odbio Barselonu?

Majica sa likom Željka Obradovića (©Star Sport)

Obradovićev dugogodišnji zastupnik Aleksandar Rašković postavio je na društvenim mrežama fotografiju na kojoj se vidi kako devetostruki šampion Evrope pognute glave napušta dvoranu Ulker Sport uz simboličnu poruku: ”Ovo nije poslednji ples...”

I zaista, ni sa svojih 60 leta – od čega je praktično pola života proveo u trenerskim vodama – Željko nema nameru da se opusti i uživa u plodovima višedecenijskog rada. U tefteru najuspešnijeg stručnjaka evropske košarke još je velikih izazova. Pre svih, sveti gral trenerskog posla, dosputan jedino njemu – deseta evropska titula. Poređenja radi, isti broj kontinentalnih pehara ima samo madridski Real!

Još će mastermajnd jedinstvenih košarkaških uspeha (čitaj: Partizanova titula u Istanbulu) i velikih pobeda menjati boje lica kraj aut linije, na putu do novih titula...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_msport)