.jpg.webp)
Sport u kojem Holandiji nema ravnih na svetu! Sada, na oba načina...
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pon. 16.02.26. | 15:16
Nakon lepotica u klasičnom klizanju, zablistale i kolege u “šort-treku”
Nije sporno da je fudbal ubedljivo najpopularniji sport u Holandiji. Imali su Holanđani uspeha ranije i u odbojci, a svetsku silu predstavljaju u hokeju na travi. Pogotovo ženska reprezentacija sa 10 olimpijskih odličja, od kojih čak pet zlatnih. Prvi konkurent Australija ima tri olimpijske medalje (sve tri zlatne). U muškoj konkurenciji su decenijama dominirali Indija i Pakistan, ali poslednjih godina su to Holanđani i Nemci. Holanđani imaju čak 10 olimpijskih odličja u hokeju na travi - od kojih tri zlatna - i samo je Indija uspešnija sa osam zlata.
Ipak, ni fudbal, ni hokej na travi nisu najuspešniji holandski sportovi. To je, bez premca, brzo klizanje!
Izabrane vesti
Ono je na Zimskim olimpijskim igrama podeljeno na dva odvojena sporta: Klasično brzo klizanje i “šort-trek” brzo klizanje. Razlikuju se u veličini terena, formatu takmičenja i klizaljkama koje takmičari koriste. I oba su podeljena na nekoliko muških i ženskih disciplina. U klasičnom brzom klizanje se dele medalje u 14 disciplina, dok je “šort-trek” podeljen na devet disciplina u obe konkurencije. Klasično brzo klizanje je u olimpijskom programu od samih početaka 1924. godine, dok je “šort-trek” postao olimpijski sport tek 1988. godine.
Klasično klizanje se izvodi na 400 metara dugoj ovalnoj stazi poput atletske, dok se “šort-trak” dešava na 111.2 metra dugačkom okruglom prstenu oblika hokejaškog terena. U klasičnom klizanju takmičari imaju svoju stazu i bore se samo protiv štoperice za što bolje vreme, dok se u “šort-traku” takmiče jedni protiv drugih, prestižu i taktiziraju. Distance u klasičnom klizanju su od 500 do 10.000 metara, dok su u “šort-treku” od 500 do 1.500 metara. U oba sporta se održavaju i štafetne trke. Klizači u “šort-treku” koriste kacige, zaštitnu opremu i hokejaške klizaljke sa fiksiranim sečivom, dok klizači u klasičnom klizanje nose klizaljke sa sečivom koje je pričvršćeno za klizaljku samo na vrh dok je peta slobodna.
Obe pomenute vrste brzog klizanja imaju svoje apsolutne vladare.
Do aktuelnih Olimpijskih igara u Italiji, Holandija je u klasičnom brzom klizanju imala neverovatne 133 medalje! Od toga čak 48 zlatnih. Daleko iza su SAD sa 30 zlatnih medalja i Norveška sa ukupnih 87 olimpijskih odličja. U “šort-treku” je do ove zime bila dominantna Južna Koreja sa čak 53 medalje od kojih 27 zlatnih. Na večnoj listi debelo zaostaje drugoplasirana Kina sa ukupno 37 medalja, od kojih 12 zlatnih.
Ali, na aktuelnim Igrama u Milanu se menja vladar i u “šort-treku”. Holandija dominira i ovde kao nikad ranije!
I dok planeta bruji o holandskim lepoticama Juti Lerdam i Femke Kok koje su obeležile dosadašnjdi deo takmičenja u klasičnom brzom klizanju, njihovi sunarodnici i sunarodnice blistaju i u “šort-treku”.
Jens van Vut je osvojio zlatne medalje u trkama na 1.000 i 1.500 metara, a danas je njegov uspeh ponovila Ksandra Felzebur. Nakon trke na 500 metara, pobedila je i u trci na 1.000 metara. Sa vremenom 1.28.437 je pobedila ispred Kortni Saro iz Kanade i Kim Gil Li iz Južne Koreje dok je domaća miljenica Arijana Fontana podbacila u finalu i završila tek kao četvrta.
Treba istaći da je za finale diskvalifikovana Hana Dezme iz Belgije koja je imala najbolje vreme u kvalifikacijama jer je u polufinalu oborila Kim Gil Li na stazi. Felzebur je na prošlim igrama u Kini bila deo zlatne štafete na 3.000 metara, a sada je izdominirala u pojedinačnoj konkurenciji. I očekuje je još odbrana zlata u štafeti.
U pet dosadašnjih disciplina u “šort-treku”, Holandija je osvojila čak četiri zlata: Van Vut i Felzebur po dve. Samo je Italija u mešovitoj štafeti na 2.000 metara uspela da pobedi Holandiju jer je Ksandra Felzebur pala u polufinalnoj trci i nisu izborili fiale. Uzalud je kasnije Holandija u B finalu postavila svetski rekord kad je već ranije ispala i iz trke za medalju zbog greške Felzebur.
Ksandra se danas drugim odličjem u individualnoj konkurenciji donekle iskupila za grešku u štafeti i nastavila je holandsku dominaciju u Milanu. Ž
Što se tiče klasičnog brzog klizanja, do sada je održano osam finala, a Holandija je uzela osam medalja od kojih dve zlatne. Juta Lerdam i Femke Kok su uzele po zlato i srebro u trkama na 500 i 1.000 metara, Džening de Bo je osvojio dva srreba na 500 i 1.000 metara u muškoj konkurenciji, a imaju još srebro na 5.000 kod muškaraca i bronzu na 10.000 kod žena. Iza Holandije je Italija sa tri medalje od kojih dve zlatne.
Do kraja Olimpijskih igara su ostala još po četiri finala u klasičnom brzom klizanju i “šort treku”. Prilika da Holandija dodatno popuni riznicu medalja kao svetska sila broj jedan u brzom klizanju.
Na kraju, ostaje nam da se zapitamo samo jedno: Kako Holandija nije sila u hokeju na ledu? Vole da se klizaju, vole da igraju hokej, rade to jako dobro i brzo… Kako to samo nisu spojili u jedan sport?!
.jpg.webp)
