NAJBOLJE FINALE SVIH VREMENA: Bogovi se igrali fudbala i pogledali Mesija i Argentinu!

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Katara/

To svet nije video, to fudbal ne pamti!!!

U jednoj od najboljih utakmica koju je fudbalska igra ikad ponudila, a svakako najboljem mundijalskom finalu svih vremena, Argentina i Francuska su priredili spekatkl za nezaborav.

Dva puta je Argentina bila nadomak titule kroz 90 i 120 minuta igre na krilima tandema Di Marija - Mesi, dva puta je Kilijan Mbape vraćao grogiranog svetskog prvaka sa patosa pre nego što je sudija svirao kraj. Šest golova, tri penala, promašeni ziceri, sjajni potezi, pokidani živce, podivljale emocije...

Argentina je prvak sveta treći put, Francuska je posle titanskog okršaja predala svetsku krunu!

Vanvremensku dramu je posle 3:3 u dva sata igre rešio penal rulet na kojem je kuglica bila plavo-bele boje. Argentinci su pogodili svaki od četiri penala, neverovatno hladnokrvni su bili Mesi, Dibala, Paredes i Montijel, na drugoj strani su tragičari bili Koman i Čuameni koji nisu pogodili...

Pamtiće se i prepričavati fudbalska antologija koja se večeras desila pred 90.000 ljudi na Lusailu. Na jedisntvenom svetskom prvenstvu, dobili smo jedinstveno finale i epilog.

Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao!

Pre tridesetak godina u Beogradu kada je anđeo mekih lokni, dečjeg osmeha i božje levice raspametio Marakanu. A, večeras na Lusailu kada su momci iz Rosarija sa brojevima 11 i 10 na na plavo-belim dresovima natovarili na leđa nade, strepnje i očekivanja 50 miliona Argentinaca i ko zna koliko stotina miliona ljudi širom sveta. Svih onih koji su od početka želeli da se bajka desi. 

I desila se! Bajke se dešavaju. 

Samo treba dovoljno jako verovati, toliko ludo želeti i staviti sve što imaš na talon. Zadnji atom snage kao igrač, zadnju emociju i dinar kao navijač. Argentinci su to uradili. Od najboljih navijača na svetu do igrača koji su savladali sve unutrašnje demone i večeras oborili na pleća najjaču ekipu sveta posle dva sloma nakon propuštenog vođstva.

Argentina je posle 36 godina i velikog Dijega Maradona postala prvak sveta. Leo Mesi je krunisan u kralja fudbala. Makar da deli taj presto sa Dijegom i Peleom. Rasprave će se večno voditi, različiti argumenti potezati, ali nema više ozbiljnog čoveka koji će Pulgi osporiti da makar stoji uz rame sa dvojicom najvećih.

U krunisanju mu je najviše pomogao zemljak iz Rosarija. Anhel Di Marija, večeras Anđeo di Magija. Kada smo sreli argentinske navijače pre mesec dana u Kataru, prizivali su anđele da ih pogledaju, takav smo i naslov stavili... Anđeli se se večeras prvi put na Lusailu ukazali Argenticima pod prezimenom Di Marija, a onda i kao Mesi, Martinez, Montijel...

Trebalo je da Mesi i Di Marija ovo urade još pre osam godina u Brazilu, ali je sudbina tada htela da izbaci Anhela iz finala protiv Nemaca. Mesiju je očigledno bio namenjen obrnut put od Dijegovog koji je prvo osvojio planetu, a onda u drugom finalu izgubio od Nemaca. Mesi je prvo od Nemaca izgubio, ali je u drugom naplatio Francuzima.

Di Marija je igrom obeležio finale, a Mesi ovaj Mundijal i fudbal 21. veka. Uostalom, Anhel je igrač za velike utakmice. Uvek našpanovan da ih odigra majstorski kao ono finale Lige šampiona 2014. kada su mu Ramos i Ronaldo ukrali slavu. Ali nisu Mesi i Di Marija sami igrali večeras. Dosadašnji planetarni vladar je ostao pokopan i pod kramponima neumornih Fernandeza, De Pola i Mekalistera, napaljenih bekova Moline i Taljafika, gladijatroskih štopera Romera i Otamendija i onog deteta u špicu koje je na ovom Mundijalu izraslo u velikog napadača i na kraju idola argentinskih navijača Emilijana "Dibua" Martineza.

Kada su svi pomislili da će Skaloni izaći sa petoricom protiv francuskog pokera napadača i žrtvovati Di Mariju, on je uradio suprotno. Znao je šta mu Anhel donosi u ovakvim mečevima, pomerio Mesija malo više desno iz sredine i prebacio težište igre na tu stranu što je Anhelu levo otvaralo prostor protiv neozbiljnog Dembelea i pogubljenog Žila Kundea koji očigledno nije desni bek.

Furiozno su Gaučosi otvorili finale. Šut Mekalistera, prodor Di Marije, pa šut De Pola... Sevalo je brzo i sa svih strana. Francuzi nisu znali šta ih je snašlo. Neverovatno brzo je Argentina prelazila u fazu napada, nije gubila mnogo vremena na izgradnju igre iz poslednje linije i maksimalno je raširila Francuze na individualni kvalitet Mesija i Di Marije. Enco i De Pol nisu izgubili nijedan duel, Molina se zalepio za Mbapea koji je prvi put u šesnaesterac Argentine ušao posle petnaestak minuta igre. Ništa Francuzi nisu imali od igre, Rabio i Čuameni nisu znali šta će se loptom...

Posle dvadesetak minuta sjajne argentinske igre Di Marija je zabio prvi nož u srce Francuza. Namirisao je Dembelea i navukao ga da napravi penal. Blag, ali penal. Čist. Reakcija francuskih igrača prema Dembeleu u tom trenutku je sve govorila. Žiru i Ernandez bi ga udavili da su mogli. A ispostaviće se da nisu bili ništa bolji...

Mesi je ovo čekao. Možda je delovalo lako pogoditi sa 11 metara, ali je njemu u tom šutu sa kreča možda stajala cela karijera. Ništa ne bi bilo isto da je promašio. Ali je pogodio i otvorio vrata raja.

Sve što su Francuzi imali za pola sata je bio skok nervoznog Žirua koji je tom prilikom napravio i faul. Uvela ih je Argentina u nervozu svim dozvoljenim i nedozovoljenim sredstvima, ostavila ih bez igre i naterala ih da pogledima streljaju jedni druge tražeći krivca.

Sledeći krivac je bio Upamekano. Posle još jedne izgubljene lopte Mbapea, loše je reagovao u prijemu i omogućio fatalnu kontru Argentincima. Molina iz prve, Makalister iz prve, majstorija Mesija, Alvarez iz prve, još jednom riđokosi „Škot“ iz prve, Upamekano je ostavio Varana da pogine, a Di Marija blagim bockanjem krunisao karijeru toliko zasluženim golom u još jednom velikom finalu. Delovalo je da će biti aposlutni junak finala i titule...

Francuzi su se raspali kao nikad u eri Didijea Dešana. Dok je Skaloni „igrao utakmicu“ pored klupe, skamenjeni i ljutiti Dešan se odlučio da u 41. minutu i napravi potez za nevericu i izvede bezopasne Dembelea i Žirua. Možda je delovalo ludo, u afektu, ali je bilo hrabro. I ispostavilo se kao pogodak. Uveo je Tirama i Kolo Muanija i pomerio Mbapea iz Molininog čeličnog zagralja sa krila u sredinu.

Nije ni drugo poluvreme mnogo bolje počelo za Francuze. Preko Di Marije je Argentina imala akcije i za treći gol, a onda je Skaloni odlučio da izvede najboljeg igrača, da „zatvara“ utakmicu sa Akunjom i prelaskom na petoricu pozadi. Pucao je sebi u koleno...

Dešan je komandovao totalnu ofanzivu, nije više bilo šta da se izgubi. Ulascima Kamavinge i Komana je dodao turbo na već brzu postavu bez Žirua i Grizmana, a Argentina je prestala da postoji na terenu kao što Francuska nije postojala sat vremena.

Pokušavali su Argentinci valjanjem, faulovima i sitničarenjem bez igre da ukradu vreme i išlo im je dobro do 80. minuta. A onda je usledio blickrig Francuza i dobili smo finale za anale! Kolo Muani se pokazao kao sjajan potez Dešana, naterao Otamendija da napravi penal i Mbape je pogodio. Za tinjajuću nadu koja je minut kasnije prerasla u požar!  

Argentina je bila u šoku, Mesi je izgubio loptu na sredini, usledila je brza akcija i novi gol Mbapea posle asistencije još jedne zlatne Dešanove izmene Markusa Tirama. Bili su to momenti Princa svetskog fudbala, dok je nemoćni Kralj sa druge strane gledao kako mu se životni san ruši kao kula od karata. Mbape je leteo po terenu...

Kako su Argentinci izdržali do kraja da ne prime i treći i da se dovuku do produžetaka, ne znaju ni oni sami. Skaloni je ostao zaleđen na klupi, ništa nije menjao iako je bilo očigledno da pola njegovog tima ne može da se trka su supersoničnim Mbapeom i ostalim Francuzima. Imali su Galski petlovi još nekoliko jako opasnih napada, možda su oštećeni i za penal i ušli su u produžetke kao favorit. Ćutale su tada i tribine prepune Argentinaca čulo se onih 5.000 Francuza.

Šokirani Skaloni se tek tada setio da uvede Montijela da juri Mbapea, Paredesa umesto umornog De Pola, a Lautara umosto isceđenog Alvareza. Mnogo ranije je morao da povuče te poteze...

Izmene u produžecima su oživele Argentinu, dale joj novi kiseonik, rasteretile opklojenog Mesija i Argentina je opet počela da napada. Usledile su dve sjajne šanse za Lautara, ali je u njemu tada bio duh Gonzala Iguaina. Argentina je namirisala krv i bogovi su je pogledali kada je Upamekonova zadnjica ostala za milimetar bliže Lorisu, a Čuameni zakasnio sa blokom Mesijevog otpatka za još jedan centimetar.

Prešla je!

Lusail je eksplodirao! Leo Mesi je doveo Argentinu i sebe na korak od večnosti ali nije bio kraj mundijalske drame za sva vremena. Imao je i Mbape još nešto da kaže. Opet sa bele tačke. Montijel je igrao rukom, a Mbape postigao het-trik u finalu svetskog prvenstva!

Bilo je na kraju suđeno da se drama sa šest golova reši penal ruletom. Bogovi su pogledali Argentince...

ARGENTINA - FRANCUSKA 3:3

/Mesi 23pen, 109, Di Marija 36 - Mbape 80, 82, 118/

Doha

Stadion: Lusail

Kapacitet: 88.966

Sudija: Šimon Marčinjak (Poljska)

Žuti kartoni: Rabio, Tiram (Francuska), Ernandez (Argentina)

 Argentina (4-3-3): E. Martinez - Molina, Romero, Otamendi, Taljafiko - De Pol (od 101. Paredes), Fernandez, Makalister (od 116. Pecelja) - Di Marija (od 64. Akunja), Mesi, Alvarez (od 101. La. Martinez). Selektor: Lionel Skaloni

Francuska (4-2-3-1): Loris - Kunde, Varan (od 113. Konate), Upamekano, T. Ernandez (od 71. Kamavinga) - Čuameni, Rabio (od 96. Fofana) - Dembele (od 41. Kolo Muani), Grizman (od 71. Koman), Mbape - Žiru (od 41. Tiram). Selektor: Didije Dešan.