Svetsko srebro i mnogo razloga za veru u bolje sutra: Srpski vaterpolo ima svetlu budućnost

Vekovni neprijatelj je Mađraska srpskim vaterpolistima. Odvajkada je tako. I kada je bila Jugoslavija – i ona stara velika, a i ona krnja – i za vreme SCG, a i danas. U svim uzrastima. Znala je da zada udarce, da nanese bolne poraze, sipa so na ranu... Učinila je to još jednom, i to u finalu Svetskog prvenstva.

Mađari su pre dve godine u juniorskoj konkurenciji došli do planetarne krune u Beogradu, a sada preko leđa Srbije i u – Buenos Ajresu. Opet zlatne medalje idu u Budimpeštu, opet je Srbija bila jako blizu, no nije uspela drugi put na turniru da tuče vršnjake iz severnog susedstva – 12:10.

Gorak je osećaj kada se izgubi u finalu, ali i svetsko srebro je pokazatelj da srpski vaterpolo ima svetlu budućnost, da natrošnim i onim nešto novijim bazenima ima šta da se probere, da ima talentovane dece koja sanjaju da budu poput Andrije Prlainovića, Filipa Filipovića, Duška Pijetlovića ili iz novije garde Dušana Mandića i Nikole Jakšića.

Mnogo je razloga za veru u bolje sutra, jer u juniorskoj konkurenciji srpska deca sa svima mogu da se uhvate u koštac i najčešće izlaze kao pobednici. U Buenos Ajresu nisu u velikom finalu, ali ozbiljno materijala ima na pretek. Sada je na trenerima u klubovima da sve oblikuju i izbruse dijamante i Partizanovog, Zvezdinog, šabačkog, kragujevačkog 'rudnika'.

Zlato je otišlo u zemlju u kojoj na vaterpolo gledaju kao na sport od državnog značaja, gde se sistemski radi, a jedna medalja završila je oko vrata Mora Benedeka. Prezime koje zvuči tako poznato, koje odzvanja u ušima od diline udaraca jednog od najvećih svih vremena. Pre četiri godine je Tibor Benedek, trostruki olimpijski šampion, evropski i svetski prvak, petostruki osvajač Lige šampiona, preminuo je pre četiri godine posle borbe sa teškom bolesti, a ove noći je njegov sin demonstrirao da bi takođe mogao da bude strašan strelac.

Mor Benedek je zajedno sa Andrašom Totom kreirao razliku, bio je neumoljiv u prvom poluvremenu. David Dimković nije im ušao u glavu, kao u grupi kada je imao čak 14 odbrana. Miloš Saković je promenio golmana, ubacio Viktora Savića i – 'pogodio'. Srbija je zahvaljujući promeni čuvara mreže, staloženijoj igri i pre svih Vuku Kojiću, Filipu Novakoviću i Luki Gladoviću nadoknadila zaostatak od tri gola.

Došla je i do prednosti posle projektila Luke Gladovića, imala nekoliko situacija u kojima je mogla da se odlepi, međutim, grešila je. A, bilo je i nezadovoljstva u srpskom taboru zbog sudijskih odluka, pa je selektor Miloš Saković zaradio opomenu. Kad već srpski šuteri nisu prelomili meč, jeste Balaž Simon.

Preuzeo je glavnu ulogu od Mora Benedeka i Andraša Tota u drugom poluvremenu, tresao mrežu iz neposredne blizine i bio 'meč viner' za Mađare u velikom finalu. Sa četiri pogotka Balaž Simon bio je i 'prva puška' finala Svetskog prvenstva za juniore. Kod Srbije se golgeterski istakao Filip Novaković sa tri gola, dok je Kosta Bodiroga imao pet asistencija. Još da mu je svaki naredni šut bio kao prvi na meču...

Sada su ostali bez zlata, ali neki od ovih tinejdžera će u nadolazećim godinama imati priliku da ga osvoje na seniorskom nivou.

Srpski vaterpolo ima slavnu prošlost i svetlu budućnost.