“Od škole do medalje“: Forum koji je okupio rukometnu Srbiju i otvorio važna pitanja

Prvi Rukometni forum pod nazivom “Od škole do medalje”, u organizaciji Srpskog rukometnog saveta, održan je u Beogradu u okviru projekta EUROHACA, koji je sufinansiran od strane Evropske unije, sa jasnom idejom da se otvori prostor za razgovor o najvažnijim pitanjima razvoja rukometa, pre svega u radu sa mlađim kategorijama.

Veliku zahvalnost Srpski rukometni savet duguje Žiki Bogdanoviću i našem poznatom dvojcu sa TV Arene Sport Stevanu Stevanoviću i Sretenu Raškoviću na nesebičnoj pomoći u organizaciji i realizaciji foruma.

Već na samom početku bilo je jasno da ovakav događaj dolazi u pravom trenutku. U sali su bili prisutni veterani rukometnog sporta, treneri najmlađih kategorija, roditelji dece koja treniraju rukomet, treneri iz inostranstva, pa čak i jedan trener fudbalske akademije. Upravo ta raznovrsnost publike pokazala je da tema budućnosti rukometa prevazilazi uske stručne krugove i da potreba za otvorenim razgovorom postoji na više nivoa.

U dvorani Jevrejskog kulturnog centra u Beogradu, forum je otvoren predstavljanjem projekta EUROHACA. O iskustvima sa studijske posete nemačkom Veclaru detaljno su govorili Nenad Kraljevski i Miloš Kostadinović, prenoseći domaćem auditorijumu sve ono što su imali priliku da vide, čuju i nauče tokom boravka u jednom od organizaciono i stručno najuređenijih rukometnih sistema u Evropi.

Njihovo izlaganje dalo je prisutnim trenerima jasan uvid u način na koji funkcioniše nemački model rada, od strukture klubova i akademskog pristupa, do metodologije rada sa decom i mladim igračima. Govorilo se otvoreno o prednostima takvog sistema, o stvarima u kojima je nemački rukomet ispred našeg, ali i o razlikama koje nisu samo materijalne, već duboko ukorenjene u organizaciji, kontinuitetu i načinu razmišljanja. Posebnu vrednost uvodnom delu foruma dalo je to što se nije ostalo na pukom predstavljanju tuđeg iskustva, već se razgovaralo i o tome šta bi iz takvog modela moglo da bude korisno i primenjivo u našem sistemu rada, ukoliko bi postojala spremnost da se određeni principi prepoznaju, prilagode i postepeno uvedu u domaću praksu.

Nakon toga usledio je panel posvećen radu sa decom i razvoju igrača, na kojem su govorili Saša Kandić, Boris Žarković i Radan Rovčanin. Bio je to jedan od sadržajno najbogatijih delova foruma, jer je otvorio pitanja sa kojima se svakodnevno susreću svi oni koji rade sa mlađim kategorijama.

(©Srpski rukometni savet)

Saša Kandić govorio je o tome koliko je važno da deca u najranijem periodu ne budu opterećena rezultatom, već da se razvijaju postepeno, u skladu sa načinom na koji ih učimo i vrednostima koje im prenosimo. Posebno je ukazao na značaj šireg razvoja dece, navodeći kao primer igranje šaha na kampovima i učešće na šahovskim turnirima, kroz koje se kod mladih igrača dodatno razvijaju koncentracija, strpljenje, promišljanje i sposobnost donošenja odluka. Time je jasno ukazao da razvoj rukometaša ne podrazumeva samo tehniku, taktiku I fizičku pripremu, već i oblikovanje načina razmišljanja koji kasnije postaje važan deo sportske zrelosti.

Žarković i Rovčanin vodili su veoma sadržajnu i korisnu diskusiju, u kojoj su se neprestano nadovezivali jedan na drugog, otvarajući sve zanimljivije teme kako je razgovor odmicao. Bilo je reči o načinu rada sa decom, o izazovima selekcije, o trenerskoj odgovornosti i o tome kako izgraditi zdrav odnos između deteta, trenera i procesa učenja. Tokom razgovora otvoreno je više važnih pitanja iz prakse, a učesnici panela došli su i do zajedničkih zaključaka koji bi mogli da budu dragoceni za svakodnevni rad sa mlađim kategorijama.

Stevan Stevanović i Mladen Opačić (©Srpski rukometni savet)

Nakon toga usledilo je predavanje Mladena Opačića na temu “Rana povreda ACL”, koje je skrenulo pažnju na jedno od najosetljivijih pitanja savremenog sporta, naročito kada je reč o radu sa decom i mladim igračima. Uz stručne konsultacije i prikaze specifičnih vežbi, govorilo se o prevenciji, o tome kako smanjiti rizik od povreda, ali i kako pravilno pristupiti deci u procesu treninga i preventivnog rada. Predavanje je bilo dragoceno jer je jasno ukazalo na značaj stručnog i planskog rada, kao i na potrebu da se već u najranijim fazama treninga razvijaju pravilne navike koje mogu imati veliki značaj za zdravlje i dugoročan razvoj mladih sportista.

Jedna od tema koja je izazvala posebno interesovanje bila je i „Kako dovesti decu na rukomet?“, o kojoj su govorili Nikola Maksimović, Slaviša Radulović i Marija Lojpur. U vremenu kada svaki sport vodi borbu za pažnju novih generacija, ovo pitanje više nije samo organizaciono, već suštinsko pitanje opstanka i razvoja.

Govoreći o toj temi, učesnici su iznosili i probleme i pozitivne primere iz prakse, pokušavajući da odgovore na pitanje na koji način decu danas zainteresovati da dođu u rukometnu salu i u njoj ostanu. Marija Lojpur, nekadašnja reprezentativka Srbije, osvajačica srebrne medalje i članica Srpskog rukometnog saveta, vrlo jasno je poslala poruku svima koji rade sa decom, oslanjajući se i na sopstveno igračko i trenersko iskustvo. Kroz primere iz svakodnevnog rada ukazala je na važnost pristupa, energije i doslednosti, ali i na to koliko je važno da dete u treneru i klubu prepozna sigurnost, podršku i iskrenu posvećenost.

Nikola Maksimović i Slaviša Radulović preneli su svoja razmišljanja kroz praktične primere iz bogatog iskustva, naglašavajući da danas nije dovoljno samo pozvati dete na trening. Potrebno je stvoriti okruženje u kojem će se dete osećati prihvaćeno, podstaknuto i dovoljno zainteresovano da poželi da se ponovo vrati na trening.

Govorilo se o saradnji sa školama, o prisustvu u lokalnoj zajednici, o prvom kontaktu sa sportom, ali i o tome koliko je važno da rukomet deci bude predstavljen kao sadržajan, dinamičan i blizak sport u kojem mogu da rastu i kao igrači i kao ličnosti. U tom kontekstu posebno je odjeknulo zapažanje da trener u radu sa decom ne sme biti samo organizator treninga i prenosilac znanja. Kako je istakao Slaviša Radulović u nastavku foruma, trener mora biti i pedagog, autoritet i oslonac, neko ko zna kada dete treba podstaći, a kada ga treba sačuvati od prevelikih očekivanja. Upravo takva širina u razumevanju trenerske uloge provlačila se kao jedna od važnih niti čitavog skupa.

Vrhunac programa za mnoge prisutne predstavljalo je predavanje Vladana Jordovića na temu „Akademski sistem rada, iskustva i perspektive“. Nekadašnji pomoćnik selektora Srbije, osvajač srebrne medalje, učesnik Olimpijskih igara u Londonu 2012, dugogodišnji trener u Akademiji Szeged i čovek sa ozbiljnim međunarodnim iskustvom, održao je izuzetno sadržajno i nadahnuto predavanje koje je s razlogom privuklo veliku pažnju auditorijuma.

Vladan Jordović govorio je o akademskom sistemu rada sa stanovišta čoveka koji je godinama bio deo ozbiljno organizovanih rukometnih sredina. Upoređivao je različite evropske modele, ukazivao na njihove prednosti i specifičnosti, a posebno je bilo dragoceno to što je sve vreme pokušavao da odgovori na pitanje na koji način se takva iskustva mogu razumeti i iskoristiti u našem okruženju. Prisutni su sa velikom pažnjom slušali predavanje koje je otvorilo niz važnih tema o sistemskom radu, metodologiji, kontinuitetu i stručnom oblikovanju mladih igrača. Utisak sa ovog dela foruma bio je da je vremena bilo premalo za temu koja zaslužuje mnogo više prostora, jer upravo u njoj leži veliki deo odgovora na pitanje kako dugoročno unaprediti naš rukomet.

Kao završnica foruma usledila je tema „Kako do prostora u medijima?“, u kojoj su učestvovali Stevan Stevanović, Sreten Rašković, Žika Bogdanović i Željko Mutavdžić. Govoreći iz ugla ljudi koji godinama prate rukomet i sportska zbivanja, oni su se osvrnuli i na položaj ovog sporta u javnosti, ali i na izazove sa kojima se rukomet danas suočava kada je reč o medijskoj prisutnosti.

U tom razgovoru nije bilo mesta za idealizovanje. Naprotiv, napravljen je jasan presek rukometne svakodnevice u Srbiji i otvoreno je ukazano na to koliko klubovi moraju više da rade na komunikaciji, odnosu sa medijima i predstavljanju onoga što rade. Poseban akcenat stavljen je na društvene mreže, ne samo kao sredstvo promocije, već kao važan kanal za približavanje rukometa mlađim generacijama. U vremenu kada pažnju publike nije lako osvojiti, zaključeno je da rukomet mora da nauči da jasnije, savremenije i sadržajnije predstavi sopstvene vrednosti, ljude i priče. Jer bez ozbiljnijeg prisustva u javnosti teško je probuditi šire interesovanje, a bez toga je još teže očekivati da rukomet ponovo dobije veću bazu dece i mladih.

Forum „Od škole do medalje“ pokazao se kao pun pogodak upravo zato što je okupio ljude kojima je ovakav razgovor bio najpotrebniji i otvorio prostor za razmenu iskustava, konkretnih ideja i korisnih zaključaka. Nije ostao na nivou formalnog okupljanja, već je potvrdio da u rukometnoj zajednici postoji stvarna potreba za otvorenim, stručnim i sadržajnim dijalogom o temama koje se tiču budućnosti ovog sporta. Upravo u tome ovaj forum u potpunosti je opravdao svoje postojanje i pokazao da ovakav koncept ima smisla, težinu i perspektivu.

Posebnu vrednost celom događaju daje i činjenica da će kompletan video zapis sa foruma biti dostupan na YouTube kanalu, pa će svi zainteresovani moći naknadno da pogledaju izlaganja i vrate se temama koje su obeležile ovaj skup. Na taj način forum neće ostati vezan samo za jedan dan i jedan prostor, već će dobiti svoj nastavak kroz materijal koji može da posluži kao koristan oslonac trenerima, klubovima i svima koji žele da unaprede sopstveni rad.

Do nekog narednog susreta i novog povoda ostaje nada da će ovakav način razgovora, okupljanja i razmene iskustava postati redovna i dragocena praksa u srpskom rukometu. U vremenu u kojem se temelji rukometne budućnosti sve češće dovode u pitanje, svaka inicijativa koja osnažuje trenersku zajednicu, povezuje ljude iz struke i pruža podršku onima koji rade sa najmlađima predstavlja korak u dobrom pravcu. Upravo zato ovakvi skupovi imaju poseban značaj. Oni nisu samo mesto susreta, već potvrda da još postoji volja da se o rukometu razgovara ozbiljno, odgovorno i sa verom da može bolje. A kada takva volja postoji, postoji i osnova da se gradi zdravija i snažnija rukometna budućnost.