Priča o talentovanim bliznakinjama, čija je mama osvojila prvu medalju ikada za Tursku

Oko nekoliko dvorana, po gradu, u gradskom prevozu, prodavnicama - zapravo svuda po Beogradu tokom prošle nedelje mogli su da se sretnu sportisti iz raznih krajeva sveta. Razlog je jednostavan - naša prestonica bila je domaćin Svetskog prvenstva za srednje škole u odbojci. To takmičenje je privuklo i poznate ljude iz sveta ovog sporta, pa je na tribinama mogla da se uoči i nekadašnja reprezentativka Turske. Reč je o Mesude Altigan, odbojkašici koja je učestvovala u pohodu na prvu medalju ikada za ovu zemlju. Bilo je to srebro na Evropskom prvenstvu 2003. godine.

Ona je nekada kao korektor predvodila reprezentaciju, Ezačibaši, Vakifbank... Sada ima drugačiju ulogu. Najveći je navijač jer su njenim stopama krenule i dve ćerke. Baš zbog njih je i stigla u Beograd. Uživo je posmatrala bliznakinje Džejdu i Džejlin Kujan kako vode bitke na terenu, pružala im je podršku i davala savete.

U razgovoru za Mozzart Sport bivša odbojkašica Mesude pričala je o životu posle karijere, ćerkama, ali i o Tijani Bošković, za koju je imala samo reči hvale.

Za početak objasnila je čemu je sada posvećena...

"Na kraju sezone 2004-2005 u Ezačibašiju sam završila odbojkašku karijeru i tada je počela nova era u mom životu. Dok se nisu rodile moje ćerke otvorila sam školu odbojke zajedno sa prijateljem koji je bio trener. Radila sam sa grupama od 10 do 15 godina. Bilo je veoma uzbudljivo da prenesem svoje iskustvo kao trener", ispričala je na startu Mesude Altigan. "Treniranje dece nije bilo lakše od igranja, ali to je ono što sam želela da radim. Velika prednost je bila što sam u zemlji u kojoj je odbojka igra na najvišem nivou. Moj san je bio da po završetku karijere uradim opet nešto za ovaj sport. Bilo mi je važno da mogu da pomognem - pa makar samo jednom detetu ako je moguće. Ovaj proces je trajao sve dok nisam zatrudnela, a kad su se ćerke rodile, počela je moja majčinska dužnost. Pošto su bile bliznakinje - briga o njima je zahtevala mnogo žrtve. Kasnije nisam mogla da nastavim ni svoju menadžersku karijeru u Bursa Sporu, tako da se sada samo brinem o ćerkama".

Mesude je visoka 195 centimetara, Džejda 193, Džejlin 191... Devojčice su 2008. godište, tako da postoji šansa još da izrastu. Svakako - nije bilo dileme koji će sport izabrati.

"Kada su bile male, igrala sam se s njima loptom u dvorištu. Pokazala sam im neke neke odbojkaška poteze i to im se dopalo. Uvek su govorile: ’Mama, hajde da igramo’. Sa šest godina su krenule na gimnastiku, a odbojku su počele da treniraju tri godine kasnije. Obe su uživale igrajući odbojku sa drugarima, ali ni svi oni zajedno nisu odustajali od mene", nasmejala se mama. "Trudila sam se da odigram sa njima u svakoj prilici. Bilo mi je zadovoljstvo. Posle dva, tri meseca treniranja u školi, desetogodišnje devojčice su prebačene u juniorski tim Vakifbanka i počele su da igraju utakmice".

Napredovale su definitivno velikim koracima, a majka je uvek tu da da pravi savet - ne samo njima nego i svakom mladom sportisti...

"Mislim da je za razvoj svakog sportiste veoma važno da bude na pravom mestu u pravo vreme i da radi sa pravim ljudima. Iskustva koja stičemo kroz proces razvoje, zapravo određuju naš put. Odbojka je univerzalni sport. Ako su deca talentovana, ako su otvorena za napredovanje, imaju pravu percepciju i marljivo rade, onda će se i razvijati dalje u pravom smeru".

U Vakifbanku su imale priliku da upoznaju Đovanija Gvidetija - prvog trenera tog kluba i sadašnjeg selektora Srbije.

"Nekoliko puta su imale kontakt sa Gvidetijem. Nekoliko puta ih je i trenirao. Poznaje ih, svakako".

Uspeh mladih odbojkašica: Devojčice iz Srbije bronzane na Svetskom prvenstvu

Tokom prethodne nedelje Mesude je boravila u Beogradu, pa se malo dotakla i te teme.

"Veoma čist grad, u kome možete da pronađete sve nijanse zelene i plave bolje", pohvalila je našu prestonicu, pa se osvrnula i na Svetsko prvenstvo koje je pratila. "Mislim da je kvalitet odbojke bio prilično dobar, drago mi je što sam bila u Beogradu".

Prevrteli smo film i na prethodno leto, kada je Turska došla do prvog zlata u ekipnim sportovima. Donele su ga upravo odbojkašice.

"Naša reprezentacija nas je sve učinila ponosnim... Naše devojke. Još jednom su dokazale šta sve može da se postigne kada su zajedno, koliko su jake, postale su nada za sve. Mi smo Ataturkove ćerke i mi ćemo nastaviti da budemo inspiracija svim budućim generacijama. Zahvaljujući ovom uspehu, kod nas je poraslo interesovanje za žensku odbojku. Sigurna sam da mnoge porodice žele da njihove ćerke počnu da se bave ovim sportom. Stvarno želim reprezentaciji Turske mnogo uspeha na budućim takmičenjima. Verujem da ćemo ih videti na postolju na Olimpijskim igrama. naša srca će biti uz njih".

Dotakla se Mesude i svog bivšeg kluba - Ezačibašija, u kome je već deceniju glavna zvezda Tijana Bošković.

"Uvek pratim Ezačibaši... Ja sam bivša igračica i zovu me na svaku utakmicu. Ezačibaši je doneo u tursku odbojku važnu viziju, dao je ogroman doprinos da se dostigne nivo kakav je sada. A Tijana Bošković je jedan od najboljih napadača na svetu... Po mom mišljenju - ona je ta koja ima najbolju tehniku. Mislim da je Ezačibaši u prednosti u odnosu na rivale jer ima igračicu poput Tijane, koja je sposobna da poremeti svaku ekipu. Napravila je razliku još kad je prvi put stigla u Tursku. Sad je već veoma iskusna i igra pametno. Odlično vodi svoj tim i želim joj mnogo uspeha".

Za kraj bivša reprezentativka Turske iznela je mišljenje i o ženskom nacionalnom timu Srbije.

"Vaša ekipa je jedna od najboljih na svetu. Srbija je svetskoj odbojci dala veoma kvalitetne igrače. To je tim koji poštujemo i koji nam je uvek konkurencija. Na terenima u Turskoj igraju mnoge reprezentacije na takmičenjima, kao i generalno igrači u klubovima... Sada svi poznaju jedini druge veoma dobro. Mislim da je to i prednost i nedostatak. Svakako, impresivno je kako reprezentacija Srbije pomera granice. Sjajno iskustvo je igrati protiv njih. Želim im uspeh", naglasila je za kraj Mesude Altigan.

PIŠE: Miljana ROGAČ