S. TanasićTišina zna da odjekne i ponekad bude glasnija od reči
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 2min | uto. 12.05.26. | 09:41
Svaki dan ćutanja u novonastaloj situaciji je problematičan
Kako je i sam rekao, sve delove posla i rada prošao je Slobodan Soro u Novom Beogradu. Obavljao je funkciju sportskog direktora, zatim direktora, pa i predsednika. Klub je u tokom tog petogodišnjeg razdoblja beležio veoma dobre rezultate – osvajao je trofeje i više puta bio finalista Lige šampiona. Nekada sa renomiranim imenima, nekada sa mladim igračima. Na taj period predsednik Vaterpolo saveza Srbije može i treba da bude ponosan, ali se tokom njega, iako je bio na različitim pozicijama, nije za sve izveštio.
Za vreme rada u novobeogradskom klubu imao je krizne situacije. Neke su prebrođene, kod nekih su pak veze pokidane i završavane su razlazima. Dve su upečatljive, ticale su se Dušana Mandića i Nikole Jakšića. Tada su se Slobodan Soro i saradnici oglašavali, sazivana je konferencija oko situacije sa levorukim bombarderom i izneli su svoju stranu priče. Sada je novoimenovani predsednik promenio taktiku – odlučio je da ćuti.
Izabrane vesti
Tišina zna da odjekne i ponekad bude glasnija od reči. Svaki dan ćutanja u novonastaloj situaciji je problematičan.
Prva izlaganja Slobodana Sora dovela su do radikalnih rezova. Uroš Stevanović prvi je povukao potez, napustio je kormilo reprezentacije. Puna sedmica prošla je od njegove ostavke i prvi čovek Vaterpolo saveza Srbije nije se libio da sve prokomentariše. Bila je to jedna karika u sistemu koju treba zameniti.
Drugačije je sa igračima, jer tu je došlo do lančane reakcije. Njih 11 više nije deo državnog tima. Kada dođe do egzodusa kakav se ne pamti, minimum što je potrebno uraditi je ponuditi objašnjenja i izneti plan kako dalje. Makar toliko se očekuje, međutim, odgovora nema. Izbačeno je jedno saopštenje – bolje da ga nije ni bilo. Izazvalo je kontraefekat, pa otuda, možda, i odluka Slobodana Sora dapusti da prođe vreme.
Ipak, ono ne može isprati sve ovo, niti će u narodu dovesti do kolektivne amnezije.
Obezvređivanje onoga što je urađeno minulih godina bila je greška u polazu, napravljena je na prvom koraku. Ne mogu baš svaki koraci da budu i(li) da se vode kao šampionski, kao oni Bilija Berona. Neki budu uočeni na vreme. Ovi su izazvali previše neželjenih efekata, kao i ono gotovo jednoglasno dizanje zelenih kartona delegata prilikom izbora Slobodana Sora. Jedino je Crvena zvezda bila uzdržana, niko protiv. Bio je jedini kandidat, nije tu bogzna šta moglo da se promeni, ali očigledno da niko nije hteo da ugrožava svoju poziciju.
Zato od velike većine reprezentativaca već prve sedmice: Slobodan Soro – crveni karton. I neko će reći kako nije njihovo da biraju predsednika. Nije, to je tačno, ali mogu da odaberu u kakvom okruženju žele da rade. Da ima onih koji ne bi ponovo da sarađuju sa sada prvim čovekom Vaterpolo saveza Srbije, to se znalo. Prepušteno je da stvari idu svojim tokom. Rezultat svega su reprezentacija u fragmentima i neprijatna tišina. Ona mnogo toga govori.