Anđele, pogledaj ih!

(od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Katara)

U podne u Kataru niko bez preke potrebe ne izlazi napolje. Ništa se i ne dešava po najvećoj vrućini. Upekla zvezda, duva vruć vetar i lepi ti pesak za lice. Ko je vani, taj traži hlada i beži pod klimu. Tako rezonuju svi koji razmišljaju logično.

Ali oni koje vodi srce rade drugačije.

Najveće šetalište u Dohi grmi od bubnjeva. Vijore se zastave, skače se i peva.

Argentinci!

Jedini navijači koji zasad daju pravi mundijalski kolorit prvenstvu u Kataru. Ima i drugih. Meksikanaca, Iranaca, Engleza, Brazilaca, Amerikanaca... Ali utisak je da Argentinci čine polovinu navijačke populacije u Dohi. Gde god se danas okreneš u centru, vidiš plavo-bele šare i broj 10 na leđima. Ispisano Maradona ili Mesi... I tu ne računamo „novokomponovane Gaučose“ iz Indije, Nepala, Bangladeša...

Ako je utakmicom Katar – Ekvador, Mundijal zvanično juče otvoren, velikim okupljanjem argentinskih fanatika je suštinski počeo. Ni manje, ni više zakazali su žurku u podne da se iskaču i ispevaju. Zastave okačene na sve strane. Dominiraju poruke i slike posvećene Dijegu i Leu. Obećavaju da će ovako biti svaki dan?!

DIJEGO, MESI, BOŽJA RUKA I ODGOVOR BRAZILACA

Ima ih oko 2.000 na Kornišu u srcu Dohe. Ima tu i dresova Boke, Rasinga, Rivera, San Lorenca... Ali nema podele. Svi su navijači Argentine. Svi sanjaju tu Terseru koju čekaju od Dijega i Božje ruke u Meksiku. Dva finala su od tada izgubili...

Sada uprkos ludačkoj ljubavi i veri u svoj tim, žele da budu pažljivi sa prognozama. Oni žele, oni sanjaju, ali ne kažu da očekuju titulu i da su favoriti. Kažu da ima jačih timova od Argentine. Zmija ih je ujela 2002. sa Bijelsom i na prošlom Mundijalu u Rusiji kada su za sebe smatrali da su među najvećim favoritima, pa su prošli neslavno.

„Imamo odličan tim, iako fale neki povređeni igrači. Pobeda na Kopa Amerika prošlog leta je probila barijeru da Mesi i momci okupljeni oko njega mogu da osvoje nešto. Iako ne znamo za poraz dve godine, nismo ubeđeni da smo bolji od ostalih. Ali znamo da niko na svetu više ne može da nas dobije lako kao Francuska i Hrvatska u Rusiji. Takvi raspadi se ovom timu neće desiti. Ovi momci izlaze sa nožem u zubima“, kaže nam Oskar iz Belgrana.

Otkud ovoliko Argentinaca i koliko vas se očekuje u Kataru?

„Zato što volimo reprezentaciju. Zato što je ovo Leov poslednji Mundijal i svi verujemo da će nas anđeli pogledati zbog njega. Zaslužuje to. Verujem da će nas biti oko 30.000 zajedno sa Argentincima iz ostalih delova sveta“.

KAKO SE U ARGENTINI ŠTEDI ZA MUNDIJAL?

Zar nije Katar malo poskupa priča za Argentinca?

„Ja sam počeo da skupljam pare od Rusije. Plan je bio da se uštedi makar 5.000 dolara za četiri godine. Dakle, 100 dolara mesečno. Na kraju sam skupio i više. Za mesec dana ovde mi je bilo potrebno između 7.000 i 8.000 dolara. Put, smeštaj, hrana... Tri dana sam putovao do Katara, promenio sam tri aviona“, kaže nam Oskarov drugar Gonsalo iz nekog od predgrađa Buenos Ajresa čiji naziv nismo zapamtili.

Ima ih iz svih krajeva Argentine. Naravno, najviše iz Buneos Ajresa i tih čuvenih predgrađa za koja neki prvi put čujemo, a milionska su. Tu su i navijači iz Kordobe, Santa Fea, Mendose... Iznenade se i oni kada im otpevamo refren San Lorencovih navijača ili im kažemo da smo nedavano pisali tekstove o Belgranovom ulasku u prvu ligu. Pitaju što bi to zanimalo ljude u Srbiji, ali ne znaju oni kakvih noćnih ptica ima po Mozzart Sportu i kako se prati južnoamerički fudbal.

Svi su složni kao braća. Neverovatno je sa kojom strašću se peva reprezentaciji i koliko često se u pesmama pominju Dijego i Leo. U stvari, neverovatno je koliko oni uopšte imaju pesama posvećenih reprezentaciji Argentine i svojoj zemlji. To traje i traje i traje... Onako na prvi pogled bi rekao čovek da imaju stotinak pesama. Naravno, omiljene su i one u kojima prozivaju Brazilce i čikaju ih kako je Maradona veći od Pelea. Dok je prolazila grupa Brazilaca, zapevali su to.

A momak u žutom dresu samo pokazuje pet prstiju.

„Samo pet ih imamo. Samo pet“, ima spreman odgovor koji svakog Argentinca verovatno najviše peče jer ljuti rival ima čak tri titule prvaka sveta više od njih. 

Uhvatiš se tako pa razmišljaš koliko je ovo priča iznad one koju imamo mi Srbi kada je reprezentacija u pitanju. Na prste ruke nabrojiš pesme koje se pevaju, a da nisu klupske. Pola ljudi mumla sve osim refrena Marš na Drinu... Jednostavno, strast koju imaju Argentinci je posebna.

VREME JE DA IH POGLEDAJU NEBESKE SILE

Bubnjar sa nekoliko tetovaža Rasinga udara već sat vremena iz sve snage. Menja melodije, počinje pesme... Kaplje sa njega, gola voda, ali ne odustaje. A pesme melodične, pevljive, miluju uši... Jednostavno, lep jezik. Krivo ti što ne znaš šta pevaju, jer bi i ti sa njima. Ovako možeš samo da staneš i da im se diviš. Dobro, možeš i da skačeš. I to je nešto... 

Iako je postojala ta teorija da Mesi nikada u Argentini neće biti omiljen kao Dijego jer nije čovek iz naroda i nema harizmu, ta slika se menja poslednjih godina.

„Kada je bio najbolji u Barseloni, u reprezentaciji je igrao slabije nije pružao podršku narodu, nije govorio, pričalo se i da želi da se oprosti od reprezentacije, uzimao je pauze... Sada kada pati poslednjih godina i kada nije kao pre, mi osećamo tu njegovu patnju i svi smo stali uz njega. Osetio je i on prošlog leta šta znači pobediti sa svojom reprezentacijom i za svoj narod. Osetio je koliko ga volimo i verujemo da je na ovom svetskom prvenstvu motivisan više nego ikad. Bog i anđeli će ovoga puta biti uz nas“, kaže nam navijač Pepe. 

Pesma traje, bubnjevi udaraju, vrućina u jedan po podne je stvarno velika... Napuštamo ih teška srca da nađemo negde internet i pošaljemo reportažu. Razmišljamo o onim anđelima što dvojica pomenuše. Danas je Aranđelovdan kod nas, pa je možda i to neki znak... Možda ih stvarno pogledaju neke nebeske sile i Dijego koji gore na nebesima sigurno seiri nad prvim Mundijalom bez njega.