U susret novoj sezoni NBA – Zapad: Tri pretendenta za prsten, ako Vestbruk krene kruna se vraća u Los Anđeles

Početak nove NBA sezone je pred vratima. Prve utakmice igraju se u noći između utorka i srede, ali već se nekoliko sedmica navijači zabavljaju najvažnijim stvarima najjače lige sveta, pre svega slučajevima Kajrija Irvinga i Bena Simonsa. Sad se nećemo baviti njima, već očekivanjima u predstojećoj sezoni.

Za početak, pregled stanja u Zapadnoj konferenciji u kojom smo 15 timova podelili u kategorije. Naravno da je teško podvući crtu između nekih timova, ali pokušali smo. Sutra to isto pravimo za Istok.

IZAZIVAČI ZA NASLOV: LA Lejkers, Finiks, Juta

Na Zapadu nema pravog izazivača za naslov ako gledamo kontekst situacije koja se događa na Istoku, gde su Milvoki i Bruklin najveći favoriti i to ne samo u konferenciji, nego u celoj ligi. Međutim, morali smo izdvojiti ekipe koje na Zapadu, ipak, iskaču, a to su trenutno ove tri.

Jedna stvar je jasna što se tiče i Lejkersa, Sansa i Džeza – nijedan od ova tri tima nije toliko dobro posložen da bi se smatrao potpunim favoritom. Zbog toga bi stvarno trebalo uzeti sa zadrškom kategorizaciju najvećih izazivača za naslov.

Lejkersima je veliki problem činjenica da su ovog leta promenili skoro celu ekipu osim tri igrača, a uz to su doveli veliki broj veterana koji su daleko od najboljih godina. Dosta se pitanja postavlja oko njih, posebno posle loših igara u predsezoni, a valjda ni trener Frenk Vogel ne zna kako će sve izgledati u sezoni. S druge strane, Lejkersi su jedina ekipa, uz Bruklin, koja u ima dvojicu od trenutno desetak najboljih igrača na svetu, pa je jasno da će Lebron Džejms i Entoni Dejvis ove sezone morati da potegnu što više mogu ako žele do novog prstena. Ako uspeju nešto da dobiju od Rasela Vestbruka, onda bi to moglo biti – to.

Šta se Finiksa tiče, prošle sezone je sve iznenadio i došao do finala NBA lige. Mnogi će reći da se to dogodilo zbog toga šta su drugi timovi imali velikih problema s povredama, ali nikako se ne može sakriti da su Sansi dobro igrali i na zaslužili finale. Zadržali su sve važnije delove ekipe i malo se pojačali, ali ta pojačanja im neće biti presudna. Njihov uspeh zavisi koliko će mlada jezgra (Devin Buker, Deandre Ejton, Mikal Bridžes) još rasti, odnosno koliko će Kris Pol moći da ponovi prošlu sezonu.

S druge strane, Juta ima dosta znakova pitanja zbog činjenice da u plej-ofu prošle sezone nije izgledala toliko dobro kao u osnovnom delu sezone, a to je bilo ono što su mnogi najavljivali. Problem je u njihovom stilu igre koji nije najbolje rešenje za plej-of, mada valja reći da su i oni u ključnom trenutku imali problema s povredom Donovana Mičela. Iako se pominjalo kako bi Džo Ingles i Bojan Bogdanović mogli da odu iz kluba, to se, ipak, nije dogodilo pa i Juta, kao i Finiks, ulaze u sezonu sa sličnim igračima u odnosu na lani, uz dodatak Rudija Geja koji bi za njih mogao da bude odlično pojačanje. Juta jeste pri vrhu Zapada, a na treneru Kvinu Snajderu je da nađe rešenje da se popne nasami vrh.

JEDNU POVREDU UDALJENI OD VRHA: LA Klipers, Denver

Ove dve ekipe bi, da imaju sve košarkaše zdrave, bile iznad tri o kojima smo pisali u prethodnom paragrafu. No, činjenica da im nedostaju važni igrači ih je stavila u kategoriju niže.

Klipersi opet nisu osvojili naslov, a ovog leta nisu pravili veće promene osim što su se oprostili od Patrika Beverlija, što je bilo i očekivano s obzirom da je Redži Džekson u plej-ofu pokazao da zaslužuje minutažu na poziciji plejmejkera. Klipersi u novu sezonu ulaze s istim oružjem kao i prošle godine, uz važnu činjenicu da će veći deo sezone igrati bez Kavaja Lenarda. S njim bi bili pri samom vrhu Zapada, ovako je pitanje kako će izgledati. Lenard je klasa, a koliko god da Klipersi u svojim redovima imaju dobrih igrača, toliko je teško očekivati da će bez problema proći sve šta se događa u ligi koja na trenutke izgleda jača nego ikad.

Slično je u Denveru gde se u plej-ofu prošle sezone videlo koliko im nedostaje Džamal Mari. Bez njega, Nikola Jokić i društvo ne mogu do najvećih uspeha. Marija neće biti veći deo sezone, ali za razliku od Klipersa, Nagetsi bi trebalo mirnije da plove, jer je tu Nikola Jokić, a i Majkl Porter bi trebalo da opravda maksimalni ugovor koji je dobio. Ni Denver nije mnogo menjao ovog leta, Nagetsi idu u pohod na naslov s više-manje istim rosterom.

PLEJ-OF EKIPE: Golden Stejt, Dalas, Portland, Memfis

Klej Tompson se vraća posle godinu dana (© Reuters)

U ovoj kategoriji stavili smo ekipe koje nisu za borbu za sam vrh Zapadne konferencije, ali se svakako žele da uđu u plej-of, odnosno za njih bi bio neuspeh da sezonu završe bez doigravanja.

Možda je Golden Stejt mogao da ode u gornju kategoriju s obzirom na to da će biti opasniji, jer se posle povrede vraća Klej Tompson. No, nismo ih svestali u gornju kategoriju, jer Kleja nismo ni videli prošle sezone, a u ekipi je još dosta upitnika, poput mladih Džejmsa Vajsmena, Džonatana Kuminge i Mosesa Mudija. Kad bi se Voriorsi stvarno borili za naslov, njih trojica bi morala igrati važnu ulogu, a kako je to teško očekivati od mladih igrača, onda ih ni s Klejom ne vidimo toliko visoko.

Od Dalasa smo očekivali da tokom leta napravi promene u ekipi kako bi maksimalno iskoristili činjenicu da u svojim redovima imaju genijalca u liku Luke Dončića. Maveriksi su se zadovoljili dovođenjem Džejsona Kida na klupu umesto Rika Karlajla, a ekipa je više-manje ostala ista. Nisu ni pokušali da menjaju Kristapsa Porzingisa, a s obzirom da su dali veliki novac Timu Hardeveju, ne verujemo da ova ekipa može da se umeša u ozbiljnu borbu za prsten. Plej-of im, s druge strane, ne bi trebao izbeći.

I Portland je doveo jednog bivšeg plejmejkera na mesto glavnog trenera. Čonsi Bilaps ima zadatak da ekipu sastavljenu oko Dejmiana Lilarda i Si Džej Mekaluma prova da dovede do boljih rezultata nego prethodnih godina, ali bojimo se da Blejzersi nemaju dovoljno snage za takav poduhvat. Uostalom, dosta se pisalo da bi Lilard mogao da ode iz kluba, jer ne može do pravog uspeha s ovim timom, ali to se nije dogodilo. Možda bi moglo dogoditi za vreme sezone, ali mislimo da bi pre moglo da dođe do trejda Mekaluma za kojeg bi Portland mogao dobiti dobar povratni paket, pa da proba do boljeg rezultata na drugi način. Ovaj s dva opasna beka izgleda nije dobar.

U Memfisu se, možda, ne bi složili da smo ih stavili ovako visoko s obzirom da se ponašaju kao ekipa koja je i dalje u razvoju, ali s obzirom da su pre dve sezone došli do plej-ina, a lani do plejo-fa i da nisu ništa izgubili ovog leta, jednostavno se moraju boriti za plej-of. Dža Morant i Džeren Džekson su garancija da će Grizliji dugo vremena imati dobru ekipu. Uskoro će svim tim mladim igračima trebati dati velike novce, neki od saigrača će verovatno morati da odu, ali do tada ova ekipa vredi najmanje za doigravanje.

NADAJU SE PLEJ-INU: San Antonio, Nju Orleans, Sakramento, Minesota

Zajon Vilijamson (© Reuters)

Sve četiri ekipe imaju dovoljno dobrih igrača da bi se za njih moglo reći da bi trebalo da igraju u plejo-fu, ali nijedna od njih nema posloženu ekipu poput onih iz gornjih kategorija. No, plej-in turnir je doneo nadu većem broj timova da nastave sezonu i posle 82 utakmice, pa se i oni nadaju.

Oko San Antonio Sparsa je dosta znakova pitanja. Lani je otišao Lamarkus Oldridž, ovog leta i Demar Derozan, te Rudi Gej, a od pojačanja je došao samo Dag Mekdermot koji će im dobro doći sa svojim šutem za tri poena. San Antonio ima zanimljivo jezgro mladih igrača koji su prošli školovanje u Sparsima, jer ih je sve klub draftirao, ali nemaju dovoljno klase da bi bili sigurni u veliki rezultat. Mada, Greg Popović će uspeti nešto da smisli.

Nju Orleans ima klasu u likovima Zajona Vilijamsona i Brendona Ingrama, ne i hemiju u ekipi. Pogrešio je što je doveo Stena van Gandija i to je priznao otkazom, a ovog leta su izgubili Lonza Bola koji im je bio važan igrač. Umesto njega je tu Devonte Grejem, dok je Jonas Valančiunas zamenio Stivena Adamsa. To bi moglo da bude dobro, ali najvažnije za Pelikanse je da Zajon i Ingram još malo napreduju. Onda bi to moglo da bude dobro. I da, Nikel Aleksander Voker bi mogao da ima dobru sezonu.

Šta da radimo sa Sakramentom? Nije mnogo menjao ekipu, a iako se očekivalo da bi Badi Hild mogao da ode, to se nije dogodilo. Možda će tokom sezone, što nikoga ne bi čudilo, posebno jer su Kingsi na draftu uzeli još jednog dobrog beka, Dejviona Mičela. Sakramento je čudna ekipa od koje ne bi trebalo da čudi da u jednom mesecu izgleda kao najbolja u NBA, a već drugi tako da bi ih najradije izbacili iz takmičenja.

Oko Minesote se dosta pričalo kao o timu koji bi mogao da uzme Bena Simonsa od Filadelfije. Realno su Vukovi verovatno i najbolja opcija za taj trejd, jer bi se Simons dobro uklopio uz Karla Entonija Taunsa i Entonija Edvardsa, ali to se za sada nije dogodilo. U sezonu tako Minesota ulazi sa sličnim rosterom kao i lane, a Rikija Rubija je zamenio Patrik Beverli. Ima tu dobrih mladih igrača - ako Malik Bizli, Džejden Mekdeniels i Džered Vanderbilt budu napredovali, a Dianđelo Rasel se približi nivou ol-sstara na kom je bio, mogla bi Minesota najmanje do plej-ina. Tauns i Edvards će, pretpostavka je, odraditi svoje.

BRIGA IH ZA OVU SEZONU: Hjuston, Oklahoma

Sve piše u nazivu kategorije. Dve ekipe neće previše obraćati pažnju na broj pobeda nego na razvoj igrača, šta ne znači da neće biti zanimljivi za gledanje. Hjuston je odradio jedan od najboljih draftova poslednjih 20-ak godina, uzeo je četiri igrača koja bi mogla da budu važan deo ekipe za koju godinu s time da od Dželena Grina očekujemo dosta već ove godine.

Šta se Oklahome tiče, najviše nade polaže u dodatni razvoj Šeja Gildžes Aleksandra, te rukija Džoša Gidija, a nama će biti zanimljivo pratiti i kako će Aleksej Pokuševski izgledati. No, kod Tandera je najzabavnije zbrajati koliko pikova na draftu imaju. Trenutno 12 „tuđih“ pikova prve runde do 2026.

Hoće li to još narasti?

PIŠE: Emir FULURIJA