Kragujevac motor srpskog vaterpola

Kada je zavesa spuštena na Olimpijske igre, kada se završila ceremonija i vatromet ispucan, a utisci slegli posle osvajanja novog zlata, počela su da se postavljaju pitanja. Ima li srpski vaterpolo budućnost? Sa kim u Pariz 2024? Ko umesto Filipovića ili Pijetlovića ili Prlainovića? I ostalih koji su se utkali u deceniju i jače nezapamćenih uspeha vaterpolo reprezentacije Srbije. Na neke odgovore nije se dugo čekalo. Stigli su za manje od mesec dana – u Pragu, na Svetskom prvenstvu za juniore.

Mladi Delfini na krovu sveta. Srpska trobojka ponovo na golu. Srbija je svetska sila u vaterpolu bilo da je reč o seniorskoj ili juniorskoj konkurenciji. Delfinima niko nije ravan. Italija je potopljena u finalu, zlato se sjaji na prsima juniora… Zavladao je spokoj, blaženi osmesi su na licima jer Srbija ima budućnost. Nije kraj dominacije Delfina, gledaćete ih opet na najvišem stepeniku postolja. A, rivali, pa oni će nastaviti da traže formulu koju uspešno krije srpska vaterpolo škola.

20.45: (3.80) Republika Irska (3.30) Srbija (2.05)

Sve polazi od klubova, koji su stali na noge, od rada u mlađim kategorijama, uvođenja igrača iz svoje škole u prvi tim. Sve staje u jednu reč – sistem. Da se u Radničkom iz Kragujevca radi planski, da se vodi računa o najsitnijim detaljima i da su u fokusu mladi igrači govori podatak da je juniorska reprezentacija Srbije na Svetskom prvenstvu u Pragu u svom sastavu imala čak šestoricu igrača i dvojicu trenera – selektora Uroša Stevanovića i njegovog pomoćnika Dragana Kozomoru.

Kristalno je jasno – Kragujevac je motor srpskog vaterpola.

Srbija je šampion sveta u vaterpolu! Juniori krenuli koracima slavnih seniora

Dominacija Srbije u Pragu, dominacija vaterpolista Radničkog u bazenima. Poslali su Kragujevčani šestoricu momaka: Marka Radulovića, Stefana Brankovića, Nemanju Stanojevića, Luku Pljevančića, Bogdana Gavrilovića i Jovana Tanasijevića (otputovao kao rezerva) u češku prestonicu i to je bio veliki adut naše reprezentacije, jer Uroš Stevanović ih poznaje u dušu. Oni su mu se odužili na najbolji mogući način.

Njih šestorica bila su pokretačka snaga Srbije, a u velikom finalu postigli su osam od 10 golova. Po dva puta u strelce su se upisali Nemanja Stanojević, Marko Radulović i Stefan Branković, a jednom Luka Pljevančić i Bogdan Gavrilović. Kako u finalu, tako i na celom Svetskom prvenstvu… Igrači Radničkog postigli su 64 od 110 golova, koliko ih je Srbija dala u Pragu.

Marko Radulović (©KVK Radnički/Igor Lazarević)

Zablistali su momci iz Radničkog, bili su nerešiva enigma za sve protivnike, a pored zlatnih medalja u Kragujevac je stiglo i MVP priznanje. Marko Radulović proglašen je za najkorisnijeg igrača Svetskog prvenstva. Rođeni Riječanin, koji je ponikao u Primorju – dominirao u mlađim selekcijama Hrvatske i redovno bio najbolji igrač Barakuda do oblačenja srpske kapice – postigao je 22 gola u češkoj prestonici, izborio 30 isključenja i imao devet asistencija. Poneo je laskavo priznanje i potvrdio da je igrač za velika dela. Sevala je Radulovićeva desnica, razornim udarcima sa distance lomio je Azure u finalu momak rođen 2001. godine, baš kao što je svojevremeno to činio u A2 Regionalnoj vaterpolo ligi kada je bio najbolji strelac iako još nije bio punoletan.

Radnički ima brdo bisera, a od Radulovića koji je pre dolaska u Kragujevac igrao za Vojvodinu i Šabac – klubove poznate po predanom radu sa mladim igračima – očekuje se da ove sezone bude nosilac igre Kragujevčana, srpskog i regionalnog šampiona.

Po broju golova na Svetskom prvenstvu pratili su ga Stefan Branković i Nemanja Stanojević, koji su poput Marka Radulovića minule sezone pokazali da zavređuju pažnju. Ugravirali su se u uspehe Radničkog, konstantno napredovali i u Pragu pokazali da poseduju lidersku crtu. Stefan Branković je postigao 16, a Nemanja Stanojević, koji poseduje sportsku drskost karakterističnu za velike igrače, 13 golova. Luka Pljevančić se sedam puta upisao u listu strelaca, a najmlađi Bogdan Gavrilović šest.

Uroš Stevanović, koji je bio mozak operacije, poznat je po radu sa mladim igračima, ali i kao čovek koji mnogo pažnje pridaje skautiranju protivnika. Baš kao što je to bio slučaj i sa Radničkim minule sezone, i juniorska vaterpolo reprezentacija Srbije igrala je sve bolje kako je turnir odmicao. Mladim Delfinima informacije do tančina servirane su na tacni, njihovo je bilo “samo” da sve zamisli Stevanovića usvoje. Radio je Uroš Stevanović i kao pomočnik u senirskoj reprezentaciji Srbije, a nastavi li da niže ovakva dostignuća sasvim moguće je da ćemo ga u budućnosti gledati i kao selektora seniorske reprezentcije.

Od velikog broja igrača iz ovog sastava juniorske reprezentacije Srbije očekuje se da u jednom momentu postanu nosioci igre A državnog tima. Neki, možda, uskoče u avion za Olimpijske igre u Parizu 2024. godine, dok će u Los Anđelesu izvesno biti putnici. Zato nije zgoreg ponovo izvući spisak zlatnih Delfina iz zlatnog Praga, čisto da se svima ugravira u centar za memorisanje.

Radnički: Stefan Branković, Marko Radulović, Nemanja Stanojević, Luka Pljevančić, Bogdan Gavrilović, Jovan Tanasijević.

Crvena zvezda: Vladimir Mišović, Vuk Milojević, Marko Radović.

Partizan: Stefan Gak, Petar Jakšić, Nikola Bućan.

Novi Beograd: Vasilije Martinović, Petar Mitrović.

Vojvodina: Miloš Popadić.