Vasići preživeli pravu dramu: Ovo je kao scenario za film

(Od specijalnog izveštača iz Tokija)

Često u životu stvari ne idu onako kako planirate. To su na svojoj koži doživeli srpski sportisti Sonja i Miloš Vasić pred jedan od najbitnijih događaja u njihovim karijerama, a i životu uopšte. Naša košarkašica je osvojila zlato na Evropskom prvenstvu u Valensiji, potom proslavila u Beogradu i uputila se ka Atini. Trebalo je da provedu nekoliko dana zajedno, a onda da nastave pripreme za Olimpijske igre.

Sve je bilo dobro, dok se njihovi planovi prilikom dolaska srpskog veslača u Japan (3. jul) nisu pretvorili u košmar. Miloš je posle sletanja dobio pozitivan test, ubrzo zatim i njegova supruga u Beogradu. Njihova priča je postala borba sa nevidiljivim protivnikom, a učešće na OI je do poslednjeg trenutka bilo pod velikim znakom pitanja. Na sreću, oboje su sada u Tokiju i jedva čekaju da takmičenje počne, za Sonju poslednje u igračkoj karijeri.

„Mi smo bili negativni kada smo se testirali u utorak i sredu u Atini. U petak je Sonja krenula za Beograd, a ja sa mojom ekipom u Japan na poslednje pripreme za OI. Sleteli smo na aerodrom, testirali su nas ponovo i onda smo čekali rezultate. Moj broj se dugo nije pojavljivao, a onda kada je izašao i kada sam saznao da sam pozitivan bio sam potpuno u šoku. Užasan osećaj, zaista“, pojasnio je Miloš Vasić u razgovoru za Mozzart Sport.

Od tog trenutka počela je prava drama za porodicu Vasić.

„Pojavio se doktor koji me je sproveo direktno u ordinaciju. Nisam išao na pasošku kontrolu, već sam otišao u hotel koji je bio namenjen za ljude koji dobiju pozitivan test na aerodromu, ali nemaju simptome. Ostatak tima je takođe završio u drugom hotelu u karantinu, jer su bili moji bliski kontakti. Oni su na kraju proveli u izolaciji 13 dana, a ja dva manje“.

Koliko medalja Srbija realno može da osvoji? Đoković prvi u redu favorita, čekaju se iznenađenja

Umesto da se u čamcu priprema za jedno od najvažnijih takmičenja u karijeri Miloš je vreme provodio zatvoren u sobi.

„Sva sreća pa sam samo jedan dan imao temperaturu 38 stepeni. Nije bilo strašno, više je bila prisutna strepnja šta će se dalje desiti i da li stvari mogu da se zakomplikuju. Japanci imaju određene protokole u zemlji i niko ne bi mogao da to izmeni zbog nas. Samo sam se molio da se stanje ne pogorša, jer nisam imao nikakve lekove. Tokom tih dana veliku pomoć sam dobio od OKS i naše ambasade u Japanu. Oni su se maksimalno založili da sve što mogu u tim trenucima za nas urade. Poslali su mi velike količine voća i vitamina. Stupili su u kontakt sa doktorima, moje zdrastveno stanje se pratilo i pregledali su me detaljnije za svaki slučaj kada sam imao temperaturu“.

Srbija osvaja manje od 8,5 medalja - kvota 1,70

Još gori osećaj se javljao kod Vasića zbog činjenice da je kompletan tim doveden u veoma nezgodnu poziciju.

„Dobro pa su Jovani Arsić i Martinu Mačkoviću uspeli da obezbede dva ergometra. Ambasada ih je kupila uz pomoć OKS i onda im je dozvoljeno uz mnogo muke da rade na njima. Trenirali su dva puta dnevno, ali nisu smeli da izlaze. Ispred sobe su im stajali čuvari 24 sata. Ishrana je bila u hotelima baš loša, pa su nam obezbedili da dobijamo drugu hranu. Ja sam čak polako krenuo da izlazim iz sobe, koja je bila minijaturna, kad mi stigne dostava i to je bukvalno bilo kao izlazak u grad“, prepričava uz osmeh Vasić.

Miloš Vasić (©Starsport)

Posle nekoliko mučnih dana u Japanu, situacija se malo popravila.

„Počeo sam polako da šetam, nije bilo nikakvih promena nagore. Znam da je ljudima nakon korone obično bilo otežano disanje, ali meni nije. Tokom prve nedelje je zapravo bilo psihički najgore. Kada sam saznao da sam pozitivan, znao sam odmah da će biti i Sonja. Još u Atini je njoj počeo da curi nos, ali mislili smo da je od klime i promene toplo-hladno. Kada je otišla na testiranje, potvrđeno joj je da je korona, pa je iz preventive primljena u bolnicu. Dobila je terapiju, uzimala vitamine, provela je tu nekoliko dana“.

U tim momentima je, bez dileme, zdravlje bilo na prvom mestu, a sve ostalo u senci.

„Za oboje je bilo teško što smo zaraženi pred Olimpijske igre. Naša cela porodica je bila uplašena, pre svega jer sam i ja bio daleko od kuće. Veliki stres, neizvesnost... Uspeli smo da ostanemo psihički jaki. Nismo mnogo više ni razmišljali o Igrama, bilo nam je bitno da ozdravimo. Vodili smo borbu sa neprijateljem koga ne možemo da zaustavimo, niti da kontrolišemo. Korona je prisutna već godinu i po dana, Sonja je tokom tog perioda mnogo putovala, odigrala toliko utakmica na različitim mestima i nijednog trenutka se nije zarazila. Oboje smo vakcinisani, ja u februaru i martu kineskom vakcinom, ona u maju fajzerom. Toliko toga smo prošli, da bi nas na kraju zadesilo ovako nešto u najgorem trenutku“.

Kada je napokon stigao negativni test, raspoloženje je počelo da se menja.

„Ostao sam 12 dana u karantinu. Bio je baš lep osećaj kada sam izašao i otišao u Olimpijsko selo. OKS i ambasada su mi rezervisali preglede. Išao sam na ultrazvuk srca, EKG, rendgen pluća, radio sam biohemiju na klinici u Olimpijskom selu... Sve je bilo u redu. Posle sam išao i da nosim holter, pa radio test opterećenja. Sve je prošlo kako treba. Kada je moj veslački tim stigao ovde, onda smo počeli i da veslamo, tako da... Videćemo kako će izgledati prva trka“.

Miloš Vasić i Martin Mačković će kao dvojac bez kormilara započeti kvalifikacije sutra ujutru po srpskom vremenu.

„Najbitnije je da tada probijemo tu početnu barijeru posle svih ovih dešavanja. Trebalo bi da prođemo dalje, a onda na sledećoj trci da se pokažemo u još boljem svetlu. Imaćemo nekoliko dana za trening. Naravno da je pauza uticala na našu formu. Nije dobro kada sportista napravi rupu u treningu ovako blizu takmičenja. S druge strane, dobro je što su Arsić i Mačković mogli da rade bar na ergometru. A što se mene tiče, mnogo puta se pokazalo da imam kapacitet da se brzo vratim. Tako uvek bude posle letnjih pauza... Ne znam da li ću biti na sto odsto, ali ne mora uopšte da znači da neću“.

Miloš i Sonja su se upoznali na prethodnim Olimpijskim igrama u Riju. One će im zbog toga uvek biti u posebnom sećanju. A i ove sada će zauzimati bitno mesto među njihovim uspomenama. Ne samo zbog ovoga što su doživeli pred polazak, već i zbog činjenice da će Sonja na njima odigrati poslednje utakmice u košarkaškoj karijeri.

„Trebalo je ove da budu baš posebne, ali se svašta izdešavalo. Ova naša priča je kao scenario za film. Nikada nećemo zaboraviti sve ovo. Mnogi nisu ni svesni šta smo prošli u poslednjih 20 dana. Sonja je u Beogradu dan pred put obavila poslednje preglede. Radila ih je svakodnevno, bilo je neizvesno da li će uopšte učestvovati. Ja takođe nisam znao šta će biti. Čak je Aleksandar Beđik za svaki slučaj stigao u Tokio, da bi me zamenio ako ne dobijem dozvolu. Veoma stresan period je iza nas, ali sada stvari idu lepšim tokom. Sonja je dobila dozvolu da igra na OI, to je za nas velika stvar. Ovo joj je poslednje takmičenje, završava karijeru i mnogo nam je drago što smo tu zajedno. Jedno drugom ćemo biti vetar u leđa. Verujemo da će sve biti dobro“, zaključio je Miloš Vasić.

PIŠE: Miljana ROGAČ