Od kluba bez funkcionalnog bazena do duple krune i pisanja istorije u Evropi: Šabac ima najbolju školu u Srbiji

Da je pre deceniju i po Šapčanima neko pričao da će im mesto u kome žive biti grad vaterpola koliko i rukometa, i da Metaloplastika neće biti jedini kolektiv što može da zaigra u Evropi, samo bi se nasmejali. Ne zato što u gradu kraj Save nije bilo talentovanih dečaka zaljubljenih u vodene sportove, već jer bazen nije radio. 

Nisu postojali osnovni uslovi za treninge, vaterpolo je mogao da se igra rekreativno. Ne i na vrhunskom nivou, jer je ekipa morala da putuje u Beograd, Novi Sad ili Obrenovac da bi trenirala. Sve se promenilo kada je bazen rekonstruisan, na mestu starog nikao je novi, i vaterpolo je oživeo, a Šapčani sa klubom saživeli. Šabac je u sezoni 2018/2019 osvojio duplu krunu, a ove godine piše istoriju u Evropi. 

Plasirao se u četvrtfinale Kupa Evrope i ostvario najbolji rezultat na međunarodnoj sceni. Nju je izborio preko večitih rivala - Crvene zvezde i Partizana. Napravio je dva iznenađenja u prvenstvu, porazio je crveno-bele predvođene Dejanom Savićem i crno-bele sa Milanom Aleksićem, Stefanom Mitrovićem i Lovre Milošem, i potom potvrdio da to nije bila slučajnost. 

“Još prošle godine kada su se Partizan, Zvezda, Novi Beograd i Radnički ojačali, mi smo shvatili da finansijski ne možemo da ih pratimo, ali smo hteli da napravimo respektabilnu ekipu i da igramo sa svima. Nismo želeli da spuštamo sportsku ambiciju, plan je bio da budemo u pet ekipa u Srbiji i da izborimo Evropu. Međutim, na kraju smo bili treći. Ispred Zvezde i Partizana. U četvrtfinalu smo izbacili Zvezdu, zatim pobedili i Partizan za treće mesto. Nadigrali smo skuplje ekipe. Napravili smo nekoliko velikih iznenađenja u prethodnom periodu, ono protiv Zvezde bilo je ogromno i za nas u klubu. U utakmici Svetske lige u januaru Ognjen Stojanović se povredio i bez njega smo igrali do revanša sa Crvenom zvezdom. Oko dva i po meseca. Bio je to hendikep za nas, odrazilo se i na rezultate u Jadranskoj ligi gde smo se borili za opstanak, tako da se nismo nadali prolasku protiv Zvezde”, počeo je Nemanja Ličanin, trener prvog tima Šapca, razgovor za Mozzart Sport i nastavio: 

“Ove godine smo prvo gledali da nadomestimo odlaske dva bitna igrača - Filipovića i Ćetkovića. I još malo da ojačamo ekipu, jer prošle godine je bila velika razlika između nosećih sedam ili osam igrača i ostatka. Ekipa nije bila homogena, sada smo napravili homogeniju i ambicije su ostale iste: da budemo konkurentni protiv svih i da izborimo Evropu. Ulaskom u četvrtfinale LEN kupa smo u tome uspeli, preostaje nam da se plasiramo u polufinale plej-ofa domaćeg prvenstva”. 

(©VK Šabac)

Šabac je zahvaljujući osvojenom trećem mestu u Superligi Srbije zaigrao u kvalifikacijama za Ligu šampiona, tu nije uspeo da iznenadi favorite i preselio se u Kup Evrope, gde je prošao drugi krug doigravanja i zatim uzeo meru Barseloni. 

Plasmanom u četvrtfinale drugorangiranog evropskog takmičenja napravio je istorijski rezultat, nikada ranije šabački Delfini nisu dogurali tako daleko na međunarodnoj sceni. Protivnik u dvomeču vrednom polufinala biće im mađarski Vašaš koji trenira Slobodanom Nikićem, a kapicu nose Branislav Mitrović i Saa Ranđelović. 

“Izbacili smo Barselonu i izvukli Vašaš. Odlična ekipa, projektovana za Ligu šampiona i osvajanje LEN kupa, potrudićemo se da priredimo još jedno iznenađenje. Zvezda nam je pokazala da može da se igra protiv njih, nadoknadila je četiri gola razlike u Beogradu, što znači da su ranjivi. Nisu nepobedivi. Mnogo toga zavisi od pripreme dvomeča. Kako god da bude, četvrtfinale je veliki rezultat. Istorijski za Šabac. Nijedna ekipa iz Srbije ove godine, osim nas, nije došla do te faze takmičenja, a krenule su četiri. Partizan je zaslužio da prođe Panionis, rade ozbiljno iako imaju slabiji tim nego prošle godine, ali nisu. I Zvezda ima kvalitet za četvrtfinale. Da su se i Zvezda i Partizan, uz Šabac, našli u četvrtfinalu, bila bi to sjajna stvar za srpski vaterpolo i sport u celini”.  

(©VK Šabac)

Pre svih uspeha kluba usledila je iznenađujuća promena na klupi. Šabac se razišao sa Antom Vasovićem sredinom prethodne sezone, a za novog trenera postavljen je dugogodišnji pomoćnik Nemanja Ličanin. Poprilično neočekivan potez rukovodstva bio je dobitna kombinacija. 

“Iznenadio sam se kada su mi u klubu ponudili da budem prvi trener. Ni u najluđim snovima nisam pomišljao da mogu da preuzmem prvu ekipu. Moj rad je bio baziran na mlađim kategorijama i godinama sam bio pomoćni trener u prvoj ekipi, ali sve se vrtelo oko razvoja mladih igrača. Predsednik kluba me je pozvao u januaru, obavili smo razgovor i rekao sam mu: ‘Dete sam kluba, ovde sam celu karijeru napravio i naravno da ću za klub da učinim sve’. Ali, daleko od toga da sam to priželjkivao ili bio spreman, stvarno je došlo iznenada”. 

Srbija je na startu sezone imala šest timova u evropskim takmičenjima. Novi Beograd i kragujevački Radnički igraju Ligu šampiona, a uz Šabac su u Kupu Evrope nastupali večiti rivali i valjevski Valis. Do pre dve godine toliki broj srpskih klubova na evropskoj pozornici bio je nezamisliv... 

“Svim ovim rezultatima srpskih klubova na međunarodnoj sceni doprinelo je ogromno finansijsko ulaganje države i lokalnih samopuprava. Prepoznali su vaterpolo kao najtrofejniji sport u Srbiji. Vaterpolo zaslužuje tretman kakav ima sad. Čim su se ulaganja povećala, odmah je napravljen iskorak u Evropi i ponovo imamo jednu od tri najjače lige na svetu. Ako se vratimo tri ili četiri godine unazad, to nije bio slučaj. Svi reprezentativci su nam bili van zemlje, u Srbiji su bili samo mladi igrači. Nije postojala ‘srednja klasa’ igrača koja bi nosila prvenstvo. Novi Beograd i Radnički su vratili reprezentativce u domaće prvenstvo, kod nas je Stojanović, ima novih momaka u Zvezdi i Partizanu. Drago mi je što je došlo do zaokreta i što je prepoznato da treba ulagati u vaterpolo”.

“NEKADA SU VATERPOLISTI ŠAPCA TRENIRALI VAN GRADA, SADA POSTOJI MODERAN KOMPLEKS” 

(©VK Šabac)

Mnogo toga se promenilo u srpskom klupskom vaterpolu, naročito u Šapcu. Zatvoreni bazen je rekonstruisan i ponovo pušten u rad pre osam godina, kraj njega je prethodne napravljen i olimpijski na otvorenom. Situacija ni nalik onoj sredinom prve decenije ovoga veka. 

“Na veliku žalost svih u Šapcu bazen je zatvoren 2005. godine. U tom periodu sam trenirao u klubu i kada je moja generacija trebalo najviše da napreduje, ostala je bez bazena. Prešli smo da treniramo rekreativno tri puta nedeljno i u ozbiljnom vaterpolu nismo mogli da pronađemo sreću. Šabac je tada igrao Superligu, bilo je to prvenstvo u državnoj zajednici sa Crnom Gorom. To je bila jedna od najjačih liga u Evropi, brojala je osam klubova i Šabac je bio prvoligaš. Postojao je ozbiljan rad i baza, mučili smo se deset godina i klub je opstao samo na entuzijazmu”. 

Ne tako davno prvi tim i mlađe kategorije nisu imali gde da treniraju, a danas je klub prerastao postojeću infrastrukturu. Zbog toga je i bilo neophodno širenje i izgradnja otvorenog bazena, kako bi svi polaznici vaterpolo škole Šabac i prvi tim imali adekvatne uslove za rad i napredak. 

“Prva ekipa je trenirala u Obrenovcu, a klinci su išli u Velike Crljene, Novi Sad, Obrenovac, Beograd... Kluba ne bi bilo da nije bilo entuzijazma pojedinih ljudi, koji su i sada u njemu. Prvi je bio Živislav Živanović. Doduše, on sada nije u klubu, ali vodio je taj klub pre nego što je bazen zatvoren, a nastavio je da ga vodi njegov sin Nenad Živanović. On je trenutno predsednik Šapca, i on je zahvaljujući ogromnoj energiji i želji izgurao da se napravio zatvoren bazen, a zatim i otvoren bazen. I da klub bude na vrhunskom nivou organizaciono i finansijski”, kaže Nemanja Ličanin i dodaje: 

“Ako se pogledaju uslovi na bazenu i organizacija, možemo da kažemo da smo u Srbiji među najboljim ekipama. Zahvaljujući gradskoj samoupravi Vaterpolo klub Šabac upravlja bazenom, pored građanskih termina imamo dosta vremena za klupske treninge, i rezultati prvog tima i mlađih kategorija ne bi bili takvi kakvi su da nemamo dovoljno sati treninga. Bazen nam je postao mali, imamo mnogo dece. Dobili smo bazen na otvorenom, nadam se da ćemo naredne godine i balon”. 

(©VK Šabac)

Prisetio se Nemanja Ličanin kakva atmosfera je vladala na Gradskom bazenu kada je Šabac osvojio duplu krunu... 

“Kada smo osvojili titulu, bazen je bio krcat. I godinu ili dve pre. Nije bilo bitno ko nam dolazi u goste. Malo nas je korona omela, ljudi su se odvikli od utakmica. Ali, to nije slučaj samo u Šapcu, već u svim sportovima i klubovima. Poseta je neverovatna, publika nas nosi da budemo što bolji. Ovo je mali grad, svi se znamo između sebe, često ljudi koji dolaze na utakmice sreću mene i igrače u prolazu, i stanu da porazgovaraju. Ljudi su se saživeli sa klubom, vaterpolo se primio u Šapcu. Vidi se da im prija što je Šabac na ovom nivou i zato rado dolaze da gledaju utakmice”. 

“MLAĐE KATEGORIJE SU NAŠ PONOS, IMAMO NAJBOLJU ŠKOLU U SRBIJI” 

Ne tako davno VK Šabac nije imao kuću, selio se od grada do grada, a poslednjih godina ima bazu kakvu bi svako poželeo. 

“Ukupno u klubu ima između 400 i 500 dece, ali to je sa obukama plivanja, plivačkim tehnikama... U pogonu vaterpola ima oko 200 klinaca. Izuzetno smo zadovoljni sa tim brojem. Dosta nam pomaže besplatna obuka koju organizujemo u saradnji sa gradom, svi prvaci u opštini Šabac imaju besplatnu obuku plivanja i nakon toga mogu da ostanu da treniraju vaterpolo. Najveći broj dečaka i devojčica crpimo iz tih besplatnih obuka, zaljube se u bazen i vaterpolo, i ostanu da treniraju”. 

(©VK Šabac)

Upravo su ti dečaci i devojčice ono čime se u gradu kraj Save najviše ponose, jer je Šabac postao prepoznatljiv po radu sa mlađim uzrastima. 

“Mlađim kategorijama se u klubu izuzetno ponosimo. Imamo najbolju školu vaterpola u Srbiji, jer ako pogledamo samo prošlu godinu i takmičarske kategorije 2003, 2005, 2006, 2008, 2010 i 2011, imali smo tri osvajača duplekrune. Generacija 2006. bila je druga u prvenstvu i treća u kupu, tako da možemo da budemo apsolutno zadovoljni. To su generacije koje su počele da treniraju na novom bazenu i vide se rezultati. Vide se i rupe gde nam fali određen broj igrača, ali to je jer tada nije bilo bazena i deca nisu imala gde da treniraju. Imamo veliku masovnost i izuzetno radimo, što se može videti i kroz reprezentaciju. U Beogradu i Podgorici su igrali Stanić i Maraš, oni nisu Šapčani, ali su kod nas dobili pravu priliku na seniorskom nivou. Maraš je kao junior došao iz Kragujevca, a Stanić iz valjevskog Valisa. Iz 2006. godišta je Filip Novaković bio na Svetskom prvenstvu, dok u 2008. godištu ima dosta dečaka iz Šapca u reprezentaciji”. 

“ŠABAC DOPRINEO RAZVOJU MARKA RADULOVIĆA, NIKOLE LUKIĆA, ĐORĐA VUČINIĆA” 

Snabdeli su Šapčani mlađe reprezentativne kategorije igračima iz svog pogona, ali i seniorsku selekciju i finansijski najmoćnije klubove u zemlji. Na brušenju u Šapcu bila je nekolicina vaterpolista koji bi u narednom periodu trebalo da budu motor srpskog državnog tima. 

“U Šapcu su igrali i Marko Radulović, Đorđe Vučinić, Nikola Lukić, Petar Velkić, takođe i Dušan Vasić koji je sad u Zvezdi, kao i Nebojša Toholj. Bio je u Radničkom, sada je ponovo u Šapcu. Ti momci su bili u klubu kada smo osvojili titulu, tada su Šabac i Zvezda bile jedine dve ekipe koje su ozbiljno ulagale u Srbiji, što je nama rezultiralo trofejima. Svi igrači koji su sada u reprezentaciji ili na širem spisku su bili kod nas”. 

Mladi igrači rado biraju Šabac kao sredinu za razvoj, takođe i reprezentacija za domaći teren, pošto su tribine dupke pune. Tako je bilo na otvaranju bazena kada je Srbija ugostila Rusiju, kao i protiv Italijana u Svetskoj ligi prethodnog januara. 

“Šabac može da bude lepa baza reprezentaciji. Blizu je Beograda, a reprezentacija je imala neverovatnu podršku kad god je u Šapcu igrala. Najsvežiji primer je Italija. Krcate tribine, nema igla gde da padne. A, postavljene su montažne. Napravljena je i koreografija i mislim da je oko 1.200 navijača bilo. Tako je bilo i na otvaranju bazena protiv Rusije pre sedam godina. Taj meč za nas koji smo u Šapcu ostali bez bazena, pa posle toliko godina kročili na novi, to je bio san”. 

“NEĆE VIŠE BITI ONAKVE DOMINACIJE SRBIJE, ALI ĆE BITI MEDALJA” 

(©VK Šabac)

Srpski klubovi beleže zavidne rezultate u evropskim takmičenjima, reprezentacija trenutno nije na nivou od pre nekoliko godina kada je bila na vrhuncu i predstavljala strah i trepet, ali strateg Šapčana nema dilemu da će se stvari vratiti na staro. Vreme će biti potrebno, ali će medalja biti. 

“Za prvo okupljanje sa novim selektorom rezultati i igre su bili odlični. Pritom, Srbija nije bila kompletna u Americi. Mislim da ekipa može da napravi puno toga i da su rezultati od prethodnog leta bili sklop nesrećnih okolnosti. Bićemo konkurentni za medalje. I dalje imamo vrhunske igrače: Dušana Mandića, Nikolu Jakšića, Branislava Mitrovića, Savu Ranđelovića, Strahinju Rašovića... Neće biti dominacije kao što je bila, ali će biti medalja”, zaključio je Nemanja Ličanin razgovor za Mozzart Sport.