Malo fudbala, mnogo više biznisa: Sa Nemanjom Vučićevićem o „američkom snu“ u Majamiju

Kako su izgledali prvi koraci?
“Često se šalim sa ljudima kada pričamo na tu temu. Šta je zapravo bolje? Da li da dođeš sa 20 godina, kada te baš briga za sve, nemaš šta da izgubiš i možeš sutra da radiš kao konobar ili da voziš Uber? Ili da dođeš sa 41 godinom, sa rešenim papirima, nekim finansijama i ogromnim životnim i sportskim iskustvom, ali i sa ozbiljnim statusom iza sebe? Kada imaš ime, ne možeš da radiš bilo šta, već moraš dobro da paziš šta i kako pokrećeš. Ja sam došao u ovoj drugoj varijanti. Na samom početku su mi malo pomogli naši ljudi, čisto da skeniram situaciju i vidim gde sam, ali ključna prekretnica se desila kada sam otišao pravo u Inter Majami”.

Odmah Inter Majami?
“Moja vizija je bila jasna. Ili ću raditi nekretnine ili ću ostati u fudbalu. Zamolio sam Grega Berhaltera da me spoji sa ljudima iz kluba. On je bivši selektor reprezentacije SAD i moj nekadašnji saigrač iz Minhena 1860. I dalje smo u sjajnim odnosima. Pitao sam ga da li može da mi sredi intervju sa njihovim sportskim direktorom. On je odmah pristao, nazvao ih i ja sam dobio termin za razgovor. To je bilo u periodu pre nego što je Lionel Mesi uopšte stigao u klub”.

Kakav je bio osećaj sesti za sto sa menadžmentom kluba koji je u tom momentu postajao svetski projekat?
“Otišao sam na intervju i na sto stavio svoj portfolio. Moj CV, reference iz Fudbalskog saveza Srbije, iz Partizana, Crvene zvezde, Minhena 1860... Svi iz mojih bivših klubova su mi maksimalno izašli u susret i dali mi vrhunske preporuke, tako da mi je biografija bila neverovatno ozbiljna. Kada sam uporedio svoj CV sa njegovim, moj je bio pet puta impresivniji! Rekao sam mu otvoreno: 'Ja samo želim da budem deo ove franšize koja raste. Voleo bih da dobijem šansu na bilo kojoj poziciji u vašem sistemu: u mlađim kategorijama, kao skaut, šta god vi mislite da treba. Imam ogromno iskustvo, vrhunske kontakte širom Evrope i sveta i siguran sam da možemo da napravimo sjajnu saradnju'. Međutim, nisu mi dali šansu”.

(©Reuters)

Zašto?
“Sportski direktor je rekao da je sve to super, ali da trenutno nemaju nijedno slobodno mesto. To je bila njihova prva ili druga sezona u MLS ligi. Uveren sam da je čovek osetio direktnu pretnju sa moje strane. Kada vidiš nekoga sa takvim CV-jem i kontaktima, prva pomisao ti je da dolazi da ti ugrozi poziciju i napadne tvoje radno mesto. Izgleda da u SAD ne valja ni kada imaš previše dobar CV”.

I tako si aktivirao plan B? Ulazak u biznis sa nekretninama?
“Upravo tako. Rekao sam sebi: 'U redu, idemo na nekretnine'. I onda ponovo sedaš u školsku klupu. Sa 42 godine sam išao u školu dva meseca i spremao ispite koji su sve samo ne laki. Prvo polažeš školski ispit gde imaš 100 pitanja, a moraš da imaš minimum 75 tačnih odgovora da bi uopšte prošao. Kada sam to rešio, izašao sam na državni ispit koji važi za najteži i najrigorozniji u celoj Americi, pogotovo na Floridi. Uspeo sam sve da položim iz prve i zvanično dobijem licencu agenta za nekretnine. Tako je krenula nova stranica u Majamiju”.

Šta si prvo uradio?
“Ovde u Majamiju sam odmah kupio stan. Na toj prvoj nekretnini sam napravio skoro dupli profit, ali sam taj stan na kraju ipak ostavio za sebe. U Americi postoji bezbroj različitih koncepata i načina kako možeš da se pozicioniraš na tržištu. Svako, naravno, ima svoj ritam koji diktiraju finansije. Moj ritam je da idem polako, korak po korak. Meni novac nikada u životu nije bio prevashodan motiv, niti pokretač”.

Ipak, odlazak u Ameriku i ulazak u potpuno novi biznis zahtevao je odricanja i hrabrost?
“Apsolutno, sve sam stavio na kocku jer sam slepo verovao u sebe i u svoj krajnji cilj. Prvih godinu i po do dve dana, dok nisam sve te škole i procedure priveo kraju, ja sam bukvalno prodavao svoje stanove koje sam imao odranije i taj novac sam trošio ovde na život i pokretanje biznisa. Rizik je bio ogroman”.

Da li se taj tvoj dolazak poklopio sa onim čuvenim 'bumom' i eksplozijom cena nekretnina na Floridi?
“Jeste, bio je nezapamćen bum, ali ja sam došao tačno na njegovom vrhuncu. Kada sam ja zvanično završio školu i dobio licencu, na tržištu je već krenula korekcija cena. Ali, sve to ima svoje zašto. Moj napredak i nivo znanja koji sam stekao za ove tri godine konstantnog boravka u Majamiju – a ukupno pet od dobijanja papira – to je neverovatno. Ono što sam ja uradio i naučio za tri godine, mnogi ljudi ovde ne urade za 20 godina rada! Neverovatno mnogo sam se trudio, napredovao svakodnevno i napravio važne kontakte”.

Šta je tvoj krajnji cilj u celoj ovoj priči?
“Da se, pored svih tih silnih klinaca koji rade ovaj posao, pozicioniram kao neko ko ima ime, autoritet i ko će prvenstveno pomoći sportistima da ne izgube svoj teško zarađeni novac. Za mene je Majami jednako Amerika. Ovde je centar svega. Već su počeli da me zovu momci iz sporta, mnogi me traže za konsultacije”.

Šta te najčešće pitaju i šta im savetuješ?
“Mnogima je u početku čudno i nejasno kako oni sada iz Srbije, ili bilo kog dela Evrope, mogu da investiraju u Majami. Onda im ja kroz razgovor objasnim da je proces apsolutno jednostavan. Bukvalno kao da kupuješ nekretninu u Srbiji, procedura je čista, samo što je ovde ulog i potencijal deset puta jači. Ja nikoga ne jurim da mu po svaku cenu prodam stan. Želim da ih naučim i edukujem da sami shvate koliki je potencijal Floride. Već imamo nekoliko igrača koji su došli, videli kako sve funkcioniše, oduševili se i polako krenuli da kupuju”.

Da li su u pitanju naši ili inostrani sportisti?
“I jedni, i drugi. Logično, kroz naše momke ću najbrže doći i do inostranih. Cela moja igračka generacija je završila karijere. Moji prijatelji i drugari sa terena su danas ozbiljni treneri, sportski direktori ili menadžeri. To je prirodan proces. Zato i kažem, nigde ne žurim i ne jurim za profitom. Kada priču postaviš na zdrave osnove i normalne ljudske odnose, uspeh je garantovan”.

Kakvo je trenutno stanje na tržištu Majamija?
“Situacija je prilično jasna: imamo korekciju cena kada je u pitanju starogradnja, ali zato novogradnja doživljava apsolutnu ekspanziju. Majami je globalno tržište koje svi žele. Ljudi dođu, osete taj jedinstveni stil života i odmah požele da postanu deo njega. Ovo nije samo lokalni bum, ovo je potražnja koja se meri milijardama. Kada spojiš Severnu Ameriku, Kanadu i celu Latinsku Ameriku, to je preko milijardu ljudi. I svi oni pikiraju Majami! Zato se ovde stanovi prodaju brzinom svetlosti i zato cene u poslednjih pet godina nezaustavljivo skaču”.

Znamo da je nezahvalno generalizovati, ali koja je okvirna cena kvadrata u Majamiju? Može li to uopšte da se uporedi sa Beogradom, gde svi pričaju da su cene otišle u nebesa?
“Hajde da ogolimo brojke. U Srbiji se cene kvadrata u novogradnji kreću od 4.000, 5.000, pa do 10.000 evra za one najluksuznije lokacije. Ovde, u Majamiju, novogradnja startuje od 8.000, 9.000 ili 10.000 dolara, pa ide sve do 30.000 dolara po kvadratu. Ali, kada uporediš stan u Srbiji koji platiš 10.000 evra po kvadratu i nekretninu ovde za isti novac, razlika je kosmička. Razlika je u kvalitetu gradnje, ambijentu, pratećim sadržajima, ali najviše u samoj vrednosti koju ta nekretnina nosi”.

Na šta tačno misliš kada kažeš “vrednost nekretnine”?
“U Srbiji kupiš stan i tvoja jedina opcija je da ga držiš ili preprodaš. Ovde, kada kupiš jednu, dve ili tri nekretnine, ti dobijaš neverovatnu finansijsku moć kod banaka. Možeš da kupiš dva stana, da vremenom izvučeš njihovu naraslu kapitalnu vrednost kroz refinansiranje i da taj izvučeni novac položiš kao učešće za neku novu nekretninu. Praktično više ne moraš da ulažeš svoj 'živi' keš! Imaš toliko finansijskih opcija i alata koji ne mogu da se uporede ne samo sa Srbijom, nego ni sa ostatkom Evrope. Zato je Amerika obećana zemlja. Omogućava da legalno i pametno pozajmljuješ novac od banaka i investitora i tako praviš velike stvari”.

Možeš li to da nam plastično objasniš kroz neki primer?
“Evo najprostijeg primera: želiš da kupiš nekretninu koja košta 500.000 dolara. Ti ovde ne moraš da imaš ceo taj iznos u džepu. Dovoljno je da daš 200.000 dolara, što je 40% učešća, a za ostatak bez problema dobijaš finansiranje od banke. Pokrijem te kroz kredite i programe za koje ti u Srbiji ili Evropi traže da imaš fiksnu platu u toj istoj banci i milion odobrenja. Ovde se sve radi planski. Vrlo ozbiljno se pristupa pripremi svake sitnice, kako na terenu, tako i van njega. Kada dođeš u situaciju da rešavaš stambeno pitanje, odmah shvatiš razliku. Primera radi, ovde kad kupiš stan, ta zgrada ima kompletan menadžment, vrhunsko osiguranje, rešen sistem odlaganja smeća, bazen, spa centar... Sve ti je nadohvat ruke. Ti zapravo kupuješ ceo sistem i mir koji ti omogućava da misliš samo na svoj posao. Potpuno je drugačiji mentalitet i pristup nego kod nas”.

(©MN Press)

Kada smo već ranije pomenuli Inter Majami, koliko se zapravo sve promenilo dolaskom Lionela Mesija na Floridu?
“Promenilo se drastično i to je definitivno fantastična stvar za kompletnu MLS ligu. Dejvid Bekam je pričao o tome. Dovođenje Mesija je bila njegova životna želja. On ga je vrbovao i 'napadao' bukvalno od prvog dana kada je kupio franšizu. Konstantno je bio na vezi sa njim, sa njegovim ocem, ponavljao im kako bi voleo da Mesi završi karijeru baš u Majamiju. Kada je on konačno potpisao, Bekamu se bukvalno ostvario životni san, o tome se ovde mnogo pričalo. Mesi je najbolji fudbaler svih vremena, uzeo je trofeje, podigao franšizu i sve je to sjajno za Ameriku. Ali, ja iz mog trenerskog i sportskog ugla ovde vidim jedan ozbiljan problem”.

Na šta tačno misliš? Šta je mana američkog fudbala?
“Problem je što su njihove akademije isključivo biznis model. To nema veze sa Evropom ili sa sistemom kod nas u Srbiji gde imaš klub, pa ko je najbolji, taj ide dalje i prolazi. Uglavnom… Ovde deca i roditelji plaćaju članarine. I onda u onom najosetljivijem uzrastu, do 14. ili 15. godine kada igrač treba taktički da se namesti i formira, ovde se igra po principu: 'Malo igra ovaj, malo igra onaj'. Zato što su svi platili i svi moraju da igraju. Kada gledam MLS, vidi se da im nedostaje ta početna struktura, nisu taktički namešteni na terenu. A uslove koje imaju... Pa to je nivo Real Madrida! Svaki klub ima brutalne kampove, novac, nebrojeno terena, logistiku... Međutim, ne mogu da dovedu 25 stranaca, a 60 ili 70 odsto domaćih Amerikanaca im dolazi iz takvih komercijalnih kampova. Fali im taj domaći resurs i onaj naš, 'evropski' način pripreme igrača”.

Jesi li išao da gledaš Inter Majami uživo?
"Jesam, išao sam jedno sedam puta sa namerom da gledam Mesija uživo i svaki put kad bih kupio kartu – čovek nije igrao! Poludeo sam, ha-ha-ha. Nebo i zemlja je kada je on na terenu i kada ga nema. Ali na kraju sam ga konačno video i doživeo tu magiju. Išao sam da gledam finale MLS lige gde je Majami igrao protiv Vankuvera. Karte mi je obezbedio Greg Berhalter, pošto je njegov sin Sebastijan igrao to finale za Vankuver. To finale... Mesi izmisli tri asistencije i ti samo gledaš i ne veruješ kakve su to lopte i kakav je to igrač. Doktor fudbala”.

Kako je ceo Majami reagovao na histeriju zvanu 'Mesimanija'?
“Ljudi su bukvalno zaluđeni, a pogotovo Argentinci kojih ovde ima neverovatno mnogo. Majami je praktično latinoamerički grad, a njih je izgleda najviše. Klubovi sada moraju da iskoriste ovaj talas i da probude publiku da zavoli fudbal zbog same igre, a ne samo zbog Mesija. Evo, sada je stigao i novi, spektakularni stadion. Mi moramo da razumemo kako Amerikanci razmišljaju. Za njih je sve spektakl, biznis i šou-program. Oni su i fudbal modernizovali da bude čista industrija zabave. Vidiš i sam šta su uradili sa Svetskim prvenstvom. Odmah su promenili format, utakmice izgledaju bombastično, eksplozivno. Čak su uveli i pauzu od tri minuta usred meča zbog sponzora i reklama. Kod njih je biznis momenat uvek na prvom mestu, pa tek onda sportski. Nama iz Evrope je to čudno i drugačije, ali to je Amerika i to donosi milijarde”.

(©MN Press)

Nije te vuklo da ostaneš u nekoj ulozi u sprskom fudbalu?
“Igrač posle karijere dolazi do trenutka kada je umoran od svega i jednostavno želi odmor. Pitanje je samo koliko će taj odmor dugo da traje. Sportisti koji odmah po završetku karijere znaju čime će se baviti lakše nastave sa uspešnim životom. U bilo kojoj sferi. Znao sam da ću se baviti nekretninama, ali sam s druge strane hteo da ostanem i u fudbalu. Završio sam čak i trenersku licencu. Međutim, brzo sam shvatio da taj posao jednostavno nije za mene, više bih voleo neki administrativni deo. Ali, kada sam sagledao sve solucije i ambijent u Srbiji... Nažalost, shvatio sam da mi bivši sportisti nemamo mnogo opcija tamo”.

Zbog čega je to tako?
“Zbog celokupnog ambijenta. Ne treba previše trošiti reči… Jednostavno je sve drugačije. Pogledajte kako se na sport gleda u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama, šta je tamo sistem, a šta je kod nas. Ja sam beogradsko dete koje je rano otišlo u Moskvu, u Lokomotivu, ali Nemačka i odlazak u Minhen 1860 su bili moja životna prekretnica. Nemačka je probudila novog mene”.

Kakav si to klik u glavi dobio tamo?
“Donela mi je potpuno novi pristup životu i poslu. Generalno sam uvek bio disciplinovan i savestan, volim da znam u kom pravcu idem i da uvek imam jasan cilj ispred sebe. Kod nas se, nažalost, mnoge stvari u sportu ne rade sa ciljem, nego u nekom potpuno drugom, ličnom interesu. To je tako i ja preko nekih svojih životnih stavova i principa jednostavno ne mogu da pređem, niti želim da se adaptiram na taj sistem”, kaže Nemanja Vučićević.

Kako nam brojni Srbi u Majamiju rekoše: ‘Nemanju svi znaju’. Sve više kao biznismena, sve manje kao bivšeg fudbalera.