Bilo jednom u Americi (VIDEO)
Vreme čitanja: 5min | pon. 20.04.15. | 17:12
U NBA ligu stigao je s nadimkom „mađioničar“, ali zbog čestih povreda vreme je provodio više u bazenu nego na parketu, pa su ga saigrači zato prozvali „Fliper“ po čuvenom delfinu iz istoimenog filma. Nada da će Italijan Andrea Barnjani ipak biti drugačije upamćen još uvek postoji
U pitanju je igrač neverovatnog talenta i izvanrednih veština za košarkaša koji je visok dva metra i 13 centimetara. Solidne fizičke građe sa izrazito dugim rukama i odličnom koordinacijom, brzinom i pokretljivošću. U stanju je da prilično jednostavno sebi izgradi poziciju za šut i to iz bilo kog dela terena. Poseduje sjajan skok-šut, brz izbačaj , dobar rad nogu i odličan „prvi korak“. A kada dođe do koša traži način da ga postigne na što spektakularniji način. Iako tu i tamo napravi poneku dobru asistenciju, one mu baš i nisu jača strana, baš kao ni ofanzivni skokovi. Po stilu igre, neizbežna su poređenja sa Dirkom Novickim.
Sa druge strane parketa, tačnije u odbrani, stvari stoje malo drugačije. Nedostatak fizičke snage sprečava ga da se ravnopravno nosi sa klasičnim centrima . On je slaba karika kada je u pitanju timska odbrana. Nedostatak intuicije i orijentacije u prostoru, za posledicu ima činjenicu da često bukvalno ne zna šta se dešava na terenu i oko njega. Imajući u vidu koliko je visok, blokade i defanzivni skokovi takođe su mu slaba tačka…
Izabrane vesti
Ovako je ukratko izgledao izveštaj NBA skauta pred draft 2006. koji će ući u istoriju lige jer se nikada ranije nije dogodilo da jedan Evropljanin bude prvi pik na draftu. Čast da bude prvi pripala je Italijanu Andrei Barnjaniju.
Rimljanin je karijeru započeo u italijanskoj Stela Azuri, da bi se afirmisao u Benetonu gde je u sezoni 2005/2006. postizao 15,3 poena uz 7,1 skokova, 1,7 blokadom i 1,8 ukradenih lopti. Barnjani je na kraju ove sezone poneo nagradu „zvezde u usponu Evrolige“, (Euroleague Rising Star) a u Ameriku je stigao sa nadimkom Il Mago (Mađioničar).
Kao prvog pika na NBA draftu 2006. izabrali su ga Toronto Reptorsi i ubrzo je Barnjani postao prava medijska senzacija, posebno u rodnoj Italiji. Te godine Toronto je činio interesantnu internacionalnu družinu u kojoj su pored Italijana igrali i Hose Kalderon, Horhe Garbahosa, Rašo Nesterovič i Senegalac Pop So. Barnjaniju je u početku trebalo vremena da se adaptira na NBA ligu, s vremenom igrao je sve bolje i sve više je sticao samopouzdanje, a postao je i miljenik Kanadske nacije. Sredinom sezone izabran je za Rukija meseca Istočne Konferencije ali ga je operacija slepog creva primorala da pauzira mesec dana i sezonu 2006/2007. završava sa 11,6 postignutih poena i 3,9 skokova po utakmici. Bio je ključni faktor Reptorsa u osvajanju Atlantske Divizije, i najzaslužniji za njihov prvi ulazak u NBA plej-of , prvi put posle pet godina.
Po logičnom sledu događaja sledeća sezona trebala je da bude prekretnica za Andreu, ali desilo se upravo suprotno. Sve je krenulo naopako. Loš šut, premalo uhvaćenih lopti, izbacivanje Toronta iz prve runde plej-ofa od strane Orlando Medžika...Jednostavno, potpuni sunovrat. Glasovi koji su zahtevali da Barnjani bude trejdovan postajali su sve učestaliji, ali Toronto ga se i pored svega nije odrekao. Vreme je sada provodio na klupi jer je Džermejn O Nil koji je došao u međuvremenu, zajedno sa Kris Bošom, činio udarni dvojac Reptorsa.
Italijan je leto proveo uglavnom u teretani kako bi povećao fizičku masu, a sa pozicije krilnog centra prebačen je na poziciju niskog krila. Do poboljšanja forme došlo je u januaru 2008. kada je ubacivao 21,2 poena po utakmici uz 6,7 uhvaćenih lopti, ali Toronto je ponovo ispao iz plej-of trke. U sličnom ritmu nastavio je i u sezoni 2009/2010. sa 19,3 poena, 5,7 skokova i 1,1 blokadom po utakmici. Dovoljno da Reptorsi naprave novi petogodišnji ugovor s njim u vrednosti od pedeset miliona dolara. Najbolji učinak Barnjani je ostvario u sezoni 2010/2011 (21 poen, 7 blokada i 5,2 uhvaćene lopte). Po mnogima Toronto se praktično odrekao Krisa Boša koji je po isteku ugovora otišao u Majami, a ovo je urađeno kako bi se u stvari napravio prostor Italijanu. Te godine Andrea je postigao lični rekord ubacivši 41 poen u meču protiv Njujork Niksa, a čitavu narednu sezonu proveo je van terena zbog nezgodne povrede lakta koju je imao dva puta. Najpre u decembru, a zatim ponovo u martu.
U julu 2013. Toronto je najzad trejdovao Barnjanija u Njujork Nikse u zamenu za Markusa Kambija, Stiva Novaka i Kventina Ričardsona, kao i pravom na izbor prvog pika na draftu 2016, i buduća dva pika iz druge runde drafta za 2014. i 2017. godinu. Navijači Njujorka bili su zadovoljni ovom razmenom. Barnjani je poznat kao dobar strelac, bivši „pik broj jedan“, sve u svemu kao značajna ispomoć za Nikse, ali na njihovu nesreću serija njegovih povreda je nastavljena. (lakat, tetiva, mišić lista noge). Zbog rehabilitacije Barnjani je vreme provodio sve više u vodi umesto na parketu, preciznije, bio je prinuđen na oporavak u bazenu, pa su ga saigrači zato prozvali „Fliper“, po čuvenom delfinu iz istoimenog filma. A onda je u januaru 2014. posle neuspelog pokušaja zakucavanja tako nezgodno pao i povredio lakat, da je definitivno postao neupotrebljiv do kraja sezone.
Povratak na teren usledio je posle godinu dana, ali nije dugo trajao jer se Italijan ponovo povredio. Statistički gledano deo sezone koji je proveo na parketu bio je sasvim solidan, a bez povređenog Karmelo Antonija i bez Amaro Stodemajera koji je otišao u Dalas, dvadesetdevetogodišnji Barnjani bio je najbolji igrač Njujork Niksa ove sezone. Ruku na srce, za to i nije bilo potrebno da budete veliki „mađioničar“, s obzirom koliko je ovaj tim ove godine bio loš. Ipak. ne bi bilo veliko iznenađenje da njegov ugovor s Niksima od 11,8 miliona dolara ipak bude revidiran. Teško da će se neko otimati za njega, a i cena će biti verovatno pristupačna.
Kada se danas pogleda spisak igrača koji su bili deo drafta iz 2006, izdvajaju se imena Rudija Geja, Lamarkus Oldridža i Ražon Rondoa. Niko više i ne pamti da je Barnjani nekoliko sezona bio u društvu desetorice najboljih strelaca lige. Ako je za utehu, trojica Italijana koja su se pre njega našla u NBA ligi, uglavnom su grejala klupu. Činjenica je da su brojne povrede totalno preokrenule tok njegove karijere i prouzrokovale tako česte oscilacije u formi. Nažalost, ispostavilo se da je jedan od najvećih Evropskih talenata koji je zaigrao u NBA ligi, postao jedno od njenih najvećih razočaranja. Nada da će ipak biti drugačije upamćen još uvek postoji.
(FOTO (Action Images)